Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Najbogatiji ne plaćaju porez
Broj milionera u Srbiji povećan je za više od 2.500 u doba najveće krize, a ukupan broj onih koji su podneli prijavu za godišnji porez na dohodak građana je oko 20.300, saznaje „Blic“. To su oni koji su lani prihodovali više od 1,58 miliona dinara, a najviše je zaradio generalni direktor iz Beograda sa prijavljenih 84,5 miliona dinara. Kolega milioner koji je lani bio prvi na spisku zaradio je 10 miliona više.
Više od 20.300 građana lani je prihodovalo više od 1,58 miliona dinara
To, nažalost, ništa ne govori o moćnicima u Srbiji jer najbogatiji u Srbiji nikada nisu plaćali ovaj porez, a neće ni ubuduće sa ovakvim zakonom. Prosto, prihodi od kapitala ne računaju se u osnovicu. Uz to, porez plaćaju isključivo fizička lica pa je vlasnicima korporacija legalno moguće da svaki dinar knjiže kao prihod firme. Milioni nisu uplaćeni na njihovo ime, nego na ime firme zbog čega se iz evidencije u to koliko je navodnih milionera podnelo prijavu ne može apsolutno ništa saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca. A baš tu bi evidenciju trebalo da pruži ovaj zakon.
Limit od 1,58 miliona dinara od koga počinje da se naplaćuje porez postavljen je tako da štiti srednji sloj i udara na buržuje. Međutim, takvima je najlakše da iskoriste sve rupe ovog zakona, a mnogo ih je.
Oni koji nemaju firmu uvek mogu novac da uzmu na ruke ili ga provuku kroz račun „kumove firme“. Savetnici, konsultanti, programeri i slično mogu ga provući i kroz ugovor o delu, odnosno autorskom honoraru i istina platiti ovaj namet, ali višestruko manje nego što bi trebalo.
Nikola Altipamarkov potvrđuje ono na šta nekolicina ekonomista već godinama upozorava:
- Najbogatiji ne plaćaju ovaj porez. On kači samo jedan odsto poreskih obveznika i to one koji imaju visoke prihode od rada. A zna se da se najviše novca zarađuje od kapitala koji ne ulazi u obračun za ovaj porez.
Pod kapitalom se podrazumevaju udeli u preduzećima, odnosno prihod od udela, dividende, kamate i slično.
Nijedan od biznismena koji ima nekoliko povezanih firmi i slično ne mora da strahuje da će ga država na kraju godine sačekati da plati godišnji porez na dohodak. Još je poraznije što je to jedini zakon koji bi trebalo da skladno osnovnom poreskom pravilu pravičnosti omogući da oni „koji najviše zarađuju, najviše i plate“. Legalno izbegavanje plaćanja poreza u biznisu se zove „poresko planiranje“, a nikako utaja.
Biznismeni istina plaćaju porez na dobit preduzeća po stvarnoj stopi od pet odsto, što je najniže u Evropi i uprkos tome domaći kapitalisti u 90 odsto slučajeva firme osnivaju na nekim od poreskih rajeva. A ukupni efekti poreza na dobit su takvi da je prošle godine naplaćeno 29 milijardi dinara, a oprošteno na ime kredita, oslobođenja i slično 27,7 milijardi dinara.
Deset najvećih prijava poreza na dohodak građana
Zanimanje Mesto Porez
1. Generalni direktor BG Savski venac 12 miliona
2. Nije naveo Kruševac 8,1 milion
3. Diplomirani pravnik BG Savski venac 7,2 miliona
4. Menadžer BG Savski venac 5,9 miliona
5. Preduzetnik Sremska Mitrovica 5,4 miliona
6. Predsednik IO BG Savski venac 5 miliona
7. Preduzetnik Sremska Mitrovica 4,5 miliona
8. Komercijalista Zrenjanin 4,3 miliona
9. Preduzetnik Golubac 4,2 miliona
10. Generalni direktor Paraćin 4,1 milion
Napomena: Prvi sa spiska koji će platiti oko 12 miliona poreza
prijavio je osnovicu od 84,5 miliona dinara
Porez na imovinu
Gledajući efekte naplate poreza na imovinu može se zaključiti da Srbija nema luksuzne vile niti bogataši imaju bilo šta u vlasništvu sem prosečnih stančića koji ne vrede više od 60.000 evra. Kako? Tako što je u 2006. godini na primer, 99,7 odsto građana platilo ovaj porez po najnižoj stopi od 0,4 odsto koja sleduje za nekretninu vrednu šest miliona dinara, odnosno 60.000 evra. Sreća u nesreći je to što se radi na izmenama ovog zakona i to duže nego što je bilo predviđeno, a sve s ciljem da se napravi što pravičnije oporezivanje.
Izvor: Blic/Jelena Aleksić
Broj milionera u Srbiji povećan je za više od 2.500 u doba najveće krize, a ukupan broj onih koji su podneli prijavu za godišnji porez na dohodak građana je oko 20.300, saznaje „Blic“. To su oni koji su lani prihodovali više od 1,58 miliona dinara, a najviše je zaradio generalni direktor iz Beograda sa prijavljenih 84,5 miliona dinara. Kolega milioner koji je lani bio prvi na spisku zaradio je 10 miliona više.
Više od 20.300 građana lani je prihodovalo više od 1,58 miliona dinara
To, nažalost, ništa ne govori o moćnicima u Srbiji jer najbogatiji u Srbiji nikada nisu plaćali ovaj porez, a neće ni ubuduće sa ovakvim zakonom. Prosto, prihodi od kapitala ne računaju se u osnovicu. Uz to, porez plaćaju isključivo fizička lica pa je vlasnicima korporacija legalno moguće da svaki dinar knjiže kao prihod firme. Milioni nisu uplaćeni na njihovo ime, nego na ime firme zbog čega se iz evidencije u to koliko je navodnih milionera podnelo prijavu ne može apsolutno ništa saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca. A baš tu bi evidenciju trebalo da pruži ovaj zakon.
Limit od 1,58 miliona dinara od koga počinje da se naplaćuje porez postavljen je tako da štiti srednji sloj i udara na buržuje. Međutim, takvima je najlakše da iskoriste sve rupe ovog zakona, a mnogo ih je.
Oni koji nemaju firmu uvek mogu novac da uzmu na ruke ili ga provuku kroz račun „kumove firme“. Savetnici, konsultanti, programeri i slično mogu ga provući i kroz ugovor o delu, odnosno autorskom honoraru i istina platiti ovaj namet, ali višestruko manje nego što bi trebalo.
Nikola Altipamarkov potvrđuje ono na šta nekolicina ekonomista već godinama upozorava:
- Najbogatiji ne plaćaju ovaj porez. On kači samo jedan odsto poreskih obveznika i to one koji imaju visoke prihode od rada. A zna se da se najviše novca zarađuje od kapitala koji ne ulazi u obračun za ovaj porez.
Pod kapitalom se podrazumevaju udeli u preduzećima, odnosno prihod od udela, dividende, kamate i slično.
Nijedan od biznismena koji ima nekoliko povezanih firmi i slično ne mora da strahuje da će ga država na kraju godine sačekati da plati godišnji porez na dohodak. Još je poraznije što je to jedini zakon koji bi trebalo da skladno osnovnom poreskom pravilu pravičnosti omogući da oni „koji najviše zarađuju, najviše i plate“. Legalno izbegavanje plaćanja poreza u biznisu se zove „poresko planiranje“, a nikako utaja.
Biznismeni istina plaćaju porez na dobit preduzeća po stvarnoj stopi od pet odsto, što je najniže u Evropi i uprkos tome domaći kapitalisti u 90 odsto slučajeva firme osnivaju na nekim od poreskih rajeva. A ukupni efekti poreza na dobit su takvi da je prošle godine naplaćeno 29 milijardi dinara, a oprošteno na ime kredita, oslobođenja i slično 27,7 milijardi dinara.
Deset najvećih prijava poreza na dohodak građana
Zanimanje Mesto Porez
1. Generalni direktor BG Savski venac 12 miliona
2. Nije naveo Kruševac 8,1 milion
3. Diplomirani pravnik BG Savski venac 7,2 miliona
4. Menadžer BG Savski venac 5,9 miliona
5. Preduzetnik Sremska Mitrovica 5,4 miliona
6. Predsednik IO BG Savski venac 5 miliona
7. Preduzetnik Sremska Mitrovica 4,5 miliona
8. Komercijalista Zrenjanin 4,3 miliona
9. Preduzetnik Golubac 4,2 miliona
10. Generalni direktor Paraćin 4,1 milion
Napomena: Prvi sa spiska koji će platiti oko 12 miliona poreza
prijavio je osnovicu od 84,5 miliona dinara
Porez na imovinu
Gledajući efekte naplate poreza na imovinu može se zaključiti da Srbija nema luksuzne vile niti bogataši imaju bilo šta u vlasništvu sem prosečnih stančića koji ne vrede više od 60.000 evra. Kako? Tako što je u 2006. godini na primer, 99,7 odsto građana platilo ovaj porez po najnižoj stopi od 0,4 odsto koja sleduje za nekretninu vrednu šest miliona dinara, odnosno 60.000 evra. Sreća u nesreći je to što se radi na izmenama ovog zakona i to duže nego što je bilo predviđeno, a sve s ciljem da se napravi što pravičnije oporezivanje.
Izvor: Blic/Jelena Aleksić
Poslednja izmena: