LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Najtraženije knjige - kako i zašto
Izvor: B92 |
Iako se u Srbiji godišnje objavi više od četiri hiljade romana, na top listama knjiga se uvek pojavljuju isti, poznati naslovi.
Kada uporedimo liste deset najtraženijih knjiga koje su početkom godine izdale Biblioteka grada Beograda i knjizara.com, dolazimo do zanimljivog zaključka: polovina romana nalaze se na obe liste. Ova istraživanja najtraženijih knjiga 2010. nisu rađena nad istom čitalačkom publikom, pa, ipak, nekako smo navikli da se tu mora naći bar jedan Koeljo, poneki ljubavni roman i nagrađena knjiga.
Pitanje je: zašto baš ti romani i kako im uspeva?
Priče iz Avganistana - Haled Hoseini
Knjiga o sazrevanju u doba pada monarhije i ruske invazije u Avganistanu ,,Lovac na zmajeve” u Srbiji je objavljena još 2006. godine. Dve godine kasnije, izlazi drugi roman ,,Hiljadu čudesnih sunaca” koji Hoseini posvećuje ženama Avganistana. Od kada su se pojavile, ne zaobilazi ih ni jedna lista najčitanijih knjiga. Radnja ovih romana smeštena je u deo sveta koji manje poznajemo, što je, kako tvrdi direktor marketinga ,,Lagune” Dule Nedeljković, kod naših čitalaca prednost:
,,Hoseini dobro piše, ali je i vešt u odabiru teme. Njegove knjige uglavnom čitaju žene između 25 i 55 godina. To su tople ljudske priče i on odlično razume senzibilitet ovog dela publike. Naši čitaoci se, opet, mogu podeliti na one koji vole “egzotične“ knjige, koje su svojevrsno putovanje u nepoznate zemlje i one koji vole trilere. Bar u Srbiji, Istok je uvek egzotičniji nego Zapad, pa su veoma prodavani autori sa španskog govornog područja i Bliskog istoka. Jednostavno, ljudi su svesni da se priča iz Njujorka ne može doživeti kao priča iz Avganistana.“
Prva Hoseinijeva knjiga je, kako tvrdi filološkinja Vesna Radman, privukla veliku pažnju u Americi jer objašnjava kulturološku bazu Talibana. Čitaoce u Srbiji je verovatno privukla dobro ispričana priča romana, ali ima i drugih razloga:
,,Ono što je zajedničko mnogim “popularnim“ knjigama danas je da kao glavni zaplet imaju nasilje. U knjizi ,Lovac na zmajeve', to je seksualno nasilje nad decom. Čini se da današnjem svetu nije dovoljno pisati o malim stvarima i predstaviti ih kao velike. Pisci uzimaju ono najgore - eksplicitno nasilje zato što ono kako god da se opiše, grozno je i ostavlja jak utisak. Ova knjiga zaista može da izmami suze, ali na jedan pomalo veštački način”, kaže filološkinja Radman.
Knjige popularne metafizike - Paulo Koeljo, Šarma, Jang
Romani popularne metafizike, čini se, sve više osvajaju top liste. Na listama Biblioteke grada i knjizare.com, tri od deset čine knjige sa ovom tematikom. Najpoznatiji predstavnik ovog “žanra“ je Paulo Koeljo čiji je roman ,,Alhemičar“ u Srbiji doživeo 26. izdanje! Zanimljivost kod Koelja je da se svih četrnaest njegovih romana istovremeno dobro prodaje, kako tvrdi direktor izdavačke kuće ,,Paideia” Petar Živadinović.
,,Vrednosni sistem Koeljovih romana je suprotan vrednostima koje zastupa većina bestselera na svetskom tržištu. On veruje u trud, borbu, da za svaki problem postoji rešenje, da svako ima svoju ličnu legendu. Većina bestselera, pak, pokušava da se igra sa tamnim stranama ljudske duše i da njih afirmiše. To su knjige o kriminalu, seksu, nasilju i one na toj osnovi intrigiraju čitaoce. Prema nedavnim anketama, Koeljo je najčitaniji pisac među srednjoškolcima i ja sam tu vest primio sa radošću jer to znači da sistem vrednosti među mladima nije poljuljan”, kaže Živadinović.
Popularnost ovih knjiga je, može se reći, pokrenuta krizom u društvu, ali i savremenim načinom života. Ljudi i dalje vole filozofska dela, ali nemaju vremena za opširne knjige.
,,Ono što je problem je što ove knjige načinju velike teme. Pisci pokušavaju da, na primer, daju objašnjenje zašto postoji zlo ako je Bog dobar. To je tema čitave srednjovekovne i postsrednjovekovne filozofije. To je i priča romana ,Braća Karamazov'. Ona se ne može smestiti u nešto više od stotinak stranica”, navodi Vesna Radman.
Nagrađeni pisci - Mario Vargas Ljosa
Roman ,,Avanture nevaljale devojčice” peruanskog književnika Vargasa Ljose objavila je ,,Laguna” 2008.godine. Ta knjiga našla se na četvrtom mestu top liste Biblioteke grada za 2010. godinu. Zašto? Ljosa je u međuvremenu dobio Nobelovu nagradu.
,,Ljosin roman ,Avanture nevaljale devojčice' je bio dobro prodavan i pre Nobelove nagrade jer ljudi ipak znaju ko je on. Reč je o više hiljada primeraka, što je u Srbiji dobar tiraž. Ipak, nagrade su veoma važne. Lako je reklamirati pisca koji je dobio Nobelovu nagradu, dovoljno je da to u knjižari piše. Isto važi i za domaće nagrade, poput Vitalove i NIN-ove. Pisac koji dobije NIN-ovu nagradu sigurno će prodati roman u dvadeset hiljada primeraka, a bez te nagrade, teško da može i petsto“, kaže direktor marketinga ,,Lagune“.
,,Čitaoci traže nešto što je broj jedan: da li je to NIN-ova nagrada, Vitalova, Nobelova, čak i broj jedan u nekoj izdavačkoj kući. Te nagrade mogu biti veoma diskutabilne. Iz nekog razloga, NIN-ova nagrada “kasni” godinu dana tj. često se dodeljuje piscu godinu dana kasnije za roman koji je neuporedivo lošiji. Ipak, s obzirom da više nema kriterijuma po kome se može reći da je neka knjiga dobra, bolje da parametar bude Nobelova i NIN-ova, nego bestseler lista”, tvrdi filološkinja Radman.
Šta publika traži
Na ovo pitanje pravi odgovor nemaju ni uspešni izdavači. Bestseler u Americi često nije bestseler u Srbiji, ma koliko se ulagalo u reklamu. Evo nekih iskustava domaćih izdavača:
Dule Nedeljković, Laguna: ,,Izdavač može lako da pogreši, naročito kod komercijalnih knjiga. Knjiga ,,Kupologija“ je, recimo, u svetu prodata u preko šezdeset miliona primeraka, a ovde ni hiljadu. To je knjiga koja se bavi analizom psihologije potrošača i to je u svetu hit, ali u državi sa ovakvim stanjem u ekonomiji, to nije mnogo zanimljivo. Ima i pozitivnih iznenađenja. Kod nas se dobro prodaju muzičke knjige, tj. knjige o grupama ,Led Zeppelin', ,Depeche Mode', ,Red Hot Chili Peppers', što je vrlo zanimljivo.“
Petar Živadinović, Paideia: ,,Mi smo kupili prava na izabrana dela Filipa Rota, koji je po mom sudu najbolji američki pisac danas. Međutim, ta dela se ovde ne prodaju tako dobro jer nisu vezana za neku nagradu ili film. Posebna priča je dečija knjiga ,Nove priče malog Nikole'. Ta knjiga je u Poljskoj prodata u šezdeset hiljada primeraka i ja sam smatrao da će, s obzirom na sličnost mentaliteta, ta knjiga dobro proći i na našem tržištu. Ovde je ta knjiga prodata u hiljadu primeraka. Zašto? Te priče malog Nikole se u svetu porodično čitaju. Junak ove knjige zbija šale u školi, u kući, pravi male nestašluke koji su, izgleda, suviše bezazleni za našu decu koja rastu u drugačijoj klimi.“
Izvor: B92 |
Iako se u Srbiji godišnje objavi više od četiri hiljade romana, na top listama knjiga se uvek pojavljuju isti, poznati naslovi.
Kada uporedimo liste deset najtraženijih knjiga koje su početkom godine izdale Biblioteka grada Beograda i knjizara.com, dolazimo do zanimljivog zaključka: polovina romana nalaze se na obe liste. Ova istraživanja najtraženijih knjiga 2010. nisu rađena nad istom čitalačkom publikom, pa, ipak, nekako smo navikli da se tu mora naći bar jedan Koeljo, poneki ljubavni roman i nagrađena knjiga.
Pitanje je: zašto baš ti romani i kako im uspeva?
Priče iz Avganistana - Haled Hoseini
Knjiga o sazrevanju u doba pada monarhije i ruske invazije u Avganistanu ,,Lovac na zmajeve” u Srbiji je objavljena još 2006. godine. Dve godine kasnije, izlazi drugi roman ,,Hiljadu čudesnih sunaca” koji Hoseini posvećuje ženama Avganistana. Od kada su se pojavile, ne zaobilazi ih ni jedna lista najčitanijih knjiga. Radnja ovih romana smeštena je u deo sveta koji manje poznajemo, što je, kako tvrdi direktor marketinga ,,Lagune” Dule Nedeljković, kod naših čitalaca prednost:
,,Hoseini dobro piše, ali je i vešt u odabiru teme. Njegove knjige uglavnom čitaju žene između 25 i 55 godina. To su tople ljudske priče i on odlično razume senzibilitet ovog dela publike. Naši čitaoci se, opet, mogu podeliti na one koji vole “egzotične“ knjige, koje su svojevrsno putovanje u nepoznate zemlje i one koji vole trilere. Bar u Srbiji, Istok je uvek egzotičniji nego Zapad, pa su veoma prodavani autori sa španskog govornog područja i Bliskog istoka. Jednostavno, ljudi su svesni da se priča iz Njujorka ne može doživeti kao priča iz Avganistana.“
Prva Hoseinijeva knjiga je, kako tvrdi filološkinja Vesna Radman, privukla veliku pažnju u Americi jer objašnjava kulturološku bazu Talibana. Čitaoce u Srbiji je verovatno privukla dobro ispričana priča romana, ali ima i drugih razloga:
,,Ono što je zajedničko mnogim “popularnim“ knjigama danas je da kao glavni zaplet imaju nasilje. U knjizi ,Lovac na zmajeve', to je seksualno nasilje nad decom. Čini se da današnjem svetu nije dovoljno pisati o malim stvarima i predstaviti ih kao velike. Pisci uzimaju ono najgore - eksplicitno nasilje zato što ono kako god da se opiše, grozno je i ostavlja jak utisak. Ova knjiga zaista može da izmami suze, ali na jedan pomalo veštački način”, kaže filološkinja Radman.
Knjige popularne metafizike - Paulo Koeljo, Šarma, Jang
Romani popularne metafizike, čini se, sve više osvajaju top liste. Na listama Biblioteke grada i knjizare.com, tri od deset čine knjige sa ovom tematikom. Najpoznatiji predstavnik ovog “žanra“ je Paulo Koeljo čiji je roman ,,Alhemičar“ u Srbiji doživeo 26. izdanje! Zanimljivost kod Koelja je da se svih četrnaest njegovih romana istovremeno dobro prodaje, kako tvrdi direktor izdavačke kuće ,,Paideia” Petar Živadinović.
,,Vrednosni sistem Koeljovih romana je suprotan vrednostima koje zastupa većina bestselera na svetskom tržištu. On veruje u trud, borbu, da za svaki problem postoji rešenje, da svako ima svoju ličnu legendu. Većina bestselera, pak, pokušava da se igra sa tamnim stranama ljudske duše i da njih afirmiše. To su knjige o kriminalu, seksu, nasilju i one na toj osnovi intrigiraju čitaoce. Prema nedavnim anketama, Koeljo je najčitaniji pisac među srednjoškolcima i ja sam tu vest primio sa radošću jer to znači da sistem vrednosti među mladima nije poljuljan”, kaže Živadinović.
Popularnost ovih knjiga je, može se reći, pokrenuta krizom u društvu, ali i savremenim načinom života. Ljudi i dalje vole filozofska dela, ali nemaju vremena za opširne knjige.
,,Ono što je problem je što ove knjige načinju velike teme. Pisci pokušavaju da, na primer, daju objašnjenje zašto postoji zlo ako je Bog dobar. To je tema čitave srednjovekovne i postsrednjovekovne filozofije. To je i priča romana ,Braća Karamazov'. Ona se ne može smestiti u nešto više od stotinak stranica”, navodi Vesna Radman.
Nagrađeni pisci - Mario Vargas Ljosa
Roman ,,Avanture nevaljale devojčice” peruanskog književnika Vargasa Ljose objavila je ,,Laguna” 2008.godine. Ta knjiga našla se na četvrtom mestu top liste Biblioteke grada za 2010. godinu. Zašto? Ljosa je u međuvremenu dobio Nobelovu nagradu.
,,Ljosin roman ,Avanture nevaljale devojčice' je bio dobro prodavan i pre Nobelove nagrade jer ljudi ipak znaju ko je on. Reč je o više hiljada primeraka, što je u Srbiji dobar tiraž. Ipak, nagrade su veoma važne. Lako je reklamirati pisca koji je dobio Nobelovu nagradu, dovoljno je da to u knjižari piše. Isto važi i za domaće nagrade, poput Vitalove i NIN-ove. Pisac koji dobije NIN-ovu nagradu sigurno će prodati roman u dvadeset hiljada primeraka, a bez te nagrade, teško da može i petsto“, kaže direktor marketinga ,,Lagune“.
,,Čitaoci traže nešto što je broj jedan: da li je to NIN-ova nagrada, Vitalova, Nobelova, čak i broj jedan u nekoj izdavačkoj kući. Te nagrade mogu biti veoma diskutabilne. Iz nekog razloga, NIN-ova nagrada “kasni” godinu dana tj. često se dodeljuje piscu godinu dana kasnije za roman koji je neuporedivo lošiji. Ipak, s obzirom da više nema kriterijuma po kome se može reći da je neka knjiga dobra, bolje da parametar bude Nobelova i NIN-ova, nego bestseler lista”, tvrdi filološkinja Radman.
Šta publika traži
Na ovo pitanje pravi odgovor nemaju ni uspešni izdavači. Bestseler u Americi često nije bestseler u Srbiji, ma koliko se ulagalo u reklamu. Evo nekih iskustava domaćih izdavača:
Dule Nedeljković, Laguna: ,,Izdavač može lako da pogreši, naročito kod komercijalnih knjiga. Knjiga ,,Kupologija“ je, recimo, u svetu prodata u preko šezdeset miliona primeraka, a ovde ni hiljadu. To je knjiga koja se bavi analizom psihologije potrošača i to je u svetu hit, ali u državi sa ovakvim stanjem u ekonomiji, to nije mnogo zanimljivo. Ima i pozitivnih iznenađenja. Kod nas se dobro prodaju muzičke knjige, tj. knjige o grupama ,Led Zeppelin', ,Depeche Mode', ,Red Hot Chili Peppers', što je vrlo zanimljivo.“
Petar Živadinović, Paideia: ,,Mi smo kupili prava na izabrana dela Filipa Rota, koji je po mom sudu najbolji američki pisac danas. Međutim, ta dela se ovde ne prodaju tako dobro jer nisu vezana za neku nagradu ili film. Posebna priča je dečija knjiga ,Nove priče malog Nikole'. Ta knjiga je u Poljskoj prodata u šezdeset hiljada primeraka i ja sam smatrao da će, s obzirom na sličnost mentaliteta, ta knjiga dobro proći i na našem tržištu. Ovde je ta knjiga prodata u hiljadu primeraka. Zašto? Te priče malog Nikole se u svetu porodično čitaju. Junak ove knjige zbija šale u školi, u kući, pravi male nestašluke koji su, izgleda, suviše bezazleni za našu decu koja rastu u drugačijoj klimi.“