Šta je novo?

Na tragu "božje čestice"

Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
U sredu rezlutati CERN-a o "Božjoj čestici"









Izvor:
Blic.rs









Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) predstaviće sutra najnovije rezultate istraživanja koji treba da potvrde ili opovrgnu postojanje Higsovog bozona koji se zbog svojih karakteristika naziva i "Božja čestica".


256853_cern-02-afp_ff.jpg



Saradnici CERN-a koji rade na projektima ATLAS i CMS saopštiće da li dobijeni rezultati potvrđuju postojanje Higsovog bozona na nivou 'sigma 4' ili 'sigma 5', odnosno da li su rezultati tacni u okviru statističke verovatnoće 1:15.000 ili 1:1.500.000, rečeno je Tanjugu u Institutu Vinča.

U slučaju da se potvrdi postojanje Higsovog bozona u okviru statističke verovatnoće 'sigma 5' to će dokazati postojanje i Higsovog polja koje je nevidljiva sila koja česticama daje masu, ali ih i sprečava da haotično kruže svemirom brzinom svetlosti.

Eksperiment ATLAS, u okviru koga se proverava postojanje Higsovog bozona, jedan je od četiri velika detektora čestica na velikom hadronskom sudaraču a po svojim dimenzijama predstavlja najveći detektor čestica u fizici koji je ikada izgrađen.

Institut za fiziku iz Beograda učestvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine dok srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet aktivno rade na eksperimentu CNS od 1977. godine.

Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine a republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom ove godine kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.

 
MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
29.803
Istraživači CERN-a kažu da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon. Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina. Ono bi otvorilo put boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma.




Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon, koji zbog karakteristika nazivaju i "božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.




CERN.jpg





"Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove", izjavio je na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS.
Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.

Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma.
Na seminaru u CERN-u koji je predstavljao uvertiru najznačajnije godišnje konferencije iz fizike čestica, ICHEP 2012 u Melburnu, predstavljena su dva eksperimenta. Oba su uočila novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, navodi se u saopštenju Instituta za fiziku Beograd, koji je član Evropske komunikacione mreže za fiziku elementarnih čestica.
"Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen", naveo je portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela, dok je CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči rekao: "Teško je ne biti uzbuđen zbog ovakvih rezultata".
"Prošle godine smo objavili da ćemo u 2012. ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja. Uz sav neophodan oprez, čini mi se da se sada nalazimo na raskrsnici: nova čestica koja je uočena ukazuje na budući put u pravcu detaljnog razumevanja onoga što vidimo u podacima", istakao je Bertoluči.
Rezultati koji su predstavljeni označeni su kao preliminarni. Oni su zasnovani na podacima prikupljenim tokom 2011. i 2012. godine dok se neki podaci iz 2012. još uvek analiziraju.
Sledeći koraci
Zvanično objavljivanje rezultata očekuje se krajem jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine.
Sledeći korak je precizno utvrđivanje prirode čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije?
Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju između tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od četiri odsto ukupne mase univerzuma.
Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96 odsto univerzuma koji je još uvek nerasvetljen, objašnjava se u saopštenju Instituta za fiziku u Beogradu.
"Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone", rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. "Otkriće čestice koja je konzistentna sa Higsovim bozonom samo je početak opsežnijih izučavanja koja će utvrditi osobine nove čestice i verovatno osvetliti put ka razrešenju drugih misterija našeg univerzuma", naveo je Hojer.



Izvor: RTS
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
29.803
Sale...ako smatraš da je dupla tema...nisam video da već postavio tekst,iz Blica,ili je izbriši,ili je spoji sa tvojom "pričom"......bilo je jače od mene,
 
Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Otkrivena nova čestica, koja bi mogla da bude "Božija"










Izvor:
B92.net








Naučnici CERN-a saopštili su da su pronašli novu česticu koja bi mogla da bude Higsov bozon, poznat i kao "Božija čestica". Rezultati višedecenijskog "lova" na česticu koja bi mogla da približi čovečanstvu razumevanje nastanka univerzuma saopšteni su na konferenciji za novinare koja je izazvala veliku pažnju i uzbuđenje širom sveta.


8728235104ff4007e9d413255661591_orig.jpg



Oba izvršena eksperimenta - ATLAS i CMS - uočila novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, na kojem se očekuje upravo Higsov bozon. Na današnjem seminaru u CERN-u koji je predstavljao uvertiru najznačajnije godišnje konferencije iz fizike čestica, ICHEP 2012 u Melburnu, eksperimenti ATLAS i CMS su predstavili najnovije preliminarne rezultate dugogodišnje potrage za Higsovim bozonom.

Analizirajući naše merne podatke primetili smo jasne znake postojanja nove čestice, na nivou poverenja od 5 sigma (1:3.500.000 šansa da će se signal (koji je viđen) pojaviti da ne postoji Higsova čestica)

, u masenom regionu oko 126 GeV. Izvanredne performanse velikog hadronskog sudarača (LHC) i eksperimenta ATLAS, kao i ogroman trud velikog broja ljudi, doveo nas je do ovog uzbudljivog trenutka“, rekla je portparol ATLAS eksperimenta Fabiola Đanoti, „ali potrebno je još neko vreme pre nego što zvanično objavimo rezultate.“

Rezultati jesu preliminarni, ali izmereni signal na nivou poverenja od 5 sigma, koji vidimo oko 125 GeV, daje dramatičan efekat. Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i tonajteži bozon ikada nađen“, navodi portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela. „Implikacije ovoga su izuzetno značajne i upravo zbog toga moramo vrlo detaljno analizirati i proveriti rezultate,“ rezultati istraživanja pozdravljeni su burnim aplauzom u Amfiteatru CERN-a.


7987888084ff4007eab9b1366759707_v4_big.jpg



Teško je ne biti uzbuđen zbog ovakvih rezultata“, rekao je CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči. „Prošle godine smo objavili kako ćemo u 2012-oj ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja. Uz sav neophodan oprez, čini mi se da se sada nalazimo na raskrsnici: nova čestica koja je uočena ukazuje na budući put u pravcu detaljnog razumevanja onoga što vidimo u podacima.

Rezultati koji su danas predstavljeni označeni su kao preliminarni. Oni su zasnovani na podacima prikupljenim tokom 2011-te i 2012-te, dok se neki podaci iz 2012-te još uvek analiziraju. Zvanično publikovanje danas prikazanih rezultata očekuje se krajem Jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine.

Sledeći korak je precizno utvrđivanje prirode ove čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije? Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju izmedju tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od 4% ukupne mase univezuma. Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96% univerzuma koji je još uvek nerasvetljen.


18609077504ff4045d474a3726066094_v4_big.jpg


Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone“, rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. „Оtkriće čestice koja je konzistentna sa Higsovim bozonom samo je početak opsežnijih izučavanja koja će utvrditi osobine nove čestice i verovatno osvetliti put ka razrešenju drugih misterija našeg univerzuma.

Neophodno je još dosta vremena i podataka da bi se sa sigurnošću odredile karakteristike ove nove čestice. Ali bez obzira na formu u kojoj se Higsova čestice javlja, naše poznavanje fundamentalne strukture materije se sprema da napravi veliki korak napred.

 
Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Naučna fantastika postaje stvarnost










Izvor:
Blic.rs








Otkriće Higsovog bozona ili takozvane Božje čestice u Velikom hadronskom sudaraču u Ženevi smatra se najvećim pomakom u razumevanju svemira i ujedno otvara vrata za druga istraživanja koja su se nekada smatrala naučnom fantastikom.


257428_cern-foto-fonet_f.jpg



Pronalaskom ove subatomske čestice konačno može da se potvrdi teorija o tome zašto sve oko nas ima masu. Bez mase atomi bi se dezintegrisali i materija kakvu poznajemo ne bi postojala, ne bi bilo zvezda, galaksija, planeta, života.

Detektovanjem čestica konačno je zaokružen takozvani standardni model u fizici. Ali tek treba da se ustanovi priroda Higsovog polja. Da li postoji samo jedno ili ih je više? Da li Higsov bozon može da ukaže na egzotičnije teorije, recimo otkriće još neke dimenzije u svemiru?
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Posle otkrića Higsovog bozona, milijardu i po evra za potragu za ta

Posle otkrića Higsovog bozona, milijardu i po evra za potragu za tamnom materijom


Telegraph.co.uk |




Veliki hadronski sudarač čestica (LHC), u kojem je nedavno otkriven Higsov bozon, krajem godine će biti zatvoren na najmanje 20 meseci zbog "renoviranja" koje će koštati milijardu i po evra, a čiji je cilj otkrivanje misteriozne "tamne materije", za koju se veruje da čini čak 84 odsto univerzuma.

223176_cernlhc_ff.jpg


U sudaraču se stvaraju termperature od četiri triliona stepena Celzijusa


Ulaganje u ovaj supersudarač, koji je dosad koštao 8,3 milijarde evra, trebalo bi da udesetostruči snagu zrakova čestica koji se sudaraju u više od 27 kilometara tunela Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) ispod Ženeve. To bi, nadaju se u CERN-u, trebalo da omogući stvaranje i detektovanje tamne materije u Velikom hadronskom sudaraču.


[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Za početnike: Higsov bozon i tamna materija u po dve rečenice

Higsov bozon: Veruje se da daje masu svim drugim česticama. Ako čovečanstvo jednog dana nauči da "ukloni" Higsov bozon, otvara se mogućnost putovanja brzinom svetlosti i proizvodnje neograničene količine energije.

Tamna materija: Veruje se da je od nje sačinjeno čak 84 sve materije i da je bukvalno svuda oko nas. Ipak, još je niko nije detektovao jer niti emituje, niti reflektuje svetlost. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Iako i u vezi sa Higsovim bozonom ima pregršt posla za naučnike, u CERN-u su zabrinuti da će senzacionalno otkriće "Božje čestice" stvoriti sliku u javnosti i među finansijerima da je njihov posao završen, piše londonski Dejli telegraf.


Veliki hadronski sudarač radi tako što sudara protone, čestice koje se nalazi u srži svih atoma, što proizvodi temperature veće od četiri triliona stepena Celzijusa - 250.000 puta vrelije od centra našeg Sunca. Specijalni detektori zatim identifikuju ostatke nastale ovakvim sudarima.

 
Top