UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 24.03.2015
- Poruka
- 5.429
Najezda smrdibuba: Ulaze u stanove, napadaju povrće, evo šta treba da radite
BlicOnline
Dosadne zelene smrdibube ne samo da ulaze u stanove i kancelarije tokom hladnih jesenjih dana, već se i hrane velikim brojem gajenih biljaka, naročito povrćem. Ove štetočine ulaze u stanove i kancelarije i pritom šire neprijatan miris.
Najezda smrdibuba zbog promene klime
S obzirom na to da se promenila klima, da su temperature visoke, ove bube smetaju građanima za vreme hladnih dana u stanovima, a tokom letnjih dana nanose štetu poljoprivrednicima i ratarima. Evo na šta treba da obratite pažnju kada kupujete povrće na pijaci.
- Smrdibube najviše idu na paradajz jer ima najviše vode u njemu. One probijaju koru povrća, piju sok i tako se hrane. Kada uberem crveni paradajz na njemu je žuta flekica. Drugačiji je ukus paradajza. Šteta je nemerljiva - kaže Zoran Stoilkovski iz Kačareva.
Zoran koji gaji povrće kaže da su stenice sve ogadile i da je potrebno koristiti pesticide. Ali on ističe da to nije trajno rešenje, jer se one opet vraćaju nakon što prođe dejstvo hemikalija.
Paradajz koji oštete smrdibube nije dobar za jelo
Stenice sisanjem sokova iz plodova ostavljaju razne toksične materijale tako da paradajz kojeg je napala smrdibuba ili stenica nije za ishranu. A da je paradajz napala buba, znaćete tako što on dobije prošarano žutu boju.
- Masovnija pojava kod nas registrovana je na paradajzu, paprici, krompiru, soji, jabuci i vinovoj lozi. Stenice oštećuju plodove pred berbu koji usled toga nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Usnim aparatom za bodenje i sisanjem, nanose ubode na pokožici ploda. Rast takvih plodova se usporova, počinju da blede, gorkog su ukusa i otpadaju sa biljke - kaže msc. diplomirani inženjer Radmila Heraković iz Instituta "Tamiš".
Ona dodaje globalno zagrevanje utiče na njihovo intezivnije širenje, tako da se narednih godina mogu očekivati veće štete od ovih insekata.
Bube su napale biljke
Kod nas su značajne štete prvi put zabeležene u 2011. godini uglavnom na povrću, na pardajzu i paprici, u baštama u okolini Novog Sada i Sombora, ali i na bobicama vinove loze.
Muzejski savetnik u penziji dr Ljiljana Protić smatra da stenica može postati ozbiljan problem u Srbiji ne samo na soji i na povrtarskim, nego i na mnogim drugim biljkama u organskoj, ali i integralnoj proizvodnji.
U Institutu "Tamiš" kažu da je suzbijanje ove štetočine veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata. Na manjim proizvodnim površinama moguće je ručno skupljanje jedinki, dok se u zemljama Evropske unije uglavnom primenjuje biološka kontrola.
Smrdibube
Kako kaže msc. diplomirani inženjer Radmila Heraković, primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer vrlo brzo razvija rezistentnost.
Dr Ljiljana Protić pretpostavlja da stručnjaci zaštite bilja prate brojnost ove vrste na svim biljnim kulturama.
- U Americi ova vrsta nanosi velike štete, pa su do sada obavljena broja istraživanja na N. viruduli, posebno na izučavanju biologije i načina suzbijanja. Našoj javnosti prenosimo njihova iskustva o kritičnom broju jedinki na usevima soje (na 100 zamaha kečerom 36 jedinki) - rekla je dr Ljiljana Protić.
Insekticidi nisu dovoljni
Mere zaštite povrća, koje se primenjuju, privremenog su karaktera i nisu trajno rešenje. Kada prođe dejstvo hemikalija stenice se opet pojavljuju na povrću. Zato primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate.
BlicOnline
Dosadne zelene smrdibube ne samo da ulaze u stanove i kancelarije tokom hladnih jesenjih dana, već se i hrane velikim brojem gajenih biljaka, naročito povrćem. Ove štetočine ulaze u stanove i kancelarije i pritom šire neprijatan miris.
Najezda smrdibuba zbog promene klime
S obzirom na to da se promenila klima, da su temperature visoke, ove bube smetaju građanima za vreme hladnih dana u stanovima, a tokom letnjih dana nanose štetu poljoprivrednicima i ratarima. Evo na šta treba da obratite pažnju kada kupujete povrće na pijaci.
- Smrdibube najviše idu na paradajz jer ima najviše vode u njemu. One probijaju koru povrća, piju sok i tako se hrane. Kada uberem crveni paradajz na njemu je žuta flekica. Drugačiji je ukus paradajza. Šteta je nemerljiva - kaže Zoran Stoilkovski iz Kačareva.
Zoran koji gaji povrće kaže da su stenice sve ogadile i da je potrebno koristiti pesticide. Ali on ističe da to nije trajno rešenje, jer se one opet vraćaju nakon što prođe dejstvo hemikalija.
Paradajz koji oštete smrdibube nije dobar za jelo
Stenice sisanjem sokova iz plodova ostavljaju razne toksične materijale tako da paradajz kojeg je napala smrdibuba ili stenica nije za ishranu. A da je paradajz napala buba, znaćete tako što on dobije prošarano žutu boju.
- Masovnija pojava kod nas registrovana je na paradajzu, paprici, krompiru, soji, jabuci i vinovoj lozi. Stenice oštećuju plodove pred berbu koji usled toga nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Usnim aparatom za bodenje i sisanjem, nanose ubode na pokožici ploda. Rast takvih plodova se usporova, počinju da blede, gorkog su ukusa i otpadaju sa biljke - kaže msc. diplomirani inženjer Radmila Heraković iz Instituta "Tamiš".
Ona dodaje globalno zagrevanje utiče na njihovo intezivnije širenje, tako da se narednih godina mogu očekivati veće štete od ovih insekata.
Bube su napale biljke
Kod nas su značajne štete prvi put zabeležene u 2011. godini uglavnom na povrću, na pardajzu i paprici, u baštama u okolini Novog Sada i Sombora, ali i na bobicama vinove loze.
Muzejski savetnik u penziji dr Ljiljana Protić smatra da stenica može postati ozbiljan problem u Srbiji ne samo na soji i na povrtarskim, nego i na mnogim drugim biljkama u organskoj, ali i integralnoj proizvodnji.
U Institutu "Tamiš" kažu da je suzbijanje ove štetočine veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata. Na manjim proizvodnim površinama moguće je ručno skupljanje jedinki, dok se u zemljama Evropske unije uglavnom primenjuje biološka kontrola.
Smrdibube
Kako kaže msc. diplomirani inženjer Radmila Heraković, primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer vrlo brzo razvija rezistentnost.
Dr Ljiljana Protić pretpostavlja da stručnjaci zaštite bilja prate brojnost ove vrste na svim biljnim kulturama.
- U Americi ova vrsta nanosi velike štete, pa su do sada obavljena broja istraživanja na N. viruduli, posebno na izučavanju biologije i načina suzbijanja. Našoj javnosti prenosimo njihova iskustva o kritičnom broju jedinki na usevima soje (na 100 zamaha kečerom 36 jedinki) - rekla je dr Ljiljana Protić.
Insekticidi nisu dovoljni
Mere zaštite povrća, koje se primenjuju, privremenog su karaktera i nisu trajno rešenje. Kada prođe dejstvo hemikalija stenice se opet pojavljuju na povrću. Zato primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate.
