Šta je novo?

Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji

Član
Učlanjen(a)
18.06.2009
Poruka
4.266
Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji

Osnovne karakteristike stanja na tržištu rada i stručnog obrazovanja se daju opisati na sledći način:
• znanja zaposlenih i nezaposlenih su zastarela, jer se odnose na zastarele tehnologije, što je posledica tehnološke stagnacije srpske privrede;
• školski sistem je zastareo i proizvodi radnike sa zanimanja koja često nisu potrebna tržištu rada;
• obuka odraslih je na niskom nivou i ne obezbeđuje potrebnu inovaciju znanja zaposlenih i nezaposlenih;
• Nacionalna služba za zapošljavanje raspolaže skromnim sredstvima i organizuje programe ograničenog dometa (kompjuterska pismenost, strani jezici);
• Ministarstvo prosvete i sporta iz tehničkih razloga i zbog slabe saradnje sa Ministarstom za rad i zapošljavanje i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje ne rešava pitanja kao što su: ko može da obučava odrasle, po kakvim programima i kakav sertifikat dobijaju nakon završene obuke;
• preduzeća imaju velike teškoće u iskazivanju svojih potreba. Postoji skepticizam u vezi sa sposobnošću poslodavaca da iskažu svoje potrebe za znanjima i veštinama;
• poslodavci nisu zadovoljni sa postojećim nivoom znanja i veština. Nezadovoljstvo je rezultat nedostatka savremene opreme u školama, na kojoj bi mladi ljudi mogli da rade. Uz to postoji i problem obučenosti nastavnika za rad sa takvom opremom;
• škole zadovoljstvo/neadovoljstvo poslodavca sa nivoom znanja i veština stečenim u stručnom obrazovanju, mere po broju i kvalitetu sklapljenih ugovora sa školom . Škole smatraju da je važno što više poslodavaca uključiti u obuku đaka i u proces organizovanja ispita;
• postojeće kvalifikacije se odnose na Nomenklaturu zanimanja koja nije kompatibilna sa ISCO (Međunarodn a standardna klasifikacija zanimanja) i nisu korigovane niti dopunjavane od početka devedesetih.
POČETNE AKTIVNOSTI U PROCESU RAZVOJA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA
Nakon demokratskih promena u Srbiji ujesen 2000. godine, novoformirano Ministarstvo prosvete i sporta je pristupilo sagledavanju situacije u svim oblastima obrazovanja, formiranjem više sektorskih komisija sastavljenih od relevantnih predstavnika socijalnih partnera. Naročito u komisijama za stručno obrazovanje i za obrazovanje odraslih, tokom rada u 2001. i 2002. godini ustanovljeno je da ne postoje jasne i kvalitetne informacije koje se odnose na tržište rada, stručno obrazovanje, obrazovanje odraslih, a naročito informacije o nivou znanja, veština i sposobnosti potrebnih za obavljanje određenog posla.
Zarad prevazilaženja takve situacije pristupilo se zajedničkom radu predstavnika Ministarstva prosvete i sporta, Ministarstva rada i zapošljavanja, Nacionalne služba za zapošljavanje, ETF-a i Nacionalne opservatorije Srbije, u okviru regionalnog projekta "RAZVOJ SISTEMA NACIONALNIH OKVIRA KVALIFIKACIJA".
Srpska strana je uzela učešće u svim radionicama koje su organizovane od strane ETF-a (Ljubljana i Ohrid 2003. godine, Sarajevo i Torino 2004.), a članovi nacionalnog tima su predstavnici Ministarstva prosvete i sporta i Nacionalne službe za zapošljavanje. Članovi nacionalnog tima su tokom seminara podizali nivo sopstvenih znanja iz oblasti na koju se Projekat odnosi, ali su i znanja i literaturu prenosili svome okruženju, čime su širili svest o potrebi izgradnje nacionalnog okvira kvalifikacija na zajedničkim osnovama sa zemljama regiona, ali i Evropske unije.
U okviru Projekta, u skladu sa preporukama ETF-a, organizovane su fokus grupe, koje su okupile stručnjake iz različitih institucija, povezanih na odgovarajući način sa temom Projekta. Iskustvo i stručnost učesnika su doprine li uspešnosti rada sve tri fokus grupe koje su održane tokom oktobra 2004. godine.
Spisak lokalnih relevantnih učesnika, pripreme uvodnih tema, kao i moderaciju diskusija izvršili su mr Đorđe Lazić iz Nacionalne službe za zapošljavanje i Bojan Ristić i Radovan Živković iz Ministarstva prosvete i sporta, koji su članovi nacionalnog tima za NOK u okviru tekućeg ETF projekta.
Razgovori na fokus grupama su imali sledeće ciljeve:
• Prikupljanje stavova različitih učesnika koji se odnose na pitanja razvoja sistema nacionalnih stručnih kvalifikacija
• Stvaranje pretpostavki za nastavak i kontinuitet razgovora o pitanjima stručnog obrazovanja i obuke na tripartitnom principu-stvaranje metodološkog okvira
• Definisanje narednih koraka u cilju ostvarenja zadataka vezanih za razvoj sistema nacionalnih stručnih kvalifikacija.

Rezultanta zajedničkog rada sve tri fokus grupe su sledeća mišljenja:
• nastaviti realizaciju projekta koji se preko Nacionalne opservatorije Srbije sprovodi zajedno sa zemljama zapadnog Balkana.
• partnerski raditi na pripremi nacrta prvih dokumenata iz oblasti sistema nacionalnih kvalifikacija.
• partnerski raditi na pripremi nacrta zakona iz oblasti obrazovanja odraslih i sistema sertifikacije i akreditacije.
• snažnije pozvati poslodavce na izražavanje stavova, potreba i zahteva koji su upućeni obrazovnom sistemu.
• stvoriti sistem za razmenu informacija između svih relevantnih činilaca sistema.
• pratiti i istraživati oblast kvalifikacija i poglede na to pitanje uskladiti sa zemljama razvijene tržišne ekonomije.
• formirati nezavisne institucije za procenu kvaliteta obrazovanja, obrazovnih programa i nivoa stručnih kompetencija učenika i polaznika.

Ključni zaključak fokus grupa je da moderno stručno obrazovanje u Srbiji mora biti zasnovano na unapred definisanim ishodima učenja odnosno stručnim kompetencijama čije će dostizanje biti osnovno merilo uspešnosti. Obrazovni programi moraju biti fleksibilni i to kako na planu sadržaja tako i na planu načina realizacije, odnosno dužine trajanja. Polazna osnova za kreiranje takvih, modernih obrazovnih programa, biće sistem nacionalnih kvalifikacija stvoren kroz partnerski rad svih relevantnih činilaca koji utiču ili na koje utiče jedan ovakav sistem.
Fokus grupe su dale osnovu za dalji rad, i u martu mesecu 2005.god. je održan seminar u organizaciji ETF-a, NOS-a i CARDS projekta, na kome je uz pomoć eksperata Ron Tuck-a , Vincent McBride i uz učešće velikog broja socijalnih partnera, predstavljen tzv. Zeleni papir za NOK (polazna osnova na putu izgradnje Nacionalnog okvira kvalifikacija). Radna verzija ovog dokumenta najvećim delom je rezultat rada članova nacionalnog tima i Ron Tuck-a . Ključni rezultat ovog seminara je :
• postojanje kritične mase stručnih ljudi u institucijama i nezavisnih eksperata, koji su sposobni da izgrađuju Nacionalni okvir kvalifikacija;
• ne postojanje podrške u političkom smislu .

Prema novim sugestijama iz ETF-a, u periodu od juna do septembra 2005. godine održana su tri jednodnevna seminara-sastanka za lokalne učesnike na utvrđene teme. Uvodne teme (u obliku video prezentacija) i radne materijale za seminare su napisali i diskusije moderirali članovi nacionalnog tima. Cilj ovih sastanaka je bio da se prikupe stavovi i mišljenja predstavnika relevantnih socijalnih partnera: ministarstava (prosvete, rada i zapošljavanja, privrede, za ekonomske odnose sa inostranstvom, unutrašnjih poslova), privrednih komora, Unije poslodavaca, Unije industrijalaca i preduzetnika, reprezentativnih sindikata, Nacionalne službe za zapošljavanje, Zavoda za statistiku, univerziteta, nevladinih organizacija, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, organizacija za obrazovanje odraslih, zajednica srednjih stručnih škola, predstavnika konkretnih privrednih subjekata, pojedinaca-eksperata kao i predstavnika ETF-a i CARDS programa.
Sva tri sastanka-seminara predstavljala su tematsku celinu koja će na nacionalnom nivou u konceptualnom i operativnom smislu biti rešavana u godinama koje su pred nama. Sama problematika NOK-a i uticaj na nomenklaturu zanimanja, formiranje obrazovnih profila bez obzira na nivo obrazovanja, akreditaciju i sertifikaciju, kao i odnos neformalnog obrazovanja i sistema kvalifikacija, predstavlja veliki izazov za rad. Koliki je značaj dalje izgradnje sistema NOK-a i njegova operacionalizacija, potvrđuje se i opisom poslova u programu CARDS 2 u obrazovanju, ali i novim projektima ET F -a. Time su sva tri sastanka-seminara privukli relevantne činioce za datu oblast.
Na seminarima su obrađene teme:
" Uvod u nacionalni okvir kvalifikacija, referentni nivoi, kvalitet i evropska dimenzija "
" Partnerstvo i saradnja na polju uređenja sistema NOK "
"Pretpostavke za implementaciju NOK u obrazovanju, radu i zapošljavanju".

U datim temama, posebno je ukazano na razvoj NOK-a u Evropi, o srpskoj tradiciji u oblasti razvoja kvalifikacija, o značaju i posebnom uticaju i delikatnosti terminologije u vezi NOK-a, o postojećem projektu ET F -a u ovoj oblasti, naročito o aktivnostima koje su do sada realizovane u Srbiji. Takođe je ukazano na značaj evropskog procesa u oblasti kvalifikacija (EOK), kao i u oblasti visokog obrazovanja (Bolonjska deklaracija, Praški i Berlinski kominike) sa stanovišta kvalifikacija. Priloženi materijal sadržavao je i: opis 4. nivoa kvalifikacije iz EOK-a, opis 4. nivoa klasifikacije iz Jedinstvene nomenklature zanimanja iz 1990. godine, opise svih 10 nivoa Irskog modela kvalifikacija, kao i prevod teksta Implementacija irskog NOK-a , autora Gordona Klarka iz Evropske komisije, koji je saopšten na konferenciji u Galveju, februara 2005. godine, kao i smernice za diskusiju u radnim grupama (formirane na osnovu upitnika o NOK-u, koji je sastavio ekspert ETF-a Vincent McBride ), i prerađeni "Zeleni papir o NOK-u" iz marta 2005.Nakon prezentacija učesnici seminara su kroz aktivan rad u grupama dali doprinos raznovrsnim diskusijama. Seminar je posedovao specifičnu težinu, jer su na njemu učestvovali osim stručnjaka i pomoćnici ministra prosvete, rada i zapošljavanja, i privrede, kao i tri člana Nacionalnog prosvetnog saveta, koji su zajedno izrazili spremnost da iskoriste pozitivnu energiju svih učesnika skupa i postojeću pozitivnu klimu u javnosti, stvorenu pred razgovore o uslovima za pridruživanje Evropskoj Uniji, i naprave Memorandum o razumevanju i odovornosti svih ključnih činilaca .
Odatle proističu:
PRIORITETI DALjEG RAZVOJA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA
U SRBIJI
U prioritete su svrstani:
• Važnost uspostavljanja vizije o razvoju NOK-a na nacionalnom nivou i povezivanje ključnih činilaca: Ministarstva prosvete i sporta, Ministarstva rada i zapošljavanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva privrede, Unije poslodavaca Srbije, Privredne komora, Zavoda za statistiku i Zavoda-Centra za stručno obrazovanje, kroz Memorandum o razumevanju i odovornosti svih ključnih činilaca;
• Potrebu za razmenom iskustava ali i informacija, jer je već izvesno vreme u Srbiji prisutna aktivnost na reformi visokog obrazovanja, pre svega kroz nevladine organizacije, koje se tiču i kvalifikacija na visokoškolskom nivou, a da je to malo poznato ili nepoznato onima koji se bave reformom u VET-u; NOK bi trebalo da bude jedan integralni sistem, bez obzira na koji deo obrazovanja se odnosi;
• Saznanje da u javnoj raspravi o Strategiji stručnog obrazovanja u Srbiji, koja je sprovedena pre nekoliko meseci, veoma malo se govorilo o kvalifikacijama, jer to nije ni atraktivno ni očigledno kao neke druge teme;
• Suprostavljenost mišljenja o institucionalizaciji rada na NOK-u. Jedan deo diskutanata su skeptici pre svega zbog nedovoljne inicijativnosti državnih organa, mada je odgovornost za rad na NOK-u pre svega njihov zadatak koji treba raditi intersektorski. Drugi deo diskutanata su veći optimisti: nova institucija bi se bavila kvalifikacijama ne samo sa stanovišta uvođenja-proglašavanja, već i sa aspekta razvoja nauke i tehnologije, analiziranjem i prognoziranjem sektorskih razvoja, vizionarstvom i predviđanjima u oblasti razvoja kvalifikacija;
• Nepostojanje standarda, nepreciznost u iskazu, stvara velike zablude; ovo se odnosi na termine: kompetencija, radna kompetencija, kompetencija zanimanja, kvalifikacija, zanimanje, stručna sprema, kao i njihovih odnosa-relacija;
• Potrebu povezivanja aktivnosti na razvoju NOK-a, sa aktivnostima koje se pod okriljem Kopenhagenškog procesa u Srbiji spovode na planu razvoja kreditnog sistema za VET, koji bi bio sredstvo za punu implementaciju modularnog sistema obrazovnih programa;
• Potrebu za revizijom i inoviranjem Jedinstvene nomenklature zanimanja (JNZ), koja bi bila u tesnoj vezi sa prethodno utvrđenim nacionalnim okvirom kvalifikacija.

Iz datih prioriteta su proistekli:
PRAVCI DALjEG RAZVOJA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA
U SRBIJI
Memorandum o izgradnji Nacionalnog okvira kvalifikacija. Potpisnice bi bile najznačajnije institucije i organizacije koje su bile učesnice serije seminara pod pokroviteljstvom ETF-a ;
• Nastaviti rad na pitanjima izgradnje NOK-a (projektno, pod pokroviteljstvom ETF-a, jer se time čuva održivost projekta odnosno razvoj NOK-a) i širiti krug učesnika na nacionalnom nivou;
• Revidirati ulogu i opravdanost postojanja pojma obrazovni profil i dati prioritet pojmu standard zanimanja. Razviti metodologiju za utvrđivanje standarda zanimanja uz puno učešće subjekata na tržištu rada i stručnog obrazovanja. Ovako utvrđeni standardi bili bi javno priznati i postali bi osnova za razvoj kurikuluma; nakon toga izvršiti reviziju obrazovnih klastera , u skladu sa preporučenim, kasnije i utvrđenim nacionalnim okvirom kvalifikacija;
• Izvršiti reviziju i inoviranja Jedinstvene nomenklature zanimanja (JNZ), koja bi bila u tesnoj vezi sa prethodno utvrđenim nacionalnim okvirom kvalifikacija;
• Omogućiti da se za širi krug korisnika-učesnika priča o kvalifikacijama pojednostavi, ilustruje primerima iz života i NOK učiniti dostupnim široj javnosti , ne samo stručnjacima, već i poslodavcima, roditeljima, deci, odraslima;
• Predstaviti trenutno dostignute rezultate na izgradnji NOK-a privrednim subjektima i predstavnicima različitih ekonomskih sektora preko Privredne komora Srbije i Unije poslodavaca Srbije;
• Dati prioritet radu na NOK-u stvarajući komunikaciju i sinergiju sa drugim domaćim i međunarodnim projektima poput CARDS programa.
• Dati odgovarajuće mesto radu na NOK-a prilikom daljeg rada na prioritetima u okviru Kopenhagenškog procesa u Srbiji.
Na osnovu izloženog možemo istaći činjenicu da je Projektom potvrđena izuzetna zainteresovanost svih učesnika i data čvrsta uveravanja da se uređenje sistema NOK-a u svim institucijama tretira kao pitanje visokog prioriteta.
Takav stav je bitan, u svetlu predstojećeg procesa pridruživanja EU, jer ovo pitanje imaće izuzetnu specifičnu težinu. Iizuzetno je važno i ispravno nastojanje da se NOK uskladi sa preporukama i stavovima utvrđenim u evropskim dokumentima na istu temu. Na taj način će u većoj meri biti omogućena integracija našeg ekonomskog prostora u evropski a time i poboljšane mogućnosti za veći i brži ekonomski rast u budućnosti.

Autor teksta:
Šef odseka za stručno obrazovanje
Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije
Bojan Ristić
 
Top