I u 2011. biće subvencionisanih zajmova
Najmanje jeftinih kredita dobiće građani
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 10. 11. 2010. - 00:17h
00:17h | Foto: Beta,
Uz subvencije države, privreda će i naredne godine moći da dobije obrtna sredstva i novac za investicije. I građani će uz povoljne zajmove moći da kupuju automobile, stanove, traktore, građevinske mašine i nameštaj, ali će obim kredita najverovatnije biti manji, saznaje „Blic” u Vladi Srbije. Na ovaj način, vlasti bi poslušale Međunarodni monetarni fond koji im je tokom poslednje revizije kreditnog aranžmana sugerisao da subvencionisane zajmove svedu na najmanju moguću meru.
Pre mesec dana banke su prestale da odobravaju subvencionisane keš kredite kojima su građani najviše kupovali hranu i plaćali komunalne usluge. Takvih zajmova neće biti ni naredne godine, ali će se nastaviti sa ostalim programima podrške privredi i građanima, potvrdili su za „Blic” u Ministarstvu ekonomije.
- Biće kredita za likvidnost, investicije i automobile. Nećemo ukidati ni potrošačke zajmove. Nastavićemo sve programe iz paketa mera za ublažavanje krize i o svemu tome smo obavestili MMF. Da li će, međutim, subvencija biti u obimu kao do sada videćemo na kraju godine, kada sagledamo makroekonomske podatke i potrebe privrede i građana - kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, i dodaje da je prema proceni MMF, oko 40 odsto ovogodišnjeg privrednog rasta ostvareno zahvaljujući vladinim merama.
Od početka prošle godine država je građanima i privredi odobrila više od 250.000 kredita, od čega oko 200.000 u ovoj godini. Građani su uzeli 166.000 gotovinskih kredita, blizu 40.000 potrošačkih i oko 22.000 kredita za automobile, odnosno kupovinu „punta“. Kriza je preduzeća naterala da se bore za obrtna sredstva, pa su najviše tražili kredite za likvidnost. Sredstva za investicije koristilo je tek oko 1.300 privrednih subjekata.
Povoljne kamate sa jedne strane, i potreba za novcem, s druge, argumenti su bankara za dalji rast tražnje.
- „Banka Inteza” je ove godine privredi odobrila skoro trećinu svih subvencionisanih kredita. Od početka godine preduzećima smo plasirali više od 304 miliona evra zajmova, što ukazuje na veliko interesovanje za ovakve pozajmice - kažu u „Banci Inteza” za „Blic”.
Kamen spoticanja, kako saznajemo, vrlo lako bi mogao da bude obim kreditiranja. Budžetski deficit od četiri odsto za narednu godinu biće ozbiljna prepreka da Vlada nastavi da raskošno subvencioniše potrošnju.
- Ako Vlada bude sekla, na prvom mestu nesumnjivo bi trebalo da budu potrošački krediti - kaže izvor „Blica”.
Ekonomista Nikola Fabris ocenjuje da je Srbija izašla iz recesije i da sledeće godine povoljni krediti kao mera oporavka neće imati primaran značaj.
- Zbog krize u građevinskom sektoru i socijalne politike treba zadržati subvencionisane stambene kredite, ali i ukinuti potrošačke zajmove jer iziskuju znatna budžetska sredstva. Komercijalnim bankama lagano treba vraćati i kredite za likvidnost i investicije. Ovde bi država trebalo da priskoči jedino u slučaju većih poremećaja u privredi koje naredne godine ne treba očekivati - kaže Fabris za „Blic”.
Ocena je da se više treba okretati proizvodnji i prerađivačkoj industriji.
Za strane ulagače 50 miliona evra
Od početka prošle godine, država je direktno preko Ministarstva ekonomije i Agencije za strana ulaganja strance dotirala sa blizu 50 miliona evra. Na taj način privukla je oko 300 miliona evra ukupnih investicija sa planom da se otvori više od 11.000 radnih mesta. Najviše je dobila južnokorejska „Jura”, 10,5 miliona evra, i Fabrika kablova „Leoni” - 6,5 miliona evra.
Zajmovi privrednicima pomogli da prebrode krizu
Radoslav Veselinović „Galeb grupa”
- Subvencionisani krediti su održali proizvodnju i likvidnost. Ukidanje bi produbilo nelikvidnost i troškove preduzeća kojima ostaje samo da se zadužuju kod komercijalnih banaka. Sa dve firme koje zapošljavaju oko 1.100 ljudi, uzeli smo oko 2,5 miliona evra. Sredstva smo koristili za pospešivanje proizvodnje i nabavku repromaterijala i da ih nismo imali, pitanje je kako bismo funkcionisali. Zbog povoljnih zajmova uspeli smo da povećamo izvoz.
Petrašin Jakovljević „Metalac”
- Privreda je već mrtva i nekonkurentna. Ukidanje subvencionisanih kredita koje najviše koristimo kao obrtna sredstva, samo bi dodatno oborilo proizvodnju. Treba očekivati i veće cene jer su komercijalni zajmovi i duplo skuplji. „Metalac” je kredite za likvidnost uzimao dva puta, tri miliona evra u prošloj godini i isto toliko u ovoj. Koristili smo ih za obrtna sredstva u primarnoj proizvodnji, a biće nam potrebni i naredne godine.
Nikola Pavičić „Sintelon”
- Ukidanje subvencija bila bi greška koja bi produbila nelikvidnost. Banke su sigurnije zbog učešća države i lakše odobravaju kredite. Ovako će strah od rizika biti veći i uslovi za komercijalne kredite rigorozniji. Svako preduzeće će morati da ima ozbiljan program za izlazak iz krize. Vlada bi morala vući konkretne mere. U Rusiji, recimo, vlasti pripremaju propise koji će obavezati maloprodaju da dobavljačima plaćaju u roku od deset dana.
Najmanje jeftinih kredita dobiće građani
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 10. 11. 2010. - 00:17h
Uz subvencije države, privreda će i naredne godine moći da dobije obrtna sredstva i novac za investicije. I građani će uz povoljne zajmove moći da kupuju automobile, stanove, traktore, građevinske mašine i nameštaj, ali će obim kredita najverovatnije biti manji, saznaje „Blic” u Vladi Srbije. Na ovaj način, vlasti bi poslušale Međunarodni monetarni fond koji im je tokom poslednje revizije kreditnog aranžmana sugerisao da subvencionisane zajmove svedu na najmanju moguću meru.
Pre mesec dana banke su prestale da odobravaju subvencionisane keš kredite kojima su građani najviše kupovali hranu i plaćali komunalne usluge. Takvih zajmova neće biti ni naredne godine, ali će se nastaviti sa ostalim programima podrške privredi i građanima, potvrdili su za „Blic” u Ministarstvu ekonomije.
- Biće kredita za likvidnost, investicije i automobile. Nećemo ukidati ni potrošačke zajmove. Nastavićemo sve programe iz paketa mera za ublažavanje krize i o svemu tome smo obavestili MMF. Da li će, međutim, subvencija biti u obimu kao do sada videćemo na kraju godine, kada sagledamo makroekonomske podatke i potrebe privrede i građana - kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, i dodaje da je prema proceni MMF, oko 40 odsto ovogodišnjeg privrednog rasta ostvareno zahvaljujući vladinim merama.
Od početka prošle godine država je građanima i privredi odobrila više od 250.000 kredita, od čega oko 200.000 u ovoj godini. Građani su uzeli 166.000 gotovinskih kredita, blizu 40.000 potrošačkih i oko 22.000 kredita za automobile, odnosno kupovinu „punta“. Kriza je preduzeća naterala da se bore za obrtna sredstva, pa su najviše tražili kredite za likvidnost. Sredstva za investicije koristilo je tek oko 1.300 privrednih subjekata.
Povoljne kamate sa jedne strane, i potreba za novcem, s druge, argumenti su bankara za dalji rast tražnje.
- „Banka Inteza” je ove godine privredi odobrila skoro trećinu svih subvencionisanih kredita. Od početka godine preduzećima smo plasirali više od 304 miliona evra zajmova, što ukazuje na veliko interesovanje za ovakve pozajmice - kažu u „Banci Inteza” za „Blic”.
Kamen spoticanja, kako saznajemo, vrlo lako bi mogao da bude obim kreditiranja. Budžetski deficit od četiri odsto za narednu godinu biće ozbiljna prepreka da Vlada nastavi da raskošno subvencioniše potrošnju.
- Ako Vlada bude sekla, na prvom mestu nesumnjivo bi trebalo da budu potrošački krediti - kaže izvor „Blica”.
Ekonomista Nikola Fabris ocenjuje da je Srbija izašla iz recesije i da sledeće godine povoljni krediti kao mera oporavka neće imati primaran značaj.
- Zbog krize u građevinskom sektoru i socijalne politike treba zadržati subvencionisane stambene kredite, ali i ukinuti potrošačke zajmove jer iziskuju znatna budžetska sredstva. Komercijalnim bankama lagano treba vraćati i kredite za likvidnost i investicije. Ovde bi država trebalo da priskoči jedino u slučaju većih poremećaja u privredi koje naredne godine ne treba očekivati - kaže Fabris za „Blic”.
Ocena je da se više treba okretati proizvodnji i prerađivačkoj industriji.
Za strane ulagače 50 miliona evra
Od početka prošle godine, država je direktno preko Ministarstva ekonomije i Agencije za strana ulaganja strance dotirala sa blizu 50 miliona evra. Na taj način privukla je oko 300 miliona evra ukupnih investicija sa planom da se otvori više od 11.000 radnih mesta. Najviše je dobila južnokorejska „Jura”, 10,5 miliona evra, i Fabrika kablova „Leoni” - 6,5 miliona evra.
Zajmovi privrednicima pomogli da prebrode krizu
- Subvencionisani krediti su održali proizvodnju i likvidnost. Ukidanje bi produbilo nelikvidnost i troškove preduzeća kojima ostaje samo da se zadužuju kod komercijalnih banaka. Sa dve firme koje zapošljavaju oko 1.100 ljudi, uzeli smo oko 2,5 miliona evra. Sredstva smo koristili za pospešivanje proizvodnje i nabavku repromaterijala i da ih nismo imali, pitanje je kako bismo funkcionisali. Zbog povoljnih zajmova uspeli smo da povećamo izvoz.
- Privreda je već mrtva i nekonkurentna. Ukidanje subvencionisanih kredita koje najviše koristimo kao obrtna sredstva, samo bi dodatno oborilo proizvodnju. Treba očekivati i veće cene jer su komercijalni zajmovi i duplo skuplji. „Metalac” je kredite za likvidnost uzimao dva puta, tri miliona evra u prošloj godini i isto toliko u ovoj. Koristili smo ih za obrtna sredstva u primarnoj proizvodnji, a biće nam potrebni i naredne godine.
- Ukidanje subvencija bila bi greška koja bi produbila nelikvidnost. Banke su sigurnije zbog učešća države i lakše odobravaju kredite. Ovako će strah od rizika biti veći i uslovi za komercijalne kredite rigorozniji. Svako preduzeće će morati da ima ozbiljan program za izlazak iz krize. Vlada bi morala vući konkretne mere. U Rusiji, recimo, vlasti pripremaju propise koji će obavezati maloprodaju da dobavljačima plaćaju u roku od deset dana.