Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Najmoćnije američke porodice
Svaka zemlja ima neku svoju istoriju koju su osim inostranih uticaja i moćnika stvorili i pojedini domaći. Predsednici, tajkuni, ljudi i vlade iz senke, gangsteri, moćnici kulturno-estradnog miljea.. svako od njih je na neki način u istoriji svoje zemlje ostavio svoj trag, i njime je oblikovao. Kao što su to kod nas Karići, Miškovići, Miloševići, Petrovići, Karađorđevići, Obrenovići, Nemanjići… američku istoriju stvorila su neka druga, njihova prezimena. Činjenica da najmoćnijom zemljom na svetu vladaju ove moćne porodice, svakako, nije mogla ostati bez posledica i na svet. Pogledajmo, koje su to najmoćnije američke porodice...
Hilton
Osnivač – Conrad Nicholson Hilton (1887-1979)
Konrad je u posao sa hotelima ušao još davne 1919. kada je kao član prve vlade Novog Meksika investirao u otvaranje prvog Hilton hotela. Danas, nakon 90 godina, lanac Hilton hotela obavija čitav svet sa nešto više od 500 karika pri čemu nijedna od njih nije – najslabija. Generacije Hilton naslednika bile su šarenolike, ali nijedna od njih moćnu porodičnu imperiju nije dovela do ivice opstanka. Iako je poslednja generacija sestara Hilton koje svi znamo, u neku ruku hod po tankoj žici izgleda su i one od prapredaka pokupile gen za posao, tako da već deceniju i nešto o d ničega prave milione. Moć im je u genima…
Astor
Osnivač – John Jacob Astor (1763-1848)
Ovaj amerikanizovani Nemac na tlo SAD došao je davne 1784. i počeo da se bavi onim u čemu je bio najbolji – krznom. Nakon nekoliko decenija uspešnog krznarenja, ali i nekoliko pametnih investicija u njujorške nekretnine Džon je od doseljenika bez pare postao multimilijarder čije se bogatstvo danas može osetiti širom Amerike, ali i Engleske. Poznato je da je za života bio finansijer Edgara Alana Poa, a u amanet iza njega je ostala i čuvena Astor biblioteka. Naslednici, koji danas žive u Waldorf-Astoria hotelu u Njujorku, raspolažu ogromnim bogatstvom u nekretninama, jednom od najskupocenijih ergela na svetu, pekarama širom Amerike, ali da se ne lažemo i ogromnim finansijskim nasleđem svojih predaka…
Barimor
Osnivač – Herbert Arthur Chamberlayne Blyth (1849-1905)
Herbert je svoju životnu stazu započeo kao bokser tokom studija na Oksfordu, kada se prvi put i susreo sa svetom glume, i pogodađate – zavoleo ga. Ipak, kako je gluma bila nedolično zanimanje za jednog Blita, Herbert je nastupao pod pseudonimom Maurisa Barimora pod kojim je prvi put i zaigrao na daskama SAD-a 1874. godine. Iako njegovi glumački snovi nikada nisu postali stvarnost i dostigli slavu o kojoj je u njima sanjao, to se ne može reći i za njegove naslednike. Lajonel, Etel i Džon su postali velike holivudske zvezde, ali svakako najsjajnija od njih je i najmlađa Barimor zvezda – Dru. Ako neko ima nešto protiv – nek se javi.
Vanderbilt
Osnivač – Cornelius Vanderbilt (1794-1877)
Evo i jednog tajkunskog primera moći. Mladi Kornelijus je sa 11 godina napustio školu i hladne glave uplovio u mutne vode između Menhetna i Stejtn ostrva. Pokazalo se da je Kornelijus bio odličan plivač u mutnim vodama, zahvaljujući čemu je postao jedan od najuticajnijih tajkuna Amerike 19. veka, a ništa manji uticaj nisu imali ni njegovi naslednici. Alfred je u porodicu doneo jednu od najboljih američkih ergela konja svih vremena, Harold je postao trostruki osvajač Kupa Amerike u fudbalu, a Vilijam III guverner Rhode Islanda. Ipak, kako loza nije imala daljih muških potomaka, moć je poljuljana, ali ne i izbačena iz sedla. Činjenica je da moć uvek pronalazi način da se održi, pa je tako bilo i ovog puta. Naslednik Vanderbiltovog bogatstva je mladi novinar CNN-a Anderson Kuper koji je sin pra-pra unuke i pra-pra unuka deda Kornelijusa. Jeste, istina je – greh je počinjen, ali moć je očuvana.
Walton
Osnivač – Samuel Moore Walton (1918-1992)
Kralj veleprodaje, popusta i diskontne prodaje, Semjuel Valton svoj prvi Wal- Mart otvorio je 1962. godine. Danas, skoro 50 godina posle, na svetu postoji više od 6 hiljada Volmartovih objekata koji zapošljavaju skoro dva miliona radnika. Jasno, para se na paru lepi, pa nije ni čudo što su Waltonovi rangirani kao jedna od najbogatijih američkih porodica danas. Najnoviju Walton generaciju predvodi Semov najstariji sin S. Robson i koji je jednom kao svoju najveću želju naveo da bi voleo da njegovi naslednici budu korisni američkom društvu, da budu produktivni i ne ukaljaju porodično prezime. To svakako nije pošlo za rukom novopečenoj Walton naslednici, Elizabet Pejdž Lorie, praunuci Semjuelovog mlađeg brata Bada, koja je ovih dana morala da vrati univerzitetsku diplomu jer je otkriveno da je potrošila hiljade dolara plaćajući cimerku da polaže testove za nju...
Coppola
Osnivač: Francis Ford Coppola (1939 – )
Jedini živi osnivač i utemeljivač jedne velike i moćne dinastije na ovoj listi, još kao mali oboleo je od pioliomielitisa zbog čega je osuđen da život provede u krevetu. Ipak, iako mu je telo osuđeno na večito mirovanje, to nije važilo i za njegov um. Već od desete godine snima filmove na traci od 8 milimetara. Po završetku čuvene UCLA filmske akademije, otiskuje se u ozbiljnije kinematografske vode i 1971. godine za scenario za film Patton dobija svog prvog Oskara. Triologija Kum i kultni Američki grafiti samo su utvrdili njegovu poziciju kao neprikosnovenog reditelja i scenariste 20. veka. Da iver ne pada daleko od klade, ovih dana potvrđuje i njegova ćerka Sofija osvajajući brojna filmska priznanja i nagrade, ali za potvrdu moći i kvaliteta prezimena Kopola ne morate ići tako daleko. Znate li ko je Nicolas Kim Coppola? Ne? Možda će vam biti lakše ako kažemo Nicolas Cage? Tako je, i on je od Coppola…
Hearst
Osnivač: Vilijam Randolf Herst (1863 – 1951)
Iako je Vilijamov otac tokom Zlatne groznice izgradio rudarsku imperiju koja je generacijama potomaka obezbedila lagodan život za sledeća dva veka, Vilijam nije bio od gotovana u fazonu „lezi lebe da te jedem“. Nije se opredelio za rudarstvo, ali nije otišao suviše daleko. Za svoj životni poziv odabrao je novinarsku jamu iz koje je iscrpio prilično uspešnu karijeru. Tako je u San Francisku pokrenuo čuveni San Francisco Chronicle, ali i još čuveniji Cosmopolitan. Generacije koje su ga nasledile, takođe su se vrtele oko novinarstva i javne scene, tako je njegov sin Randolf Herst dugo vodio kompaniju Hearst Newspapers, a 1955. je dobio i Pulicera. Naslednica poslednje generacije je Lidija Herst Šo, koja se bavi manekenstvom.
Du Pont
Osnivač: Éleuthère Irénée (E.I.) du Pont de Nemours (1771-1834)
Du Pontovi su 1799. godine, usled burnih revolucionarnih dešavanja u Francuskoj, giljotinu izbegli pravovremenim prebegom u zemlju mogućnosti i slobode – SAD. Tu su pokrenuli eksplozivnu karijeru, baveći se proizvodnjom baruta koja je od jedne barutane prerasla u manufakturnu imperiju ubojnih sredstava pod imenom – Repauno Chemical Company. Ironija je da je upravo osnivač ove kompanije, unuk gore pomenutog praosnivača, Lamot du Pont poginuo u nesrećnom slučaju koji je izazvala eksplozija baruta. Presudan momenat za, i ovako već uspešne Du Pontove, odigrao se u 20. veku kada su se putem bračnih voda spojili sa jednom od najuticajnijih porodica američke istorije – Ruzveltovima. Danas, njihova kompanija je jedna od tri najjače hemijske kompanije na svetu.
Kennedy
Osnivač: Patrick Joseph Kennedy (1858-1929)
Životna priča Kenedijevih dobro je dokumentovana. Zbog toga bi možda bilo dobro ispričati je na drugačiji način – videti ih u drugačijem svetlu. U SAD su došli iz Irske gde po zakonu kao katolici nisu imali pravo na posedovanje imovine. U Americi ne samo da su imali pravo na imovinu, već su u svom posedu imali i nebrojene zvanične titule . kongresmeni, predsednici, senatori, generali, prve dame, predsednik Olimpijskog komiteta, novinski izdavači, nagrađivane filmadžije, ugledni lekari, advokati, ratni heroji, ambasadori, ali i silovatelji, ubice, narkomani i drugi šljam. Dva člana njihove porodice doživela su atentat, ali su i dva člana doživela i preživela krevet slavne Merilin Monro. Postoji verovanje da su Kenedijevi prokleti da životima otplaćuju dugove svoji predaka, što može biti, a i ne mora. Novu generaciju naslednika predstavljaju Daglas Hariman Kenedi, ugledni novinar, i Antoni Pol Kenedi Šriver, osnivač čuvene neprofitne nevladine organizacije Best Buddies International, koja se stara za osobe sa specijalnim potrebama.
Rockefeller
Osnivač: John D. Rockefeller (1839-1937)
Politički, Kenedijevi su svakako najuticajnija američka porodica, ali kako je novac drugi jezik moći onda ova lista ne bi bila u redu ako u svom vrhu ne bi imala Rokefelerove. Finansijska moć Rokefelerovih počiva na odluci američke vlade da se Standard Oil-u, kompaniji kojom je tada predsednikovao Džon Rokefeler oduzme monopolistička uloga na tržištu naftom, te je kompanija razbijena na 34 kompanije. Nnasuprot vašem očekivanju da je ovo uništilo Džona, ovakav potez je Rokefelerovima omogućio da umesto u jednoj, sada poseduju akcije u 34 kompanije. Džon Rokefeler ocenjen je kao najbogatiji čovek svih vremena u pojedinačnoj kategoriji, a njegovo lično bogatstvo procenjuje se na više od 200 milijardi dolara. Ipak, svih tih godina uz prezime porodice Rokefeler, osim gomile novca koju su zgrtali tokom više decenije uspešnog poslovanja, vezuje se i gomila novca koju su dali u humanitarne svrhe. Rokefeler fondacija obuhvata više od 70 manjih humanitarnih fondova, a njihov humanitarni rad ne staje ni nakon više od veka apsolutne finansijske dominacije Amerikom, ali i svetom.
Izvor: muški magazin
Svaka zemlja ima neku svoju istoriju koju su osim inostranih uticaja i moćnika stvorili i pojedini domaći. Predsednici, tajkuni, ljudi i vlade iz senke, gangsteri, moćnici kulturno-estradnog miljea.. svako od njih je na neki način u istoriji svoje zemlje ostavio svoj trag, i njime je oblikovao. Kao što su to kod nas Karići, Miškovići, Miloševići, Petrovići, Karađorđevići, Obrenovići, Nemanjići… američku istoriju stvorila su neka druga, njihova prezimena. Činjenica da najmoćnijom zemljom na svetu vladaju ove moćne porodice, svakako, nije mogla ostati bez posledica i na svet. Pogledajmo, koje su to najmoćnije američke porodice...
Hilton
Osnivač – Conrad Nicholson Hilton (1887-1979)
Konrad je u posao sa hotelima ušao još davne 1919. kada je kao član prve vlade Novog Meksika investirao u otvaranje prvog Hilton hotela. Danas, nakon 90 godina, lanac Hilton hotela obavija čitav svet sa nešto više od 500 karika pri čemu nijedna od njih nije – najslabija. Generacije Hilton naslednika bile su šarenolike, ali nijedna od njih moćnu porodičnu imperiju nije dovela do ivice opstanka. Iako je poslednja generacija sestara Hilton koje svi znamo, u neku ruku hod po tankoj žici izgleda su i one od prapredaka pokupile gen za posao, tako da već deceniju i nešto o d ničega prave milione. Moć im je u genima…
Astor
Osnivač – John Jacob Astor (1763-1848)
Ovaj amerikanizovani Nemac na tlo SAD došao je davne 1784. i počeo da se bavi onim u čemu je bio najbolji – krznom. Nakon nekoliko decenija uspešnog krznarenja, ali i nekoliko pametnih investicija u njujorške nekretnine Džon je od doseljenika bez pare postao multimilijarder čije se bogatstvo danas može osetiti širom Amerike, ali i Engleske. Poznato je da je za života bio finansijer Edgara Alana Poa, a u amanet iza njega je ostala i čuvena Astor biblioteka. Naslednici, koji danas žive u Waldorf-Astoria hotelu u Njujorku, raspolažu ogromnim bogatstvom u nekretninama, jednom od najskupocenijih ergela na svetu, pekarama širom Amerike, ali da se ne lažemo i ogromnim finansijskim nasleđem svojih predaka…
Barimor
Osnivač – Herbert Arthur Chamberlayne Blyth (1849-1905)
Herbert je svoju životnu stazu započeo kao bokser tokom studija na Oksfordu, kada se prvi put i susreo sa svetom glume, i pogodađate – zavoleo ga. Ipak, kako je gluma bila nedolično zanimanje za jednog Blita, Herbert je nastupao pod pseudonimom Maurisa Barimora pod kojim je prvi put i zaigrao na daskama SAD-a 1874. godine. Iako njegovi glumački snovi nikada nisu postali stvarnost i dostigli slavu o kojoj je u njima sanjao, to se ne može reći i za njegove naslednike. Lajonel, Etel i Džon su postali velike holivudske zvezde, ali svakako najsjajnija od njih je i najmlađa Barimor zvezda – Dru. Ako neko ima nešto protiv – nek se javi.
Vanderbilt
Osnivač – Cornelius Vanderbilt (1794-1877)
Evo i jednog tajkunskog primera moći. Mladi Kornelijus je sa 11 godina napustio školu i hladne glave uplovio u mutne vode između Menhetna i Stejtn ostrva. Pokazalo se da je Kornelijus bio odličan plivač u mutnim vodama, zahvaljujući čemu je postao jedan od najuticajnijih tajkuna Amerike 19. veka, a ništa manji uticaj nisu imali ni njegovi naslednici. Alfred je u porodicu doneo jednu od najboljih američkih ergela konja svih vremena, Harold je postao trostruki osvajač Kupa Amerike u fudbalu, a Vilijam III guverner Rhode Islanda. Ipak, kako loza nije imala daljih muških potomaka, moć je poljuljana, ali ne i izbačena iz sedla. Činjenica je da moć uvek pronalazi način da se održi, pa je tako bilo i ovog puta. Naslednik Vanderbiltovog bogatstva je mladi novinar CNN-a Anderson Kuper koji je sin pra-pra unuke i pra-pra unuka deda Kornelijusa. Jeste, istina je – greh je počinjen, ali moć je očuvana.
Walton
Osnivač – Samuel Moore Walton (1918-1992)
Kralj veleprodaje, popusta i diskontne prodaje, Semjuel Valton svoj prvi Wal- Mart otvorio je 1962. godine. Danas, skoro 50 godina posle, na svetu postoji više od 6 hiljada Volmartovih objekata koji zapošljavaju skoro dva miliona radnika. Jasno, para se na paru lepi, pa nije ni čudo što su Waltonovi rangirani kao jedna od najbogatijih američkih porodica danas. Najnoviju Walton generaciju predvodi Semov najstariji sin S. Robson i koji je jednom kao svoju najveću želju naveo da bi voleo da njegovi naslednici budu korisni američkom društvu, da budu produktivni i ne ukaljaju porodično prezime. To svakako nije pošlo za rukom novopečenoj Walton naslednici, Elizabet Pejdž Lorie, praunuci Semjuelovog mlađeg brata Bada, koja je ovih dana morala da vrati univerzitetsku diplomu jer je otkriveno da je potrošila hiljade dolara plaćajući cimerku da polaže testove za nju...
Coppola
Osnivač: Francis Ford Coppola (1939 – )
Jedini živi osnivač i utemeljivač jedne velike i moćne dinastije na ovoj listi, još kao mali oboleo je od pioliomielitisa zbog čega je osuđen da život provede u krevetu. Ipak, iako mu je telo osuđeno na večito mirovanje, to nije važilo i za njegov um. Već od desete godine snima filmove na traci od 8 milimetara. Po završetku čuvene UCLA filmske akademije, otiskuje se u ozbiljnije kinematografske vode i 1971. godine za scenario za film Patton dobija svog prvog Oskara. Triologija Kum i kultni Američki grafiti samo su utvrdili njegovu poziciju kao neprikosnovenog reditelja i scenariste 20. veka. Da iver ne pada daleko od klade, ovih dana potvrđuje i njegova ćerka Sofija osvajajući brojna filmska priznanja i nagrade, ali za potvrdu moći i kvaliteta prezimena Kopola ne morate ići tako daleko. Znate li ko je Nicolas Kim Coppola? Ne? Možda će vam biti lakše ako kažemo Nicolas Cage? Tako je, i on je od Coppola…
Hearst
Osnivač: Vilijam Randolf Herst (1863 – 1951)
Iako je Vilijamov otac tokom Zlatne groznice izgradio rudarsku imperiju koja je generacijama potomaka obezbedila lagodan život za sledeća dva veka, Vilijam nije bio od gotovana u fazonu „lezi lebe da te jedem“. Nije se opredelio za rudarstvo, ali nije otišao suviše daleko. Za svoj životni poziv odabrao je novinarsku jamu iz koje je iscrpio prilično uspešnu karijeru. Tako je u San Francisku pokrenuo čuveni San Francisco Chronicle, ali i još čuveniji Cosmopolitan. Generacije koje su ga nasledile, takođe su se vrtele oko novinarstva i javne scene, tako je njegov sin Randolf Herst dugo vodio kompaniju Hearst Newspapers, a 1955. je dobio i Pulicera. Naslednica poslednje generacije je Lidija Herst Šo, koja se bavi manekenstvom.
Du Pont
Osnivač: Éleuthère Irénée (E.I.) du Pont de Nemours (1771-1834)
Du Pontovi su 1799. godine, usled burnih revolucionarnih dešavanja u Francuskoj, giljotinu izbegli pravovremenim prebegom u zemlju mogućnosti i slobode – SAD. Tu su pokrenuli eksplozivnu karijeru, baveći se proizvodnjom baruta koja je od jedne barutane prerasla u manufakturnu imperiju ubojnih sredstava pod imenom – Repauno Chemical Company. Ironija je da je upravo osnivač ove kompanije, unuk gore pomenutog praosnivača, Lamot du Pont poginuo u nesrećnom slučaju koji je izazvala eksplozija baruta. Presudan momenat za, i ovako već uspešne Du Pontove, odigrao se u 20. veku kada su se putem bračnih voda spojili sa jednom od najuticajnijih porodica američke istorije – Ruzveltovima. Danas, njihova kompanija je jedna od tri najjače hemijske kompanije na svetu.
Kennedy
Osnivač: Patrick Joseph Kennedy (1858-1929)
Životna priča Kenedijevih dobro je dokumentovana. Zbog toga bi možda bilo dobro ispričati je na drugačiji način – videti ih u drugačijem svetlu. U SAD su došli iz Irske gde po zakonu kao katolici nisu imali pravo na posedovanje imovine. U Americi ne samo da su imali pravo na imovinu, već su u svom posedu imali i nebrojene zvanične titule . kongresmeni, predsednici, senatori, generali, prve dame, predsednik Olimpijskog komiteta, novinski izdavači, nagrađivane filmadžije, ugledni lekari, advokati, ratni heroji, ambasadori, ali i silovatelji, ubice, narkomani i drugi šljam. Dva člana njihove porodice doživela su atentat, ali su i dva člana doživela i preživela krevet slavne Merilin Monro. Postoji verovanje da su Kenedijevi prokleti da životima otplaćuju dugove svoji predaka, što može biti, a i ne mora. Novu generaciju naslednika predstavljaju Daglas Hariman Kenedi, ugledni novinar, i Antoni Pol Kenedi Šriver, osnivač čuvene neprofitne nevladine organizacije Best Buddies International, koja se stara za osobe sa specijalnim potrebama.
Rockefeller
Osnivač: John D. Rockefeller (1839-1937)
Politički, Kenedijevi su svakako najuticajnija američka porodica, ali kako je novac drugi jezik moći onda ova lista ne bi bila u redu ako u svom vrhu ne bi imala Rokefelerove. Finansijska moć Rokefelerovih počiva na odluci američke vlade da se Standard Oil-u, kompaniji kojom je tada predsednikovao Džon Rokefeler oduzme monopolistička uloga na tržištu naftom, te je kompanija razbijena na 34 kompanije. Nnasuprot vašem očekivanju da je ovo uništilo Džona, ovakav potez je Rokefelerovima omogućio da umesto u jednoj, sada poseduju akcije u 34 kompanije. Džon Rokefeler ocenjen je kao najbogatiji čovek svih vremena u pojedinačnoj kategoriji, a njegovo lično bogatstvo procenjuje se na više od 200 milijardi dolara. Ipak, svih tih godina uz prezime porodice Rokefeler, osim gomile novca koju su zgrtali tokom više decenije uspešnog poslovanja, vezuje se i gomila novca koju su dali u humanitarne svrhe. Rokefeler fondacija obuhvata više od 70 manjih humanitarnih fondova, a njihov humanitarni rad ne staje ni nakon više od veka apsolutne finansijske dominacije Amerikom, ali i svetom.
Izvor: muški magazin