Ulaganja u zaštitu od poplava i dalje premala
Nadležni gledaju u nebo umesto da grade nasipe
Izvor: Blic Vlada Spasić | 03. 04. 2011. - 00:02h
Posle prošlogodišnjih poplava nije dovoljno uloženo u održavanje, sanaciju i investicije u sistem odbrane kako bi se sprečile nove štete usled izlivanja reka. Godišnje „Srbijavodama” treba šest milijardi dinara, a ove godine smo dobili samo milijardu iz budžeta, što će, uz još toliko iz drugih izvora, biti nedovoljno - kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”.
Poplave bi i ovog proleća mogle da zadese stanovnike u priobalju Save, Mlave, Tamnave, Dunava, Tise, Belog Timoka, Ibra, Ubače i Drine. Ovo su, prema procenama stručnjaka, najproblematičnije reke kada u okolnim zemljama s proleća krene topljenje snega na Alpima i Karpatima, ali i kiše.
Aleksandar Prodanović, direktor Republičke direkcije za vode, kaže da su najugroženije deonice one koje su proteklih godina stalno bile ugrožene velikim vodama i gde se javlja potreba za izgradnjom novih ili obnovom postojećih objekata za zaštitu od poplava. Na pitanje da li smo spremni za poplave, on ističe da „za sva branjena područja prema operativnom planu odbrane od poplava za 2011. godinu za vode prvog reda postoji spremnost zaštitnih objekata do onog stepena zaštite za koji su objekti predviđeni, odnosno građeni”.
- Svedoci smo izuzetnih poplava u svetu, koje ukazuju na pojavu velikih voda većeg ranga od onog za koji je zaštita izgrađena, zbog čega stradaju i zaštićena područja. Zato je važno podizanje svesti ljudi da je potpuna zaštita nemoguća, a najefikasnije su preventivne mere, kao što je sprečavanje divlje gradnje u koritima za veliku vodu i u nebranjenim delovima - ističe Prodanović.
I Milan Galonja, rukovodilac odbrane od poplava na području Vojvodine, smatra da se s obzirom na stanje zaliha vode u snegu na Alpima, u slivovima Dunava i Tise, ne očekuju ekstremno velike vode.
- Moguće je da na banatskim vodotocima, Tamišu, Brzavi, Neri, koji su bujičnog karaktera, bude problema ako se pogodi kiša, a one se ne mogu prognozirati - ističe Galonja.
U „Vodama Vojvodine” dodaju da su obnovljeni tamiški nasipi, a Milan Galonja kaže da bi u slučaju poplava desna obala od Jaše Tomića do Međe bila zaštićena, a leva bi nastradala jer Rumuni nisu uradili svoj deo posla.
- Održavanje odbrambene linije je ispod proseka, nasipi mogu da zarastu u korov i da se ne vide slabe tačke, što iskoristi voda i probije ih. Za održavanje je potrebno 550 miliona dinara, a poslednjih godina je ulagano od 250 do 300 miliona - podseća Galonja.
Stanovnicima priobalja preostaje da se uzdaju u nebo jer na pitanje šta je urađeno da se ne ponove poplave od prošle godine, Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda“, odgovara da se svake godine nešto uradi, ali to nije dovoljno jer nema para ni za sve poslove održavanja.
Skuplja voda gradi nasipe
Marjanović kaže da je rešenje za veće investicije u odbranu od poplava promena sistema finansiranja. Svuda u svetu, tvrdi, osiguravajuće kompanije su pokretač investicija u ovom sektoru jer su one, a ne država, zadužene za plaćanje odšteta. „Država bi trebalo jasno da kaže da neće više plaćati odštetu i onda bi se sve osigurali. Drugi izvor je povećanje cena vode”, ističe Marjanović.
Poplave u 2010. godini
April 2010.
Jun 2010.
Decembar 2010.
Nadležni gledaju u nebo umesto da grade nasipe
Izvor: Blic Vlada Spasić | 03. 04. 2011. - 00:02h
Posle prošlogodišnjih poplava nije dovoljno uloženo u održavanje, sanaciju i investicije u sistem odbrane kako bi se sprečile nove štete usled izlivanja reka. Godišnje „Srbijavodama” treba šest milijardi dinara, a ove godine smo dobili samo milijardu iz budžeta, što će, uz još toliko iz drugih izvora, biti nedovoljno - kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”.
Poplave u Loznici
Poplave bi i ovog proleća mogle da zadese stanovnike u priobalju Save, Mlave, Tamnave, Dunava, Tise, Belog Timoka, Ibra, Ubače i Drine. Ovo su, prema procenama stručnjaka, najproblematičnije reke kada u okolnim zemljama s proleća krene topljenje snega na Alpima i Karpatima, ali i kiše.
Aleksandar Prodanović, direktor Republičke direkcije za vode, kaže da su najugroženije deonice one koje su proteklih godina stalno bile ugrožene velikim vodama i gde se javlja potreba za izgradnjom novih ili obnovom postojećih objekata za zaštitu od poplava. Na pitanje da li smo spremni za poplave, on ističe da „za sva branjena područja prema operativnom planu odbrane od poplava za 2011. godinu za vode prvog reda postoji spremnost zaštitnih objekata do onog stepena zaštite za koji su objekti predviđeni, odnosno građeni”.
- Svedoci smo izuzetnih poplava u svetu, koje ukazuju na pojavu velikih voda većeg ranga od onog za koji je zaštita izgrađena, zbog čega stradaju i zaštićena područja. Zato je važno podizanje svesti ljudi da je potpuna zaštita nemoguća, a najefikasnije su preventivne mere, kao što je sprečavanje divlje gradnje u koritima za veliku vodu i u nebranjenim delovima - ističe Prodanović.
I Milan Galonja, rukovodilac odbrane od poplava na području Vojvodine, smatra da se s obzirom na stanje zaliha vode u snegu na Alpima, u slivovima Dunava i Tise, ne očekuju ekstremno velike vode.
- Moguće je da na banatskim vodotocima, Tamišu, Brzavi, Neri, koji su bujičnog karaktera, bude problema ako se pogodi kiša, a one se ne mogu prognozirati - ističe Galonja.
U „Vodama Vojvodine” dodaju da su obnovljeni tamiški nasipi, a Milan Galonja kaže da bi u slučaju poplava desna obala od Jaše Tomića do Međe bila zaštićena, a leva bi nastradala jer Rumuni nisu uradili svoj deo posla.
- Održavanje odbrambene linije je ispod proseka, nasipi mogu da zarastu u korov i da se ne vide slabe tačke, što iskoristi voda i probije ih. Za održavanje je potrebno 550 miliona dinara, a poslednjih godina je ulagano od 250 do 300 miliona - podseća Galonja.
Stanovnicima priobalja preostaje da se uzdaju u nebo jer na pitanje šta je urađeno da se ne ponove poplave od prošle godine, Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda“, odgovara da se svake godine nešto uradi, ali to nije dovoljno jer nema para ni za sve poslove održavanja.
Skuplja voda gradi nasipe
Marjanović kaže da je rešenje za veće investicije u odbranu od poplava promena sistema finansiranja. Svuda u svetu, tvrdi, osiguravajuće kompanije su pokretač investicija u ovom sektoru jer su one, a ne država, zadužene za plaćanje odšteta. „Država bi trebalo jasno da kaže da neće više plaćati odštetu i onda bi se sve osigurali. Drugi izvor je povećanje cena vode”, ističe Marjanović.
Poplave u 2010. godini
April 2010.
- Ibar, Zapadna Morava, Kraljevo oko 100 kuća
- Toplica Prokuplje, Žitorađa 100 kuća
- Beli Timok, Zaječar 50 kuća
- Južna Morava, Leskovac 50 kuća
- Kutinska reka, Gadžin Han 20 kuća
- Nišava, Bela Palanka 20 kuća
- Raška, Novi Pazar 10 kuća
Jun 2010.
- Tamnava, Ub, Koceljeva 50 kuća
- Kolubara, Valjevo 20 kuća
Decembar 2010.
- Drina, Loznica 1000 kuća
- Lim, Prijepolje, Brodarevo 200 kuća