- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Najstariji teleskop spreman za muzej
Izvor:
Mondo.rs
Dobijen kao deo ratne odštete od Nemačke posle Prvog svetskog rata, 90 godina stara sprava za osmatranje svemira, gotovo da se više ne koristi.I baš kao u svemirskim prostranstvima, gde vreme nema nikakvog značaja, u paviljonu velikog reflektora, u beloj staroj zgradi, skrivenoj u dubini Zvezdarske šume u Beogradu, kazaljke su zaustavljene davno pre Drugog svetskog rata. Vreme stoji u monumentalnoj građevini ovalnog oblika, u kojoj teleskopski džin, star 90 godina i dalje nišani u vasionu.
Fiksiran na platformi koja se prastarim mehanizmima podiže i spušta, nebesko oko srpskih astronoma i njegovo ogromno čelično telo podseća na čudovište, ulovljeno i vezano, koje se pod ključem čuva u devet decenija starom kavezu. Crni telefon fiksiran je pored fotelje na kojoj su sedele generacije istraživača-nišandžija koje su, uočavajući eventualne promene u galaksijama, pozivali kolege koji su sedeli u nekoliko kancelarija, sada napuštenih i prekrivenih kariranim zavesama. Potrebno je popeti se na nekoliko spratova montažnih metalnih stepenica, kako bi se doprlo do centralne platforme.
Krovna konstrukcija se otvara sve ređe i, mada još nije zvanično objavljeno, najmoćniji teleskop za zvezdana istraživanja Astronomske opservatorije u Beogradu, spreman je za muzej.
"Prvi direktor Opservatorije Milan Nedeljković je, koristeći nemačku ratnu odštetu, dobio za ono doba najbolje astronomske instrumente. Devet teleskopa od Nemačke sa opremom je vredelo 4.372.000 zlatnih maraka, a instrumenti su smeštani u podrum tadašnje Praške banke. Bilo je to zlatno doba teleskopa sa sočivom u kojima se prelama svetlost. Iz Jene su 1922. godine dopremljeni u Beograd", kaže zamenik direktora opservatorije i predsednik Nacionalnog astronomskog olimpijskog komiteta profesor dr Slobodan Ninković za "Politiku."
Profesor nas sprovodi do komandnog centra, do teleskopa čija je dužina cevi 10,5 metara, a prečnik objektiva 65 centimetara. Za ono vreme, teleskop je bio naučno čudo i mogao je da se poredi sa tada najmoćnijim svetskim teleskopom, postavljenim 1901. godine u Americi, sa prečnikom objektiva od 1,02 metara.
"Generacije astronoma su odavde posmatrale kosmos. Kroz stari teleskop se vidi Sunčev sistem i Mars, kao na dlanu. Mogu se lepo videti galaksije udaljene desetine miliona svetlosnih godina, a sasvim se lepo vidi Andromedina magla, nama najbliža galaksija", priča profesor.
Beogradsko nebo je, međutim, postalo isuviše prljavo i posmatrački rad na Zvezdari je gotovo zamro. Svetlosno i aerozagađenje nad prestoničkim parčetom neba izazvalo je astronomsko slepilo, tako da je Beogradska opservatorija, pod kodnim imenom „Belisima”, podnela Briselu „Beogradsku inicijativu za svemirske nauke i modeliranje u astrofizici”.Uz pokroviteljstvo evropskih fondova, izgrađena je opservatorijska bazna stanica na planini Vidojevica, nedaleko od Prokuplja, gde je najčistije nebo nad Srbijom.
"Na Vidojevici je instaliran teleskop koji, kao glavni optički pribor, koristi ogledalo. Cev mu je znatno kraća. U drugoj polovini 20. veka, teleskopi sa ogledalom dobijaju bitku, dok se teleskopi sa sočivima retko koriste. Ali u njihovo slavno doba, u Opservatoriji su male planete bile intenzivno posmatrane. Neke su baš na njoj i otkrivene, poput planeta „1564 Srbija”, „1605 Milanković”, „1550 Tito”, „1675 Simonida”, „1517 Beograd”, „2348 Mišković”, „1700 Zvezdara”, „1554 Jugoslavija”, „2244 Tesla”. Sve pomenute male planete otkrio je, posmatrajući fotografskim teleskopom, Milorad Protić (1911–2001), koji je u dva navrata (u šestoj i osmoj deceniji prošlog veka) bio direktor Opservatorije, osim „Milankovića” i „Zvezdare”, koje je otkrio Pero Đurković (1908–1981). On je takođe bio direktor Opservatorije, u drugoj polovini sedme decenije 20 veka", priča profesor Ninković.
Doživevši pomračenje, džin iz Jene još može da posluži za naučne radove, iako je teleskop na Vidojevici, koga opslužuju posade mladih naučnika iz svih krajeva Srbije, sada osnova za istraživanja. U Vidojevici je instaliran austrijski teleskop vredan oko 70.000 evra, kojim se upravlja kao protivvazdušnim sistemima najmodernije generacije. Takav kakav je, trenutno je najveći operativni teleskop u Srbiji, koji sakupi 10.000 puta više svetlosti od ljudskog oka i s njim možemo videti zvezde koje su milion puta tamnije od najslabije vidljive zvezde golim okom.
Kvantni skok u srpskom svemirskom voajerizmu nastaće tek postavljanjem teleskopa "Milanković”, prečnika 1,5 metara. Tim dalekometnim i robotizovanim mehanizmom upravljaće se daljinski iz Beograda. Aktiviranjem teleskopa, na osnovu šifrovanih koordinata, otvaraće se krov kupole sa komandnog mesta na Zvezdari i procesi koji će potom uslediti, daleko su više od nauke. Jer, možda imamo teleskope iz doba jure, ali nam zato naučnika i mladih talenata ne nedostaje. Nedavno su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Luka Bojović (srebrna medalja), Aleksandar Miladinović (bronza) i Predrag Obradović (pohvala), osvojili priznanja na Šestoj međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike, održane u Brazilu.
Izvor:
Mondo.rs
Dobijen kao deo ratne odštete od Nemačke posle Prvog svetskog rata, 90 godina stara sprava za osmatranje svemira, gotovo da se više ne koristi.I baš kao u svemirskim prostranstvima, gde vreme nema nikakvog značaja, u paviljonu velikog reflektora, u beloj staroj zgradi, skrivenoj u dubini Zvezdarske šume u Beogradu, kazaljke su zaustavljene davno pre Drugog svetskog rata. Vreme stoji u monumentalnoj građevini ovalnog oblika, u kojoj teleskopski džin, star 90 godina i dalje nišani u vasionu.
Fiksiran na platformi koja se prastarim mehanizmima podiže i spušta, nebesko oko srpskih astronoma i njegovo ogromno čelično telo podseća na čudovište, ulovljeno i vezano, koje se pod ključem čuva u devet decenija starom kavezu. Crni telefon fiksiran je pored fotelje na kojoj su sedele generacije istraživača-nišandžija koje su, uočavajući eventualne promene u galaksijama, pozivali kolege koji su sedeli u nekoliko kancelarija, sada napuštenih i prekrivenih kariranim zavesama. Potrebno je popeti se na nekoliko spratova montažnih metalnih stepenica, kako bi se doprlo do centralne platforme.
Krovna konstrukcija se otvara sve ređe i, mada još nije zvanično objavljeno, najmoćniji teleskop za zvezdana istraživanja Astronomske opservatorije u Beogradu, spreman je za muzej.
"Prvi direktor Opservatorije Milan Nedeljković je, koristeći nemačku ratnu odštetu, dobio za ono doba najbolje astronomske instrumente. Devet teleskopa od Nemačke sa opremom je vredelo 4.372.000 zlatnih maraka, a instrumenti su smeštani u podrum tadašnje Praške banke. Bilo je to zlatno doba teleskopa sa sočivom u kojima se prelama svetlost. Iz Jene su 1922. godine dopremljeni u Beograd", kaže zamenik direktora opservatorije i predsednik Nacionalnog astronomskog olimpijskog komiteta profesor dr Slobodan Ninković za "Politiku."
Profesor nas sprovodi do komandnog centra, do teleskopa čija je dužina cevi 10,5 metara, a prečnik objektiva 65 centimetara. Za ono vreme, teleskop je bio naučno čudo i mogao je da se poredi sa tada najmoćnijim svetskim teleskopom, postavljenim 1901. godine u Americi, sa prečnikom objektiva od 1,02 metara.
"Generacije astronoma su odavde posmatrale kosmos. Kroz stari teleskop se vidi Sunčev sistem i Mars, kao na dlanu. Mogu se lepo videti galaksije udaljene desetine miliona svetlosnih godina, a sasvim se lepo vidi Andromedina magla, nama najbliža galaksija", priča profesor.
Beogradsko nebo je, međutim, postalo isuviše prljavo i posmatrački rad na Zvezdari je gotovo zamro. Svetlosno i aerozagađenje nad prestoničkim parčetom neba izazvalo je astronomsko slepilo, tako da je Beogradska opservatorija, pod kodnim imenom „Belisima”, podnela Briselu „Beogradsku inicijativu za svemirske nauke i modeliranje u astrofizici”.Uz pokroviteljstvo evropskih fondova, izgrađena je opservatorijska bazna stanica na planini Vidojevica, nedaleko od Prokuplja, gde je najčistije nebo nad Srbijom.
"Na Vidojevici je instaliran teleskop koji, kao glavni optički pribor, koristi ogledalo. Cev mu je znatno kraća. U drugoj polovini 20. veka, teleskopi sa ogledalom dobijaju bitku, dok se teleskopi sa sočivima retko koriste. Ali u njihovo slavno doba, u Opservatoriji su male planete bile intenzivno posmatrane. Neke su baš na njoj i otkrivene, poput planeta „1564 Srbija”, „1605 Milanković”, „1550 Tito”, „1675 Simonida”, „1517 Beograd”, „2348 Mišković”, „1700 Zvezdara”, „1554 Jugoslavija”, „2244 Tesla”. Sve pomenute male planete otkrio je, posmatrajući fotografskim teleskopom, Milorad Protić (1911–2001), koji je u dva navrata (u šestoj i osmoj deceniji prošlog veka) bio direktor Opservatorije, osim „Milankovića” i „Zvezdare”, koje je otkrio Pero Đurković (1908–1981). On je takođe bio direktor Opservatorije, u drugoj polovini sedme decenije 20 veka", priča profesor Ninković.
Doživevši pomračenje, džin iz Jene još može da posluži za naučne radove, iako je teleskop na Vidojevici, koga opslužuju posade mladih naučnika iz svih krajeva Srbije, sada osnova za istraživanja. U Vidojevici je instaliran austrijski teleskop vredan oko 70.000 evra, kojim se upravlja kao protivvazdušnim sistemima najmodernije generacije. Takav kakav je, trenutno je najveći operativni teleskop u Srbiji, koji sakupi 10.000 puta više svetlosti od ljudskog oka i s njim možemo videti zvezde koje su milion puta tamnije od najslabije vidljive zvezde golim okom.
Kvantni skok u srpskom svemirskom voajerizmu nastaće tek postavljanjem teleskopa "Milanković”, prečnika 1,5 metara. Tim dalekometnim i robotizovanim mehanizmom upravljaće se daljinski iz Beograda. Aktiviranjem teleskopa, na osnovu šifrovanih koordinata, otvaraće se krov kupole sa komandnog mesta na Zvezdari i procesi koji će potom uslediti, daleko su više od nauke. Jer, možda imamo teleskope iz doba jure, ali nam zato naučnika i mladih talenata ne nedostaje. Nedavno su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Luka Bojović (srebrna medalja), Aleksandar Miladinović (bronza) i Predrag Obradović (pohvala), osvojili priznanja na Šestoj međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike, održane u Brazilu.