Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Beogradu pronađena slika Pola Sezana vredna 100 miliona evra
Izvor: Blic.rs
Slika Pola Sezana vredna 100 miliona evra, koju su ukrala trojica srpskih državaljana nađena je noćas u Beogradu spektakularnoj akciji SBPOK i Tužilaštva za organizovani kriminal, ekskluzivno saznaje "Blic".
U akciji hapšenja koja je izvedena u Beogradu i Čačku, uhapšena su trojica osumnjičenih. U potrazi za slikom i kradljivcima, naša policija sarađivala je sa kolegama iz nekoliko država, a sama akcija pripremana je nekoliko meseci.
Beograd -- Slika Pola Sezana vredna više desetina miliona evra, koju su ukrala dvojica srpskih državaljana nađena je noćas u Beogradu, potvrđeno je za B92.
Akciju su organizovali SBPOK i Tužilaštvo za organizovani kriminal. U akciji hapšenja koja je izvedena u Beogradu i Čačku, uhapšena su dvojica osumnjičenih.U potrazi za slikom i kradljivcima, naša policija sarađivala je sa kolegama iz nekoliko država, a sama akcija pripremana je nekoliko meseci.
Za sada nije potvrđeno o kom delu čuvenog umetnika je reč, ali je najverovatnije u pitanju "Dečak u crvenom prsluku", koji je ukraden 2008. godine iz muzeja u Cirihu zajedno sa delima čiji su autori Edgar Dega, Vinsent van Gog i Klod Mone.
U toj pljački učestvovala su tri maskirana čoveka i vozač i ona se smatra za najveću pljački u istoriji Švajcarske i za jednu od najvećih u Evropi. Dela su ukupne vrednosti od 112 miliona evra, a deo su kolekcije Emila Brilea, jedne od najvrednijih kolekcija sa delima postmodernizma u Evropi.
Kako su tada izveštavali strani mediji "pljačkaši su govorili na nemačkom jeziku sa jasnim slovenskim akcentom", a godinu dana kasnije je u Srbiji objavljena informacija da su na listi osumnjičenih dvojica državljana Srbije.
Ubrzo posle pljačke pronađene su Moneove "Bulke kod Veteja" i Van Gogova "Grana Kestena" u gepeku napuštenog automobila, ali je potraga za Sezanovim "Dečakom u crvenom prsluku" i slikom "Ludovik Lepik i njegove ćerke" čiji je autor Dega nastavljena.
Inače, ne zna se šta je sa još jednim Sezanovim delom - u pitanju je pejzaž "Over sir Oaz", vredan oko 5 miliona evra, ukraden 2000. godine iz Univerzitetskog muzeja u Oksfordu.
[h=1]Nađena ukradena Sezanova slika [/h] Izvor: B92
Beograd -- Slika Pola Sezana vredna više desetina miliona evra, koju su ukrali srpski državaljani nađena je noćas u Beogradu, potvrđeno je za B92. Tri osobe su uhapšene.
Akciju su organizovali SBPOK i Tužilaštvo za organizovani kriminal, a hapšenja su izvedena u Beogradu i Čačku. Nezvanično, jedno lice je u bekstvu. Prema saznanjima B92, posle dramatične noćne potere i jurnjave po Beogradu uhvaćen je organizator pljačke koja je 2008. izvedena u Cirihu. Akcija je planirana mesecima u saradnji policija nekoliko država. Za sada nije potvrđeno o kom delu čuvenog umetnika je reč, ali se pretpostavlja da je u pitanju "Dečak u crvenom prsluku", koji je ukraden 10. februara 2008. godine iz muzeja u Cirihu zajedno sa delima čiji su autori Edgar Dega, Vinsent van Gog i Klod Mone. Prema nekim procenama vrednost slike dostiže i 100 miliona evra.
Kako javlja RTS očekuje se dolazak švajcarskog stručnjaka u Beograd, koji bi trebalo da potvrdi da je reč o slici koja se smatra nacionalnim blagom Švajcarske. Ona se nalazi na Interpolovoj listi od oko 30.000 ukradenih umetnina u svetu i veruje se da je dosad najvrednije umetničko delo pronađeno na teritoriji Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić će u 18 časova održati konferenciju za novinare povodom ovog slučaja.
U pljački u Cirihu pre četiri godine učestvovala su tri maskirana čoveka i vozač, i ona se smatra za najveću pljački u istoriji Švajcarske i za jednu od najvećih u Evropi. Ukradena dela su tada procenjena na ukupnu vrednost od 112 miliona evra, a deo su kolekcije Emila Brilea, jedne od najvrednijih kolekcija sa delima postmodernizma u Evropi.
Kako su tada izveštavali strani mediji, jedan od pljačkaša je "govorio na nemačkom jeziku sa jasnim slovenskim akcentom", a godinu dana kasnije je u Srbiji objavljena informacija da su na listi osumnjičenih dvojica državljana Srbije, od ranije poznatih policiji po pljačkama juvelirnica.
Pljačka je izvedena pola sata pre zatvaranja muzeja, kada su naoružani muškarci naterali osoblje i sve prisutne da legnu, a zatim iz glavne izložbene sale skinuli četiri vredna umetnička dela. Povređenih nije bilo.
Ubrzo posle pljačke pronađene su Moneova slika "Bulke kod Veteja" i Van Gogovo delo "Grana Kestena" u gepeku napuštenog automobila, ali je potraga za Sezanovim "Dečakom u crvenom prsluku" i slikom "Ludovik Lepik i njegove ćerke" čiji je autor Dega nastavljena do danas. Vrednost pronađenih slika je procenjena na 44 miliona evra
Stručnjaci su tada rekli da je nemoguće prodati tako poznata dela na otvorenom tržištu, ali da su ona ipak vredna za kriminalce, kao i da se takve vrednosti najčešće kradu po porudžbini.
"Često se takve slike kradu kako bi se u kriminalnim krugovima prebijali dugovi", rekla je tada portparolka Međunarodnog registra za nestala umetnička dela Maja Perto Bernar za britanski "Telegraf".
Inače, u svetu se traga za još jednim Sezanovim delom - u pitanju je pejzaž "Over sir Oaz", vredan oko pet miliona evra, ukraden 2000. godine iz Univerzitetskog muzeja u Oksfordu.
[h=2]U Beogradu ranije pronađena i ukradena Pikasova dela[/h][TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prema informacijama Interpola, najčešće mete pljački umetnina su Francuska, Poljska, Rusija, Nemačka i Italija, a žrtve su mahom privatni kolekcionari, ali i muzeji i galerije. Slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađi. U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina, mada se oko 170.000 umetničkih dela u svetu vode kao nestala. Prema pojedinim procenama, na ilegalnom tržištu ukradenih umetnina za godinu dana se zaradi od dve do četiri i po milijarde evra.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE] Ovo nije prvi put da su vredna ukradena dela pronađena na terirtoriji Srbije ili da je sprečeno njihovo krijumčarenje kroz Srbiju.
U oktobru prošle godine, u saradnji sa švajcarskom policijom, u Beogradu su pronađene ukradene slike čuvenog španskog umetnika Pabla Pikasa - "Glava konja" i "Čaša i bokal". Reč je o delima iz 1962. i 1944. godine, vrednim više miliona švajcarskih franaka.
Platna su, kako je tada precizirano, ukradena u februaru 2008. sa izložbe u gradiću Fefikonu, nedaleko od Ciriha, a vlasništvo su Špengel muzeja iz Hanovera.
Pripadnici SBPOK uhapsili su avgusta prošle godine i Ž. E. iz Zemuna, kod koga je nadjeno osam umetničkih slika, vrednih 10 miliona evra, od kojih su četiri ukradene u Švajcarskoj i za njima je tragao Interpol. Među delima najvrednija je bila slika "Raspeće Isusovo" autora Luke Kranaha, čija je vrednost procenjena na dva miliona evra.
Osim toga, proteklih godina su carinici sprečili više pokušaja iznošenja iz zemlje slika, skulptura i numizmatičkih arheoloških predmeta. U pokušajima krijumčarenja su učestvovali građani iz više zemalja, među kojima su Srbija, SAD, Bugarska, Holandija
Srpska policija je prethodnih godina pronašla i vratila vlasnicima još nekoliko izuzetno vrednih dela inostranih i domaćih autora.
Najpoznatiji je slučaj iz marta 1996, kada je iz Narodnog muzeja u Beogradu ukradena "Kupačica" Pjera Ogista Renoara, a pronađena je posle četiri dana.
Vrednost slike je procenjena na milion i po dolara, a kradljivci su uhapšeni vrlo brzo, kada su pokušali da je prodaju za 40.000 tadašnjih nemačkih maraka. Posle toga nacionalni muzej je dela iz strane zbirke trajno sklonio u muzejske depoe.
Beograd -- Osumnjičeni za krađu slike "Dečak u crvenom prsluku" planirali su da je prodaju kupcu u Beogradu za 3,5 miliona evra, rekao je tužilac Miljko Radisavljević.
(Foto: Tanjug)
Oni su do sada uspeli da naplate 1,8 miliona evra, a kada su krenuli da predaju sliku i preuzmu poslednju ratu, policija ih je uhapsila. "Policija je tokom istrage, koja je trajala oko dve godine, došla do informacije da se slika nalazi u Beogradu i da osumnjičeni pokušavaju da je prodaju", rekao je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. "Izvršena je primopredaja 1, 4 miliona evra, a nakon toga još 400.000 evra", rekao je Radisavljević na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem u Palati "Srbije".
Slika je bila ugrađena između tapacirunga u vozilu. Prilikom pretresa stanova osumnjičenih, pronađeno je ukupno 1,49 miliona evra.
Radisavljević je napomenuo da je krađa "bila tipovana" za našeg državljanina, ali da za sada ne želi da otkriva njegov identitet da ne bi ugrozio dalju istragu.
(Foto: Beta)
Ministar Dačić potvrdio je danas da je policija u Beogradu pronašla Sezanovu sliku "Dečak u crvenom prsluku", čija se vrednost procenjuje na oko 110 miliona švajcarskih franaka.
Navodeći da je ta slika ukradena u Cirihu 2008. godine, Dačić je na konferenciji za novinare u Palati "Srbija" rekao da su tim povodom uhapšena četvorica osumnjičenih - Ivan Peković, Draško Mladenović, Bobe Nedeljkovski i Goran Radojević.
Kako navodi novinarka B92 sa lica mesta, novinari su imali priliku da vide sliku. A danas je u Beogradu i švajcarski stručnjak koji je došao kako bi potvrdio da se zaista radi o ukradenoj slici.
Beograd -- Četvorica uhapšenih zbog sumnje da su ukrali i pokušali da prodaju Sezanovu sliku "Dečak u crvenom prsluku", brane se ćutanjem i ne žele da otkriju ime kupca.
Posle saslušanja određen im je pritvor do mesec dana.
U spektakularnoj akciji pronalaženja slike Pola Sezana učestvovao je prikriveni islednik, ili tajni agent, koji je glumeći taksistu, bio u stalnom kontaktu sa osumnjičenima .
Prikriveni islednik bio je angažovan nekoliko meseci i postepeno uspostavljao kontakt sa prvoosumnjičenim Ivanom Pekovićem, a zatim i sa njegovim prvim saradnikom Bobetom Nedeljkovskim. SBPOK i Tužilaštvo za organizovani kriminal su preko islednika pratili kretanje osumnjičenih, ali za dve godine, koliko je trajala akcija, ni u jednom trenutku nisu znali tačnu lokaciju slike. Tek kada je izvršena primopredaja većeg dela od 3,5 milona evra za koliko je dogovorena prodaja umetničkog dela, krenulo se u akciju hapšenja.
Zbog mogućeg bekstva kolima u UKP su rešili da u poteru uključe presretače Saobraćajne policije. U jednom od njih nalazio se i načelnik te službe .
"Stigli smo do Leštana, Kružni put dole, skretanje za Leštane, gde smo i uočili lice. Kolege iz UKP su ga prvi uočili pošto su oni prišli kasnije prvi, isti je krenuo vozilom na njih, pa je onda krenuo preko nekog velikog parkinga da obiđe kolege. Tu sam ja preprečio moje vozilo, kolege iz UKP su preprečile svoje vozilo, i tu je došlo do hapšenja," kaže Dragiša Simić, načelnik Saobraćajne policije.
Ivan Peković lociran je je kod stadiona Crvene Zvezde, odakle je krenula potera . Jurnjava se nastavila Ustaničkom ulicom u pravcu Leštana, a lisice su Pekoviću stavljene na parkingu benzinske pumpe .
"Osećao sam se vrlo ponosno. Prvo ponosno, jer smo uspeli da savladamo to lice, da ga uhapsimo. Drugo, zato što sam učestvovao u toj akciji, zato što sam deo tog tima, deo te akcije. Vi znate da policajac kad je na terenu, on živi za akciju," kaže Simić.
Zbog ovog hapšenja, ali i ranijih u kojima je učestvovao, Dragiša Simić unapređen je u čin generala .
Sindikat srpske policije, posle informacije da je načelnik Saobraćajne policije Dragiša Simić unapređen u čin generala, traži od ministra Ivice Dačića da unapređenje dobije i načelnik UKP Rodoljub Milović.
Ključni čovek u otkrivanju ukradene slike Pola Sezana u Srbiji bio je Ričard Dik Elis, jedan od najpoznatijih istražitelja za otkrivanje ukradenih umetnina.
Isti čovek zaslužan je što su prošle godine u Beogradu pronađene ukradene slike Pabla Pikasa - „Glava konja“ i „Čaša i bokal“.Slika „Dečak u crvenom prsluku“, čija se vrednost procenjuje na sto miliona evra, pronađena je u četvrtak, i tada su uhapšena četvorica osumnjičenih - Ivan Peković, Draško Mladenović, Boba Nedeljkovski i Goran Radojević.
Pretpostavlja se da je ova grupa u februaru 2008. godine u oružanoj pljački iz muzeja u Cirihu odnela čuvenu Sezanovu sliku, ali i još tri slike Van Goga, Monea i Degaa. Dela Van Goga i Monea pronađena su u automobilu na jednom parkingu ubrzo posle pljačke, a za slikom „Ludovik Lepik i njegove kćerke“ još se traga.
Sezanovo delo nađeno je u saradnji srpske i švajcarske policije, ali je ključnu ulogu u njegovom lociranju imao Dik Elis sa svojom ekipom lokalnih istražitelja.
"Ne mogu mnogo da pričam o detaljima, jer tragamo za još jednom slikom koja je ukradena istom prilikom. Nadam se da ćemo je naći na isti način kao što je to bio slučaj sa ukradenim Pikasovim delima. Sve obavljamo u saradnji sa švajcarskom policijom i srpskim tužilaštvom. Koristeći svoje kontakte u Srbiji, saznao sam gde su slike i pomogao Srbima da fizički dođu do njih", preneli su švajcarski mediji Elisove reči.
Dik Elis je osnivač jedinice za umetnine i antikvitete britanske policije i tokom prethodnih dvadeset godina, najpre kao policajac, a onda i kao privatni istražitelj, uspeo je da vrati mnogobrojna ukradena umetenička dela.
U poslednje vreme glavobolju mu zadaju bande kradljivaca umetnina iz bivše Jugoslavije.
"Bande balkanskih razbojnika deluju u Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Holandiji i Belgiji. Ukradena dela potom se krijumčare u Srbiju, Makedoniju, Kosovo ili Crnu Goru", objasnio je Elis u intervjuu koji je dao pre hvatanja kradljivca Sezanove slike.
Dik Elis ima čitavu ekipu saradnika i insajdera koja uključuje i nekoliko Srba. Otkrivanje kanala kojima se prodaju ukradene slike i lopova koji su odgovorni za pljačke bilo bi nemoguće bez angažovanja bivših lopova.
Pikasova dela „Glava konja“ i „Čaša i bokal“ otkrivena su u oktobru prošle godine. Elis je svoja saznanja o krađi slika podelio sa švajcarskim tužiocem koji ih je prosledio srpskim kolegama. Engleski istražitelj tada je objasnio da je do kradljivaca došao jer su napravili niz grešaka. - Nisu imali kupce niti plan kako i kome da ih prodaju, pa su slike ostale kod njih - ispričao je Elis. - Kada su slike identifikovane, više nisu mogli ni da ih prodaju.
Šef austrijske policije: "Srpski kriminalci su najveći dileri ukrad
Šef austrijske policije: "Srpski kriminalci su najveći dileri ukradenih slika"
Blic
- Srpski kriminalci najveći su dileri ukradenih umetničkih dela u zapadnoj Evropi, vrlo su uigrani, opasni i teško ih je zaustaviti - kaže za „Blic“ Volfgang Gober, načelnik kriminalističke policije Austrije, koji je radio sa švajcarskim detektivom Ričardom Elisom koji je prošle godine otkrio da se u Srbiji nalaze dve slike Pabla Pikasa „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, vredne više miliona dolara.
Hapšenje Ivana Pekovića posle filmske potere u "besnim" kolima
Volfgang Gober, dugogodišnji načelnik austrijske policije koji vodi specijalizovani tim za otkrivanje ukradenih slika i hapšenje kradljivaca umetnina, kaže za „Blic“ da nije slučajan podatak da su slike Pabla Pikasa i Pola Sezana, vredne stotine miliona evra, otkrivene u Srbiji.
- Mi smo u nekoliko navrata otkrivali da u nelegalnom otkupu ukradenih slika učestvuju ljudi poreklom iz Srbije. Izuzetno su dobro povezani sa svim kriminalnim strukturama, rade zajedno sa Albancima i Hrvatima i uigrali su ceo sistem - od krađe umetnina do njihove prodaje. Bave se i otkupom i švercom ukradenih slika, pa umetnine prenose iz jedne zemlje u drugu i onda ih prodaju - objašnjava Gober.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Najveće zaplene u Srbiji
Na graničnom prelazu Vrška čuka carinici su prošle godine sprečili pokušaj iznošenja iz zemlje 68 slika i četiri skulpture. Reč je o delima renomiranih savremenih američkih umetnika - Dejvida Satera, Dejvida Goslina, Marijan Bingam, Džudit Džudi i Rosane Azar.
Carinici su u novembru sprečili pokušaj krijumčarenja 48 umetničkih slika savremenog holandskog autora, koje je u Bugarsku pokušao da iznese jedan holandski državljanin.
Slike Pabla Pikasa „Glava konja“ i „Čaša i bokal“ pronađene su prošle godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Austrijski načelnik otkriva i da je zajedno sa kolegom iz Švajcarske, detektivom Elisom, sarađivao sa policijom u Srbiji i da je ukazivao na švercere ukradenih slika.
- Raduju me ova hapšenja, znači da dobro radimo svoj posao. Međutim, sumnjamo da su uhapšeni u Srbiji imali saradnike u Evropi i njih treba uhapsiti. Potrebno je sprečiti i šverc ukradenih slika na Kosovo, odakle se dalje prenose u Albaniju, Rusiju, ili ih prodaju bogatim šeicima. Srpska policija mora odlučnije da istraži privatne kolekcije bogataša, u kojima se, kako mi sumnjamo, nalaze neke ukradene slike - dodaje Gober, ne želeći da otkriva o kojim slikama je reč.
Danijel Trajković, jedan od beogradskih kolekcionara umetničkih slika, ističe da je vrlo malo ukradenih slika savremene umetnosti, već su to obično slike iz predratnog perioda, to jest umetnika koji više nisu živi.
- U našoj kolekciji nalaze se slike od 1960. godine do danas. U ovom periodu nema falsifikata i ukradenih slika, ali je problem u umetninama iz tridesetih godina, gde se lopovima i falsifikatorima isplati ulazak u takav rizik. Zarade na tome nisu velike i, obično, srpski lopovi, oni manje iskusni, ne umeju da prepoznaju koliko mogu da zarade na pojedinim slikama - objašnjava Trajković.
Predrag Živković, jedan od najvećih privatnih kolekcionara slika u Srbiji, kaže za „Blic“ da je i sam nekoliko puta dobio ponudu za otkup „sumnjivih umetnina“.
- Pozvali su me dva puta telefonom i pitali da li me interesuju slike poznatih svetskih i srpskih autora, koje mogu da dobijem po daleko nižoj ceni. Svaki put sam prijavio policiji pozive. Ipak, čini mi se da lopovi u Srbiji teško prodaju ukradene slike, to više interesuje gastarbajtere i strance, koji „zlatom“ plaćaju ukradena remek-dela. Srbi su u ovom poslu, kako pretpostavljam, samo izvršioci i organizatori krađe, a onda se drugi bave prodajom - kaže Živković.
[TABLE="class: art_table"]
[TR="class: tab_even"]
[TD="colspan: 3"]Tri najveće krađe slika u Srbiji[/TD]
[/TR]
[TR="class: tab_odd"]
[TD="colspan: 3"]
U oktobru 2000. godine iz Doma Narodne skupštine, tokom petooktobarskih demonstracija nestale su slike sa potpisom Petra Lubarde, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Mila Milunovića, Milana Kečića, Zlatka Price, Boška Karanovića, Zore Petrović, Nikole Graovca, Branka Šotre, Milića od Mačve... Na sajtu MUP-a i danas stoji da nedostaje još 55 slika.
Sredinom 2001. iz zgrade „Apatinske pivare“ u noći između 19. i 20. maja odneto je deset umetničkih dela velikih srpskih slikara, među kojima su ulja Milana Konjovića, Stojana Aralice, Petra Lubarde, Miće Popovića, Nikole Graovca i Save Stojkova. Šest „apatinskih“ slika je pronađeno, ali četiri još nisu.
Januara 2006. iz Muzeja Novog Sada ukradene su umetničke slike: „Portret oca“, pripisan Rembrantu, slika „Seneka“, pripisana Rubensu, „Pejzaž sa pecarošem“ Pjera Frančeska Mole i „Glava Hrista“, delo nepoznatog holandskog ili nemačkog autora iz 16. veka.
[h=1]Kupac Sezana sa Bliskog istoka? [/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Četvorica kradljivaca slike Pola Sezana u istrazi ćute, ali se mozaik polako sklapa. Naručilac krađe, državljanin Srbije, bio je samo posrednik, pišu "Novosti"
Sezanova slika (Tanjug, arhiva)
Istraga protiv četvorice uhapšenih zbog krađe i pokušaja preprodaje slike Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku", ukradene iz ciriškog muzeja 2008. godine, za sada nema većeg pomaka, jer se osumnjičeni brane ćutanjem! S obzirom na njihove podebele policijske dosijee sumnja se da su je ukrali za nepoznatog naručioca iz Beograda, koji je bio samo posrednik za pravog kupca na Bliskom istoku.
Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izneo je podatak da je naručilac krađe "Dečaka" srpski državljanin i da se može žargonski reći da je reč o "tipovanju". Ostale tri slike su kradljivci uzeli kako bi na njima zaradili vraćajući ih uz poveću novčanu nadoknadu.
Za sada je za drsku krađu švajcarskog nacionalnog blaga vrednu 100 miliona evra, na koliko je slika Pola Sezana procenjena, osunjmičen samo Draško Mladenović. On se tereti da je sa, za sada nepoznatim saučesnicima, uzeo pored Sezana i dela Edgara Degaa, Vinsenta van Goga i Kloda Monea.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Sindikat srpske policije zatražio je od ministra Ivice Dačića da načelniku Uprave kriminalističke policije Rodoljubu Miloviću dodeli čin generala zbog dugogodišnjih zasluga koje su kulminirale i hvatanjem kradljivaca slike Pola Sezana. Sindikat ističe da bi to bilo pravo priznanje celoj kriminalističkoj policiji
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE] Ubrzo posle pljačke švajcarski istražitelji, koji su angažovali i privatnog detektiva Ričarda Dika Elisa, specijalizovanog za pronalaženje ukradenih umetnina, došli su do saznanja da su najverovatniji počinioci - srpski državljani. Elis je uskoro stupio u kontakt sa svojim "insajderima" u Srbiji i vrlo brzo su kockice počele da se sklapaju.
Ključna stvar u samom otkrivanju bilo je praćenje "tokova novca". Četvorka je uhapšena posle isplate treće tranše od ukupno 3,5 miliona evra koliki je bio dogovor sa anonimnim kupcem u Beogradu. Kada su lopovi i preprodavci "sakupili" 2,8 miliona evropskih novčanica - uhapšeni su. Gotovo polovina novca je pronađena, ali nedostaje još toliko.
"Balkanski kradljivci umetnina rade ono što evropskim kriminalcima ne pada na pamet - pljačkaju isuviše poznata dela koja ne mogu da završe ne samo na aukcijama u EU i SAD, već nisu poželjna ni na crnom tržištu," smatra istoričar umetnosti Nikola Kusovac. "U najboljem slučaju, takve umetnine mogu da završe kod naftaša na istoku, arapskih šeika u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili kod tajkuna u bivšim republikama Sovjetskog Saveza."
Prema rečima sagovornika "Novosti" otkrivanje Sezanove slike u Kaluđerici ne pokazuje veštinu već glupost i neobaveštenost naših lopova. O tome govori i podatak da su sliku vrednu sto miliona evra prodavali za 3,5 miliona! Sagovornik "Novosti" tvrdi da na celom Balkanu nema mušterija za tako "vruću" i skupu robu kao što su slike Sezana i Pikasa ukradene u Švajcarskoj, a zatim godinama skrivane u Srbiji. One su, po njegovom mišljenju, skrivane u Srbiji samo zato što niko ne bi očekivao da se nalaze u ovom siromašnom delu sveta.
"Srbija i Balkan nisu mesto gde kradene umetnine završavaju već tranzitno područje," kaže Kusovac. "Još od vremena raspada SSSR ovuda je prolazilo krijumčareno rusko kulturno blago ka Zapadu. Zatim je došlo do raspada Jugoslavije pa je kod zapadnih kolekcionara počelo da završava srpsko kulturno blago opljačkano iz crkava i manastira u Hrvatskoj, a zatim i sa Kosmeta. Istovremeno, sa Zapada se krijumčare umetnine na Istok, kod novopečenih milijardera."
Prema mišljenju stručnjaka pravi kupac Sezanovog remek-dela može se naći samo na mestu gde ima mnogo novca, a malo zakona. Zato istoričar umetnosti, Jovan Despotović, smatra da je priča austrijskih policajaca o Srbima kao najvećim kradljivcima umetnina preterana.
"Kad je reč o kradenim umetninama mnogo toga se završava tiho, bez ikakavog informisanja javnosti," kaže Despotović. "Na osnovu malobrojnih informacija ne može se tvrditi da je Srbija sedište najvećih bandi specijalizovanih za krađu umetnina. Vrlo je, međutim, verovatno da ovde ima dovoljno "izvođača radova" koji su spremni da se upuste najrizičnije poduhvate za malu nadoknadu."
Prema rečima Despotovića naše kriminalce je neko, ko vrlo dobro poznaje njihovu vrednost, precizno usmerio na određene slike iz galerije u Švajcarskoj. Ipak, smatra da je nešto u organizaciji celog posla kasnije zatajilo.
"Krađa umetnina i njihova dalja distribucija je složen posao koji uključuje mnogo ljudi i nije redak slučaj da usled sukoba u samoj bandi počnu da cure informacije. Moguće da je i sada neko od lopova izgubio nerve jer ukradene slike nisu donele očekivani novac ili se jednostavno uplašio," smatra sagovornik "Novosti".
Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) u 16.30 sati započeli su akciju hapšenja nekoliko osoba umešanih u krađu slike Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku", saznaje "Blic".
Direktor policije Milorad Veljović rekao je večeras da pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala pretresaju nekoliko lokacija u potrazi za novcem osoba za koje su sumnja da su umešane u krađu slike Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku".
- Trenutno se vrši pretres na tri lokacije u Beogradu, kod tri osobe, u cilju pronalaženja dokaza i novca u vezi sa krađom slike - rekao je Veljović agenciji Beta.
Veljović je kazao da će, ukoliko se utvrdi da su te osobe umešane, one biti privedene.
- U zavisnosti od dokaza, biće odlučeno o njihovom statusu - rekao je Veljović.
Akciju koordinira tužilaštvo za organizovani kriminal.
Slika Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku", vredna 100 miliona evra, koju su 2008. godine u Švajcarskoj ukrala trojica srpskih državaljana nađena je 12. aprila u Beogradu. U akciji policije do sada su uhapšena četvorica osumnjičenih.
Kako je naveo MUP, vođa grupe je Ivan Peković iz Beograda, za kojim su u poteri učestvovali i specijalni "presretači" saobraćajne policije.
Kod četvrtog člana bande pronađeno 1,6 miliona evra i vatreno oružje.
U potrazi za slikom "Dečak u crvenom prsluku", kao i za kriminalnom grupom, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije angažovala je i prikrivenog islednika koji je, glumeći taksistu, bio u stalnom kontaktu sa osumnjičenom četvorkom.
Kradljivac Sezanove slike radio kao pekar, uhapšen dok je mesio hle
Kradljivac Sezanove slike radio kao pekar, uhapšen dok je mesio hleb u trećoj smeni
Blic
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala juče po podne nastavila je hapšenje osumnjičenih za krađu slike Pola Sezana „Dečak u crvenom prsluku“, ali i potragu za 1,3 miliona evra, koliko je kradljivcima preostalo od sume ugovorene za prodaju slike.
Nastavlja se potraga za saučesnicima
- Pretreseno je nekoliko lokacija u Beogradu - izjavio je „Blicu“ izvor iz MUP Srbije.
Inače, novac iz ranijih pljački koji su zaradila četvorica do sada uhapšenih nije bio merilo po kojem bi oni bilo kome bili zapali za oko. Ivan Peković, koji se sumnjiči da je organizovao krađu Sezanove slike, na ruci je nosio običan „svoč“ sat, a vozio je stari „golf 2“.
I Čačanin Draško Mladenović (37), osumnjičen kao izvršilac krađe u ciriškom muzeju, glumio je običnog čoveka - radio je kao pekar, a njegove dojučerašnje kolege čak tvrde da je od njih pozajmljivao novac.
Uprkos izgledu običnog momka, Peković je raspolagao velikom količinom keša, a novac je u Beogradu ulagao u gradnju stambeno-poslovnih objekata.
Interesantno je da, uprkos bogatoj karijeri pljačkaša u inostranstvu, za Pekovićem nije do sada bila raspisana Interpolova poternica. Za razliku od njega, Mladenovića traži policija Belgije, takođe zbog krađe slika. Njegov kolega tvrdi da je uhapšen u vreme dok je mesio hleb u trećoj smeni.
