Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Na ostrvima doživeti stotu
Eksperti Ujedinjenih nacija prognoziraju da će 2050. na Zemlji, umesto današnjih nešto više od šest milijardi, živeti devet milijardi ljudi, pri čemu će broj starijih osoba biti veći nego ikad. Već danas postoje područja u svetu, kao što su Okinava u Japanu i Sardinija u Italiji, gde iznenađujuće veliki broj ljudi proslavi stoti rođendan.
- Sve brojnija populacija sedokosih je jedan od megatrendova 21. veka. U regionima kao što su SAD, Evropa pa čak i Kina, ljudi brže stare, kaže istraživač iz američkog časopisa „Nacionalna geografija“ Endrju Zoli.
Postoje životinje koje mogu da žive stotinu i više godina. Poznato je, na primer, da je vek džinovskih kornjača 150 ili više godina. Ljudska bića su na gornjem kraju skale i mogu da dožive maksimum od oko 120 godina. Većina se, međutim, i ne približi tim godinama.
Ali u različitim delovima sveta postoje „džepovi“ u kojima ljudi žive duže i - zdravije. Jedan od njih je vetrovito italijansko ostrvo Sardinija, na kojoj je veoma velik broj stogodišnjaka. Njihov procenat je i 20 puta veći nego u SAD.
Pisac Den Bjutner je na zahtev magazina „Nacionalna geografija“ krenuo u potragu za tajnom dugovečnosti.
- Ostrvo Okinava zaista važi za mesto na kojem ljudi imaju najveće izglede da dožive dugovečnost. Tamo ima najveći broj stogodišnjaka. Oni žive najmanje 22 godine duže od Amerikanaca, a na ostrvu ima četiri puta više stogodišnjaka nego kod nas, kaže Bjutner.
On je ustanovio da je način života stogodišnjaka sličan, bez obzira na kulturne razlike. Oni teže da budu aktivni i jedu lokalnu hranu. Takođe, uopšteno uzev, imaju dobru zdravstvenu negu i u većini slučajeva okruženi su prijateljima i rodbinom. A u Italiji, čaša crnog vina koja ima sastojak koji sprečava zakrečenje arterija, takođe izgleda da pomaže.
Ovi stogodišnjaci deluju prilično stameno, ali koliko će još trajati tako zdrav način života? Mlađi naraštaji izgleda da jedu više prerađevina i možda su manje aktivni od svojih predaka.
- Gde god smo prošli, tradicionalni način života je nestajao. Globalizacija potkopava tradicionalni način života koji je ovim stogodišnjacima davao prednost, tvrdi Piter Miler.
Starenje kao bolest
Endrju Zoli iz „Nacionalne geografije “ veruje da će nauka u budućnosti omogućiti ljudima da dožive biblijsku starost koja će se produžiti na stotine godina.
- Sada je to naučna fantastika, ali u toku su zaista ozbiljna nastojanja da se starenje tretira kao bolest, umesto kao prirodni aspekt ljudskog života, smatra on.
Izvor: Večernje novosti
Eksperti Ujedinjenih nacija prognoziraju da će 2050. na Zemlji, umesto današnjih nešto više od šest milijardi, živeti devet milijardi ljudi, pri čemu će broj starijih osoba biti veći nego ikad. Već danas postoje područja u svetu, kao što su Okinava u Japanu i Sardinija u Italiji, gde iznenađujuće veliki broj ljudi proslavi stoti rođendan.
- Sve brojnija populacija sedokosih je jedan od megatrendova 21. veka. U regionima kao što su SAD, Evropa pa čak i Kina, ljudi brže stare, kaže istraživač iz američkog časopisa „Nacionalna geografija“ Endrju Zoli.
Postoje životinje koje mogu da žive stotinu i više godina. Poznato je, na primer, da je vek džinovskih kornjača 150 ili više godina. Ljudska bića su na gornjem kraju skale i mogu da dožive maksimum od oko 120 godina. Većina se, međutim, i ne približi tim godinama.
Ali u različitim delovima sveta postoje „džepovi“ u kojima ljudi žive duže i - zdravije. Jedan od njih je vetrovito italijansko ostrvo Sardinija, na kojoj je veoma velik broj stogodišnjaka. Njihov procenat je i 20 puta veći nego u SAD.
Pisac Den Bjutner je na zahtev magazina „Nacionalna geografija“ krenuo u potragu za tajnom dugovečnosti.
- Ostrvo Okinava zaista važi za mesto na kojem ljudi imaju najveće izglede da dožive dugovečnost. Tamo ima najveći broj stogodišnjaka. Oni žive najmanje 22 godine duže od Amerikanaca, a na ostrvu ima četiri puta više stogodišnjaka nego kod nas, kaže Bjutner.
On je ustanovio da je način života stogodišnjaka sličan, bez obzira na kulturne razlike. Oni teže da budu aktivni i jedu lokalnu hranu. Takođe, uopšteno uzev, imaju dobru zdravstvenu negu i u većini slučajeva okruženi su prijateljima i rodbinom. A u Italiji, čaša crnog vina koja ima sastojak koji sprečava zakrečenje arterija, takođe izgleda da pomaže.
Ovi stogodišnjaci deluju prilično stameno, ali koliko će još trajati tako zdrav način života? Mlađi naraštaji izgleda da jedu više prerađevina i možda su manje aktivni od svojih predaka.
- Gde god smo prošli, tradicionalni način života je nestajao. Globalizacija potkopava tradicionalni način života koji je ovim stogodišnjacima davao prednost, tvrdi Piter Miler.
Starenje kao bolest
Endrju Zoli iz „Nacionalne geografije “ veruje da će nauka u budućnosti omogućiti ljudima da dožive biblijsku starost koja će se produžiti na stotine godina.
- Sada je to naučna fantastika, ali u toku su zaista ozbiljna nastojanja da se starenje tretira kao bolest, umesto kao prirodni aspekt ljudskog života, smatra on.
Izvor: Večernje novosti