Član
- Učlanjen(a)
- 18.01.2013
- Poruka
- 6
У Штип
Кроз цео свој многовјековни живот, град Штип, у својих цркава и школе, није знао туђег језика; нити је икада измјенио праотачки завјет: - борба са непријатељима народа и наше народности и самобитности. И сваки пут кад је био присиљаван да се свога свештенога завета одрекне, ударао је насилницима најпоучитељнују клоцу.
Овдје ћемо говорити о једној клоци, која је била нанесена челу српске пропаганде и натерала је да више никада још једном не помирише овај град.
У току месеца октомврија 1894 године у Штип, српска је пропаганда, помоћу поткупљене са њене стране турске управе, отворила школу у кући Зафира Сарафа и послала је једног учитеља и учитељицу да уче, али без ученика.
Штипјани решавају да исчисте свој град од болести расцеплења и то са једним ударцем, са једном клоцом. На 8-ог новембра ст. ст. сав се град сабире на богомоље у стару црквицу „Св. Арханђела Михаила“, која се налази крај града, на падинама хрида „Хисар“. Тамо су отишли и српски просветитељи. Али још нису ни ушли у цркву, кад их је велика толпа деце опколила и почела је са довикивањима: „ду- ду- ду- ду“... ударцима у празне тенекије и бацање ових у ноге гостима, нападање са снежне лопте и муљ, па тиме принуђавају дошљаке да крену у бјег и да се сакрију у кући србоманског попа Карте, један превртљивац за паре. Поп Карта, да би показао свој србомански хероизам, пуца револвером три пута у деце, без да икога погоди.
Тада се цјели град сабире и одабире 5-6 људе првенце да се они јаве испред Кајмакама и да најенергичније од њега потраже неизоставно изгоњавање возмутитеља- српских агитатора, или у спротивном, у року 24 часова, град ће се испразнити од своих бугарских становника. Првенци тачно испуњавају њихову мисију, и поред застрашивања од стране Кајмакама: да ће да их пошаље у заточеништво. У исто време телеграфирају и до Валије у Скопљу и настоје на своје тражење. Управа види да је принуђена да отступи, и под силне заштите, српске учитеље, шаље у Скопљу. Следечег дана Штипјани се користе празника, затварају чаршију и одају се весељу. Јер је тај дан био празник бугарске цврстине и бугарског самосазнања.
[Одломак из статије Ивана Михајлова „Како се бранио народ у Македонии“. Целу статију можете прочитати на: I. Mihajlov - Kak se braneshe naroda v Makedonija, а остале статиеје Ивана Михајлова на:Ivan Mihajlov - Statii].
Кроз цео свој многовјековни живот, град Штип, у својих цркава и школе, није знао туђег језика; нити је икада измјенио праотачки завјет: - борба са непријатељима народа и наше народности и самобитности. И сваки пут кад је био присиљаван да се свога свештенога завета одрекне, ударао је насилницима најпоучитељнују клоцу.
Овдје ћемо говорити о једној клоци, која је била нанесена челу српске пропаганде и натерала је да више никада још једном не помирише овај град.
У току месеца октомврија 1894 године у Штип, српска је пропаганда, помоћу поткупљене са њене стране турске управе, отворила школу у кући Зафира Сарафа и послала је једног учитеља и учитељицу да уче, али без ученика.
Штипјани решавају да исчисте свој град од болести расцеплења и то са једним ударцем, са једном клоцом. На 8-ог новембра ст. ст. сав се град сабире на богомоље у стару црквицу „Св. Арханђела Михаила“, која се налази крај града, на падинама хрида „Хисар“. Тамо су отишли и српски просветитељи. Али још нису ни ушли у цркву, кад их је велика толпа деце опколила и почела је са довикивањима: „ду- ду- ду- ду“... ударцима у празне тенекије и бацање ових у ноге гостима, нападање са снежне лопте и муљ, па тиме принуђавају дошљаке да крену у бјег и да се сакрију у кући србоманског попа Карте, један превртљивац за паре. Поп Карта, да би показао свој србомански хероизам, пуца револвером три пута у деце, без да икога погоди.
Тада се цјели град сабире и одабире 5-6 људе првенце да се они јаве испред Кајмакама и да најенергичније од њега потраже неизоставно изгоњавање возмутитеља- српских агитатора, или у спротивном, у року 24 часова, град ће се испразнити од своих бугарских становника. Првенци тачно испуњавају њихову мисију, и поред застрашивања од стране Кајмакама: да ће да их пошаље у заточеништво. У исто време телеграфирају и до Валије у Скопљу и настоје на своје тражење. Управа види да је принуђена да отступи, и под силне заштите, српске учитеље, шаље у Скопљу. Следечег дана Штипјани се користе празника, затварају чаршију и одају се весељу. Јер је тај дан био празник бугарске цврстине и бугарског самосазнања.
[Одломак из статије Ивана Михајлова „Како се бранио народ у Македонии“. Целу статију можете прочитати на: I. Mihajlov - Kak se braneshe naroda v Makedonija, а остале статиеје Ивана Михајлова на:Ivan Mihajlov - Statii].