LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Nađeno 36 888 žrtava komunizma
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. prikupila je podatke za još 17.000 stradalih, tako da je sada na spisku ukupno 36.888 žrtava.
Na osnovu prikupljene građe i izjava više desetina svedoka, može se zaključiti da je više od 90 odsto popisanih ubijeno bez suđenja, naveo je sekretar Komisije istoričar Srđan Cvetković.
On je rekao da podaci nisu konačni, pa se još ne može govoriti o tome koliko je tačno žena, maloletnika i dece među žrtvama, ali se procenjuje da je u pitanju više hiljada stradalih i to pretežno u sabirnim logorima u Vojvodini.
"Mnogo dece u Srbiji doživelo je sudbinu Žive Kovanovića, učenika gimnazije u Kragujevcu, koji je imao 15 godina kada je 31. marta 1945. godine ubijen samo zato što nije delio ideološka uverenja nove komunističke vlasti", rekao je Cvetković.
Prema izveštaju Komisije, do kraja novembra 2011. evidentirano je 206 masovnih grobnica, od kojih su 33 ispitane, dok su probne ekshumacije obavljene na četiri, a samo u dve su nađeni ostaci žrtava.
"U Potoku Zmijanac kod Boljevca u jednoj jami je pronađeno 26 kompletiranih i desetina nekompletiranih skeleta, a očekujemo uskoro ekshumaciju i druge jame", kazao je Cvetković.
On je podsetio da se radi o civilima iz Boljevca i okolnih sela koji su proglašeni narodnim neprijateljima i pobijeni između 16. i 18. novembra 1944. godine i podsetio da su kompletirani ostaci ovih žrtava sahranjeni u zajedničku grobnicu u organizaciji opštine Boljevac i državne Komisije.
Prema njegovim rečima, još se čeka na rezultate probne ekshumacije grobnice u krugu kragujevačke fabrike "Fijat" na lokaciji parkirališta nekadašnje zgrade Energetike, a prema nezvaničnim informacijama, reč je o 27 skeleta i više desetina pojedinačnih ostataka.
Cvetković je podsetio da su počeli infrastrukturni radovi na ovoj lokaciji, a pretpostavlja se da ispod zgrade Energetike, koja će biti rušena, ima još ostataka žrtava.
Izveštaj Komisije pokazuje da je najviše popisanih žrtava s područja Vojvodine - 17.352 i Kosova - 2.500, a slede okruzi: Moravički -1.432 žrtve, Kolubarski - 1000, Jablanički - 872, Podunavski -775, Mačvanski -730, Niški -715, Beogradski -700, Braničevski - 600 žrtava...
Samo pet okruga je, međutim, detaljno obrađeno, a veliki problem je što u građi koju je BIA predala Arhivu Srbije nedostaju spiskovi streljanih za oko 40 odsto okruga Srbije, uključujući i velike gradove Beograd, Kragujevac, Šabac i Novi Sad.
Iz izveštaja se vidi da je Anketni odbor Skupštine Vojvodine Komisiji ustupio bazu od oko 27.000 stradalih, koja će, kada bude obrađena, biti uključena u jedinstvenu bazu podataka.
Kako je Cvetković objasnio, ovi podaci biće sravnjeni s podacima Komisije, a spiskovi prečišćeni, jer se neka imena preklapaju, a ima i novih, pošto Odboru nisu bili dostupni svi izvori, na primer, građa Arhiva BIA.
On je podsetio da na utvrđivanju broja ukupnih žrtava radi i zajednička srpsko-mađarska komisija, formirana prošle godine na osnovu dogovora predsednika dve države, čiji je zadatak da utvrdi koliko je ljudi i gde stradalo na obe strane i da ponudi platformu za nacionalno pomirenje.
Stvaranje jedinstvene baze podataka pod nazivom "Otvorena knjiga" počelo je pre godinu dana, a kada bude završena, biće dostupna građanima na vebsajtu državne komisije.
U izveštaju Komisije je istaknuto da njen rad usporavaju ograničena tehnička i finansijska sredstva za terenska istraživanja i odlazak na snimanja lokacija i saslušanja svedoka.
"U početku smo išli na teren, uglavnom, o vlastitom trošku, a prošle godine smo dobili finansijsku pomoć Ministarstva pravde, pa su ostvareni i bolji rezultati, ali je i ova pomoć nedovoljna za kvalitetna terenska istraživanja", objasnio je sekretar Komisije.
On je ukazao i na nedostatak sredstava za Dokumentacioni centar žrtava, koji je u nastanku, kao i angažovanje više istraživača u lokalnim sredinama koji bi u različitim arhivama obavljali poslove unošenja podataka, što bi znatno ubrzalo istraživanja.
Cvetković je naveo i da se arhiviraju dokumenti i fotografije prikupljeni od građana i potomaka stradalih koji će, zajedno s terenskim istraživanjima, javnosti biti predočeni na izložbi u drugoj polovini ove godine.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. prikupila je podatke za još 17.000 stradalih, tako da je sada na spisku ukupno 36.888 žrtava.
On je rekao da podaci nisu konačni, pa se još ne može govoriti o tome koliko je tačno žena, maloletnika i dece među žrtvama, ali se procenjuje da je u pitanju više hiljada stradalih i to pretežno u sabirnim logorima u Vojvodini.
"Mnogo dece u Srbiji doživelo je sudbinu Žive Kovanovića, učenika gimnazije u Kragujevcu, koji je imao 15 godina kada je 31. marta 1945. godine ubijen samo zato što nije delio ideološka uverenja nove komunističke vlasti", rekao je Cvetković.
Prema izveštaju Komisije, do kraja novembra 2011. evidentirano je 206 masovnih grobnica, od kojih su 33 ispitane, dok su probne ekshumacije obavljene na četiri, a samo u dve su nađeni ostaci žrtava.
"U Potoku Zmijanac kod Boljevca u jednoj jami je pronađeno 26 kompletiranih i desetina nekompletiranih skeleta, a očekujemo uskoro ekshumaciju i druge jame", kazao je Cvetković.
On je podsetio da se radi o civilima iz Boljevca i okolnih sela koji su proglašeni narodnim neprijateljima i pobijeni između 16. i 18. novembra 1944. godine i podsetio da su kompletirani ostaci ovih žrtava sahranjeni u zajedničku grobnicu u organizaciji opštine Boljevac i državne Komisije.
Prema njegovim rečima, još se čeka na rezultate probne ekshumacije grobnice u krugu kragujevačke fabrike "Fijat" na lokaciji parkirališta nekadašnje zgrade Energetike, a prema nezvaničnim informacijama, reč je o 27 skeleta i više desetina pojedinačnih ostataka.
Cvetković je podsetio da su počeli infrastrukturni radovi na ovoj lokaciji, a pretpostavlja se da ispod zgrade Energetike, koja će biti rušena, ima još ostataka žrtava.
Izveštaj Komisije pokazuje da je najviše popisanih žrtava s područja Vojvodine - 17.352 i Kosova - 2.500, a slede okruzi: Moravički -1.432 žrtve, Kolubarski - 1000, Jablanički - 872, Podunavski -775, Mačvanski -730, Niški -715, Beogradski -700, Braničevski - 600 žrtava...
Samo pet okruga je, međutim, detaljno obrađeno, a veliki problem je što u građi koju je BIA predala Arhivu Srbije nedostaju spiskovi streljanih za oko 40 odsto okruga Srbije, uključujući i velike gradove Beograd, Kragujevac, Šabac i Novi Sad.
Iz izveštaja se vidi da je Anketni odbor Skupštine Vojvodine Komisiji ustupio bazu od oko 27.000 stradalih, koja će, kada bude obrađena, biti uključena u jedinstvenu bazu podataka.
Kako je Cvetković objasnio, ovi podaci biće sravnjeni s podacima Komisije, a spiskovi prečišćeni, jer se neka imena preklapaju, a ima i novih, pošto Odboru nisu bili dostupni svi izvori, na primer, građa Arhiva BIA.
On je podsetio da na utvrđivanju broja ukupnih žrtava radi i zajednička srpsko-mađarska komisija, formirana prošle godine na osnovu dogovora predsednika dve države, čiji je zadatak da utvrdi koliko je ljudi i gde stradalo na obe strane i da ponudi platformu za nacionalno pomirenje.
Stvaranje jedinstvene baze podataka pod nazivom "Otvorena knjiga" počelo je pre godinu dana, a kada bude završena, biće dostupna građanima na vebsajtu državne komisije.
U izveštaju Komisije je istaknuto da njen rad usporavaju ograničena tehnička i finansijska sredstva za terenska istraživanja i odlazak na snimanja lokacija i saslušanja svedoka.
"U početku smo išli na teren, uglavnom, o vlastitom trošku, a prošle godine smo dobili finansijsku pomoć Ministarstva pravde, pa su ostvareni i bolji rezultati, ali je i ova pomoć nedovoljna za kvalitetna terenska istraživanja", objasnio je sekretar Komisije.
On je ukazao i na nedostatak sredstava za Dokumentacioni centar žrtava, koji je u nastanku, kao i angažovanje više istraživača u lokalnim sredinama koji bi u različitim arhivama obavljali poslove unošenja podataka, što bi znatno ubrzalo istraživanja.
Cvetković je naveo i da se arhiviraju dokumenti i fotografije prikupljeni od građana i potomaka stradalih koji će, zajedno s terenskim istraživanjima, javnosti biti predočeni na izložbi u drugoj polovini ove godine.