- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Na Merkuru sigurno ima leda!
Potvrdu da na planeti najbližoj Suncu definitivno ima leda je iz Merkurove orbite poslala Nasina letelica „Mesindžer“. Količinom koja se nalazi u naslagama oko severnog pola mogao bi da se „zamrzne“ ceo Vašington. Veruje se i da na južnoj strani ima leda.
Merkur je zaista hladan kao led!
Naime, „Mesindžer", Nasina istraživačka letelica koja je u Merkurovu orbitu stigla u martu 2011. godine, pribavila je nove dokaze da na površini ove planete ima leda, i to u količinama koja bi mogle da obuhvate, zapravo „spakuju" u led ceo Vašington.
Reč je o bloku leda dubokom četiri kilometra, čija je težina između 100 milijardi i jednog triliona tona!
„Više od 20 godina se raspravlja o tome da li na planeti najbližoj Suncu postoji obilje leda u polarnim regionima koji su u večitoj senci. Letelica nam je donela nedvosmislenu, potvrdnu presudu!", tvrdi Šon Solomon iz zemaljske opservatorije „Lamont-Doerti" Univerziteta „Kolumbija", inače glavni istraživač u misiji „Mesindžer".
Ko bi rekao da tako nešto može da se otkrije na jednom od najtoplijih mesta u solarnom sistemu – u podne, temperatura na Merkurovom ekvatoru dostiže čak 400 stepeni Celzijusa!
Ali, blizu polova, duboko u kraterima gde Sunce nikada ne dopire, temperatura je –220 stepeni.
„U telu planete postoje skrivena mesta u kojima se obično odvija nešto interesantno", ističe Dejvid Lorens, naučnik iz Fizičke laboratorije Univerziteta „Džon Hopkins", takođe član misije.
Spekuliše se od 1991.
Još pre par decenija ovozemaljski naučnici su imali jak predosećaj da na Merkuru ima leda, jer su refleksije odbijenih teleskopskih radio-talasa bile iznenađujuće svetle i sjajne. Neki su sugerisali da krateri sadrže silikatna jedinjenja ili sumpor, koji takođe mogu biti visokoreflektivni.
Međutim, „Mesindžer" je, nakon što je okončao primarnu misiju, „bacio detaljan pogled" – analizirajući svojim spektrometrom fragmente poznate kao neutrone koji „otpadaju" sa planete.
Kako objašnjavaju Nasini stručnjaci, visokoenergetski kosmički zraci razbijaju atome, a otpaci obuhvataju i neutrone.
Ali, kada ti neutroni koji se kreću velikom brzinom udare u atom vodonika koji je gotovo iste težine, dolazi do skoro potpunog zaustavljanja, baš kao kada bela kugla u bilijaru prenese svoj impuls na drugu kuglu.
Molekuli vode sadrže dva atoma vodonika, pa su zato, kada je „Mesindžer" prelazio zone bogate ledom, analize pokazale da je broj neutrona opao.
Broj neutrona ne bi opao da je sjajna površina napravljena od sumpora ili silikata.
Ova tehnika je korišćena za otkrivanje zamrznute vode ispod površine Marsa, kao i sličnih kratera na Mesecu.
„Vodeni led je jedini kandidat koji nam se uklapa u sve ovo", objašnjava dr Solomon.
Led je gotovo čista voda, što pokazuje da je tu stigao u poslednjih nekoliko desetina miliona godina, verovatno kada je neka kometa udarila u Merkur, a nekoliko „mladih" kratera na površini su potencijalni kandidati za takav udar.
No, nisu svi regioni pod ledom sjajni. U nešto toplijim regionima, gde temperatura prelazi –170 stepeni, led je bio pokriven tamnim slojem, debelim otprilike 15 centimetara. Naučnici veruju da je na tim mestima led ispario, ostavljajući iza sebe sve one materijale koji su bili „zarobljeni", uključujući i molekule na bazi ugljenika.
Rezultati ove studije objavljeni su u stručnom magazinu Science.
Merkur bi mogao biti meta lansiranja robotskog istraživačkog vozila ili čak resurs za astronaute u dalekoj, dalekoj budućnosti.
Između ekvatora i zaleđenih polova, temperatura može biti umerena, posebno metar ispod površine, gde tlo pravi izolaciju u odnosu na temperaturne razlike tokom dana i noći – idelno mesto za formiranje kolonije. „Ljudi se šale sa tim, a to uopšte nije luda ideja", naglašava Dejvid Pejdž, profesor geologije sa Ju-Si-El-Eja.
Izvor:
rts.rs
Potvrdu da na planeti najbližoj Suncu definitivno ima leda je iz Merkurove orbite poslala Nasina letelica „Mesindžer“. Količinom koja se nalazi u naslagama oko severnog pola mogao bi da se „zamrzne“ ceo Vašington. Veruje se i da na južnoj strani ima leda.
Merkur je zaista hladan kao led!
Naime, „Mesindžer", Nasina istraživačka letelica koja je u Merkurovu orbitu stigla u martu 2011. godine, pribavila je nove dokaze da na površini ove planete ima leda, i to u količinama koja bi mogle da obuhvate, zapravo „spakuju" u led ceo Vašington.
Reč je o bloku leda dubokom četiri kilometra, čija je težina između 100 milijardi i jednog triliona tona!
„Više od 20 godina se raspravlja o tome da li na planeti najbližoj Suncu postoji obilje leda u polarnim regionima koji su u večitoj senci. Letelica nam je donela nedvosmislenu, potvrdnu presudu!", tvrdi Šon Solomon iz zemaljske opservatorije „Lamont-Doerti" Univerziteta „Kolumbija", inače glavni istraživač u misiji „Mesindžer".
Ko bi rekao da tako nešto može da se otkrije na jednom od najtoplijih mesta u solarnom sistemu – u podne, temperatura na Merkurovom ekvatoru dostiže čak 400 stepeni Celzijusa!
Ali, blizu polova, duboko u kraterima gde Sunce nikada ne dopire, temperatura je –220 stepeni.
„U telu planete postoje skrivena mesta u kojima se obično odvija nešto interesantno", ističe Dejvid Lorens, naučnik iz Fizičke laboratorije Univerziteta „Džon Hopkins", takođe član misije.
Spekuliše se od 1991.
Još pre par decenija ovozemaljski naučnici su imali jak predosećaj da na Merkuru ima leda, jer su refleksije odbijenih teleskopskih radio-talasa bile iznenađujuće svetle i sjajne. Neki su sugerisali da krateri sadrže silikatna jedinjenja ili sumpor, koji takođe mogu biti visokoreflektivni.
Međutim, „Mesindžer" je, nakon što je okončao primarnu misiju, „bacio detaljan pogled" – analizirajući svojim spektrometrom fragmente poznate kao neutrone koji „otpadaju" sa planete.
Kako objašnjavaju Nasini stručnjaci, visokoenergetski kosmički zraci razbijaju atome, a otpaci obuhvataju i neutrone.
Ali, kada ti neutroni koji se kreću velikom brzinom udare u atom vodonika koji je gotovo iste težine, dolazi do skoro potpunog zaustavljanja, baš kao kada bela kugla u bilijaru prenese svoj impuls na drugu kuglu.
Molekuli vode sadrže dva atoma vodonika, pa su zato, kada je „Mesindžer" prelazio zone bogate ledom, analize pokazale da je broj neutrona opao.
Broj neutrona ne bi opao da je sjajna površina napravljena od sumpora ili silikata.
Ova tehnika je korišćena za otkrivanje zamrznute vode ispod površine Marsa, kao i sličnih kratera na Mesecu.
„Vodeni led je jedini kandidat koji nam se uklapa u sve ovo", objašnjava dr Solomon.
Led je gotovo čista voda, što pokazuje da je tu stigao u poslednjih nekoliko desetina miliona godina, verovatno kada je neka kometa udarila u Merkur, a nekoliko „mladih" kratera na površini su potencijalni kandidati za takav udar.
No, nisu svi regioni pod ledom sjajni. U nešto toplijim regionima, gde temperatura prelazi –170 stepeni, led je bio pokriven tamnim slojem, debelim otprilike 15 centimetara. Naučnici veruju da je na tim mestima led ispario, ostavljajući iza sebe sve one materijale koji su bili „zarobljeni", uključujući i molekule na bazi ugljenika.
Rezultati ove studije objavljeni su u stručnom magazinu Science.
Merkur bi mogao biti meta lansiranja robotskog istraživačkog vozila ili čak resurs za astronaute u dalekoj, dalekoj budućnosti.
Između ekvatora i zaleđenih polova, temperatura može biti umerena, posebno metar ispod površine, gde tlo pravi izolaciju u odnosu na temperaturne razlike tokom dana i noći – idelno mesto za formiranje kolonije. „Ljudi se šale sa tim, a to uopšte nije luda ideja", naglašava Dejvid Pejdž, profesor geologije sa Ju-Si-El-Eja.
Izvor:
rts.rs