- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Najstarija zubna plomba na svetu potekla iz Srbije
Izvor:
Politika.rs
Naše zdravstvo može da se podiči rendgen aparatom iz 19. veka, originalnom knjigom Svetog Save „Krmčija”, elektromagnetom profesora Nešića iz 1932. godine koji je služio za vađenje metalnih predmeta iz oka, prvom zubarskom stolicom iz 19. veka...
Muzej medicine Srpskog lekarskog društva, u Ulici Džordža Vašingtona 19 čije je preuređenje u toku, biće otvoren 27. marta, najavio je za „Politiku” prof. dr Radoje Čolović, predsednik SLD-a. Ovaj muzej imaće stalnu izložbu o razvoju srpske medicine kroz vekove, a ostali eksponati biće u depou i izlagaće se kada budu organizovane tematske postavke.
Zbirka ovog muzeja veoma je bogata i obuhvata više od pet hiljada knjiga i oko 300 eksponata koji govore o slavnim trenucima našeg zdravstva. Dugogodišnji kustos ovog muzeja, prim. dr Budimir Pavlović, jedini lekar koji je doktorirao istoriju medicine, kaže da Srbija treba da bude ponosna na ovu oblast jer su naši medicinari u više oblasti ostavili dubok pečat o čemu svedoče brojni eksponati.
– Muzej je osnovan jer je zadatak SLD-a da budućim generacijama lekara treba da se pokaže put kroz koji je prošla srpska medicina. Postoje podaci o prvom avionu na svetu koji je prevozio ranjenike po nalogu srpskih lekara, a nosila za pacijente su se nalazila sa strane letelice. Prevozio ih je najpre od Beograda o Niša, a prvi pacijent bio je francuski pilot koji je kasnije postavljen za vojnog ministra. Pri jednom pravoslavnom manastiru u Carigradu decenijama je radila bolnica i medicinska škola, koja je u 15. veku carskim ukazom proglašena za prvu zvaničnu visoku medicinsku školu u svetu i preteču savremenih fakulteta. U ovoj školi predavao je i jedan Srbin po imenu Jovan Argiropulos, i to predmet pod nazivom „poznavanje bolesti po pipanju žile”. Čuvam svedočanstva iz 1929. godine kada su domaćice završavale Higijensku školu i učile o nezi bolesnika, očuvanju lične higijene, o zaraznim bolestima... – istakao je dr Pavlović, koji je više od 20 godina, od trenutka kada je kao lekar Hitne pomoći otišao u penziju, bio na čelu muzeja.
Srpska medicina može da se podiči najstarijom zubnom plombom na svetu, rendgen aparatom iz 19. veka, originalnom knjigom Svetog Save „Krmčija”, elektromagnetom profesora Nešića iz 1932. godine koji je služio za vađenje metalnih predmeta iz oka, desnim laktom kromanjonca, medicinskim instrumentima iz prvog veka pre nove ere, prvom zubarskom stolicom iz 19. veka... Prva srpska doktorka bila je Draga Ljotić, koja je završila studije u Ženevi, a kada se vratila u Srbiju, morala je čak dva puta da polaže državni ispit kako bi dokazala da može da radi isto kao i muškarci!
– Postoji knjiga pod nazivom „Makrobiotika”. U njoj je dr Jovan Stejić, autor prvih lekarskih propisa u Srbiji, razmatrao šta bi se desilo kada bi se u telo starca ubrizgala krv mladića. Knjiga je iz 1856. godine, iz doba kada se u Evropi ni izdaleka nije razmišljalo o transfuziji, tako da to smatramo pretečom priče o transfuziji, koja je krenula da se primenjuje tek za vreme Prvog svetskog rata. Doktora Stejića je iz Rumunije u Srbiju doveo Miloš Obrenović da bi bio njegov lekar,ali je kasnije došao u sukob sa njim jer nije hteo da mu stalno vezuje pojas oko struka, na čemu je knez insistirao. Kasnije je dr Stejić radio u Zemunu – kaže dr Pavlović.
Mnogi ne znaju da je Jovan Jovanović Zmaj bio veliki humanista. Jednom prilikom je otišao da pregleda jednog služitelja, a tek onda kada je otišao od njega, vratio se natrag da ga pita da li on ima para da plati lek za koji mu je napisao recept. Kada je ovaj rekao da nema, on je izvadio novac i svog džepa i dao mu za lek. U istoriji je zabeležen i slučaj dr Radenka Stankovića, kardiologa, koji je učestvovao u timu Rokfelerovog instituta za dobijanje Nobelove nagrade za otkriće rezus faktora u krvi, a koji se odrekao plate kada je ovde bio postavljen za ministra uz obrazloženje da on već ima platu na Medicinskom fakultetu, a Srbija je siromašna zemlja.
Doktor Pavlović je inače jedan od osnivača i prvi predsednik Društva srpske slovesnosti „Orašac”, član Međunarodnog društva za istoriju medicine i nosilac Ordena srpskog ratnika.
Izvor:
Politika.rs
Naše zdravstvo može da se podiči rendgen aparatom iz 19. veka, originalnom knjigom Svetog Save „Krmčija”, elektromagnetom profesora Nešića iz 1932. godine koji je služio za vađenje metalnih predmeta iz oka, prvom zubarskom stolicom iz 19. veka...
Muzej medicine Srpskog lekarskog društva, u Ulici Džordža Vašingtona 19 čije je preuređenje u toku, biće otvoren 27. marta, najavio je za „Politiku” prof. dr Radoje Čolović, predsednik SLD-a. Ovaj muzej imaće stalnu izložbu o razvoju srpske medicine kroz vekove, a ostali eksponati biće u depou i izlagaće se kada budu organizovane tematske postavke.
Zbirka ovog muzeja veoma je bogata i obuhvata više od pet hiljada knjiga i oko 300 eksponata koji govore o slavnim trenucima našeg zdravstva. Dugogodišnji kustos ovog muzeja, prim. dr Budimir Pavlović, jedini lekar koji je doktorirao istoriju medicine, kaže da Srbija treba da bude ponosna na ovu oblast jer su naši medicinari u više oblasti ostavili dubok pečat o čemu svedoče brojni eksponati.
– Muzej je osnovan jer je zadatak SLD-a da budućim generacijama lekara treba da se pokaže put kroz koji je prošla srpska medicina. Postoje podaci o prvom avionu na svetu koji je prevozio ranjenike po nalogu srpskih lekara, a nosila za pacijente su se nalazila sa strane letelice. Prevozio ih je najpre od Beograda o Niša, a prvi pacijent bio je francuski pilot koji je kasnije postavljen za vojnog ministra. Pri jednom pravoslavnom manastiru u Carigradu decenijama je radila bolnica i medicinska škola, koja je u 15. veku carskim ukazom proglašena za prvu zvaničnu visoku medicinsku školu u svetu i preteču savremenih fakulteta. U ovoj školi predavao je i jedan Srbin po imenu Jovan Argiropulos, i to predmet pod nazivom „poznavanje bolesti po pipanju žile”. Čuvam svedočanstva iz 1929. godine kada su domaćice završavale Higijensku školu i učile o nezi bolesnika, očuvanju lične higijene, o zaraznim bolestima... – istakao je dr Pavlović, koji je više od 20 godina, od trenutka kada je kao lekar Hitne pomoći otišao u penziju, bio na čelu muzeja.
Srpska medicina može da se podiči najstarijom zubnom plombom na svetu, rendgen aparatom iz 19. veka, originalnom knjigom Svetog Save „Krmčija”, elektromagnetom profesora Nešića iz 1932. godine koji je služio za vađenje metalnih predmeta iz oka, desnim laktom kromanjonca, medicinskim instrumentima iz prvog veka pre nove ere, prvom zubarskom stolicom iz 19. veka... Prva srpska doktorka bila je Draga Ljotić, koja je završila studije u Ženevi, a kada se vratila u Srbiju, morala je čak dva puta da polaže državni ispit kako bi dokazala da može da radi isto kao i muškarci!
– Postoji knjiga pod nazivom „Makrobiotika”. U njoj je dr Jovan Stejić, autor prvih lekarskih propisa u Srbiji, razmatrao šta bi se desilo kada bi se u telo starca ubrizgala krv mladića. Knjiga je iz 1856. godine, iz doba kada se u Evropi ni izdaleka nije razmišljalo o transfuziji, tako da to smatramo pretečom priče o transfuziji, koja je krenula da se primenjuje tek za vreme Prvog svetskog rata. Doktora Stejića je iz Rumunije u Srbiju doveo Miloš Obrenović da bi bio njegov lekar,ali je kasnije došao u sukob sa njim jer nije hteo da mu stalno vezuje pojas oko struka, na čemu je knez insistirao. Kasnije je dr Stejić radio u Zemunu – kaže dr Pavlović.
Mnogi ne znaju da je Jovan Jovanović Zmaj bio veliki humanista. Jednom prilikom je otišao da pregleda jednog služitelja, a tek onda kada je otišao od njega, vratio se natrag da ga pita da li on ima para da plati lek za koji mu je napisao recept. Kada je ovaj rekao da nema, on je izvadio novac i svog džepa i dao mu za lek. U istoriji je zabeležen i slučaj dr Radenka Stankovića, kardiologa, koji je učestvovao u timu Rokfelerovog instituta za dobijanje Nobelove nagrade za otkriće rezus faktora u krvi, a koji se odrekao plate kada je ovde bio postavljen za ministra uz obrazloženje da on već ima platu na Medicinskom fakultetu, a Srbija je siromašna zemlja.
Doktor Pavlović je inače jedan od osnivača i prvi predsednik Društva srpske slovesnosti „Orašac”, član Međunarodnog društva za istoriju medicine i nosilac Ordena srpskog ratnika.