Najčešće greške u poljoprivrednoj proizvodnji

[Nostradamus]

Već smo zagazili u dvadeset prvi vek i proizvodnja hrane po principima visoke tehnologije uveliko je prisutna, ali još uvek na našim prostorima nailazimo na konstantno ponavljanje istih grešaka u poljoprivrednoj proizvodnji. Da li je to rezultat neznanja ili odsustva volje i ambicije za napredovanjem i usavršavanjem, dela govore o tome, no gresške se ipak ponavljaju. Međutim, ako se osvrnemo na statistiku prema kojoj je, na primer, u Nemačkoj od 100 poljoprivrednika jedan agronomski neobrazovan, a na Balkanu od 100 poljoprivrednika jedan je agronomski obrazovan, možda onda stagnirajući trend po pitanju edukacije i nije iznenadjujuća pojava.

Dakle, među pogrešne poteze koji se mogu primetiti na našim njivama spadaju spaljivanje strnjike, ostavljanje stajnjaka u manjim ili većim gomilama na proizvodnim površinama bez zaoravanja.

 

[Nostradamus]

Spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka je česta pojava na našim njivama, mada je čak i zakonom zabranjena. Nakon skidanja useva žitarica, kao ostatak na njivi ostaje donji deo stable sa korenom koji često ne bude požnjeven. Pogrešna navika naših poljorivrednih proizvođača je da ove ostatke spali kako bi 'očistili' proivodnu površinu, kao od samih ostataka, tako i od štetočina ili eventulanih zemljišnih prouzrokovača bolesti. Međutim, takav potez proizvod je zablude ili neznanja. Spaljivanjem žetvenih ostataka i strnjike, ne samo da se ne postiže korist za zemljište nego se izaziva značajna šteta koja se sastoji u sledećem:

 

[Nostradamus]

1. Spaljivanjem se neće trajno rešiti problem bolesti i štetočina

1. Spaljivanjem, odnosno plamenom se izaziva isparavnje azota iz zemljišta i na taj način se zemlijšte osiromašuje ovim veoma značajnim hranljivim elementom, posebno bitnim za inicijalni rast i razvoj semena
2. Spaljivanjem se uništava mikrofolora i fauna u oraničnom sloju zemljišta
3. Spaljivanjem se gubi potencijalna organska masa u vidu žetvenih ostataka
4. Na posletku, zagađuje se životna sredina paljevinom

Savet: Umesto spaljivanje žetvenih ostataka iste treba zaorati u zemljište, jer je na taj način korist za plodnost zemljišta i mikroorganizme u zemljištu mnogostruka. Gubitak orgnske materije putem spaljivanja je 5-7 tona po ha kod pšenice, kod kukuruza od 8-12 tona po ha!

 

[Nostradamus]

Nezaoravanje stajnjaka

Organsko đubrivo stajnjak ukoliko je ostavljeno na njivi nekoliko dana i nije odmah zaorano dvostruko gubi od svoje vrednosti. Greška koja se pravi u našoj poljoprivrednoj proizvodnji sastoji se u tome da se stajnjak u toku leta u manjim gomilama rasturi po njivi i tako ostaje sve do proleća ili do kasne jeseni, odnosno jesenje obrade zemljišta.

S obzirom na veliki značaj stajnjaka kako za plodnost zemljišta, tako i za razvoj biljaka, potrebno je njegove hranljive vrednosti što bolje iskoristiti. Ukoliko se stajnjak izveze na njivu i na istoj ostavi da stoji mesecima, pod dejstvom sunca i atomosferskih padavina sve što je vredno u tom organskom đubrivu gubi se zauvek.

 

[Nostradamus]

U slučaju kiše gomila stajnjaka ostavljena na njivi, biće 'isprana odnosno pod dejstvom kiše hranljive materije će biti isprane u zemljište neposredno ispod gomile, a pod uticajem vetra gomila stajnjaka će se isušiti, tako da će najvrednije hranljive materije biti nepovratno uništene.

Savet: Ukoliko se u poljoprivrednoj proizvodnji primenjuje stajnjak, isti osim pravilnog skladištenja na gazdinstvu, potrebno je prilikom iznošenja na njivu, odmah i zaorati. S obrzirom da stajnjak pripada organskim đubrivima, njegova primena i dejstvo nisu trenutni, već se đubrenjem stajnjaka poboljšava celokupno fizičko stanje i plodnost zemlijšta u dužem roku, te se stoga đubrenje stajnjakom označava 'đubrenje na rezervu'. 'Đubrenje na rezervu' je pojam kojim se označava organsko đubrivo koje zahteva određen period za razlaganje u zemljištu da bi na pravilan način zemljište bilo snabdeveno hranljivim materijama u dužem vremenskom periodu, što znači da korist od stajnjaka nije samo u jednoj prozvodnoj godini (sezoni).