LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Na kvarno nas snima 200.000 kamera
Novosti
Srbija nema zakon o video-nadzoru, iako građane snima 200.000 ovih uređaja. Samo u Beogradu oko 100.000 kamera, ne zna se ko koristi podatke
Samo u Beogradu instalirano oko 100.000 kamera
GRAĐANI Srbije svakodnevno su u objektivu najmanje 200.000 kamera, koje su postavljene na ulicama, ulazima, javnim zdanjima, pa čak i na privatnim kućama. Nijedna od njih, međutim, nije propisno postavljena, jer Srbija nema zakon koji reguliše oblast video-nadzora. Ovo pitanje, između ostalih, naći će se na spisku problema čije je rešenje uslov za stupanje u Evropsku uniju.
Precizni podaci o broju uređaja za snimanje, koji prate kretanje građana, ne postoje. Procene govore da je samo u glavnom gradu instalirano oko 100.000 kamera, a bitno drugačije nije ni u ostalim većim gradovima. "Veliki brat" motri bukvalno na sve - ulice, ulaze, parkinge, garaže, parkove, škole, čekaonice, pa čak i autobuse. U strahu od kriminalaca i vandala, zaboravlja se da "svevideće oko", vireći na ulaze i prostorije, osim privatnosti, krši i - zakon.
Na ovaj problem u svom izveštaju o radu nedavno je upozorio i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić. Na oblasti video-nadzora, ali i obradi biometrijskih podataka i sektora privatne bezbednosti, kako kaže, lomiće se poglavlja 23 i 24, kojima će početi pregovori Srbije o ulasku u EU.
- Video-nadzor nije uređen nijednom odredbom, osim opšteg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je nedovoljan - kaže, za "Novosti", Šabić. - Moja kancelarija je uputila Vladi i nacrt novog propisa, koji bi trebalo da popuni prazninu koja postoji u ovoj oblasti. Ovaj tekst, međutim, nikada nije stigao u skupštinsku proceduru. U međuvremenu, na nas motre desetine hiljada kamera a da ne znamo ni ko nas snima, za šta se snimci koriste, čuvaju, niti ko ima pristup ovom materijalu.
Poverenik podseća da je za "čisto" snimanje potrebna saglasnost osobe koja je pred kamerom, što je nemoguće obezbediti, ili jasan propis, koga trenutno nema.
Problem divljeg postavljanja uređaja i snimanja objekata i ličnosti, o kojima brinu privatne agencije, delimično bi bio rešen da postoji zakon o privatnom obezbeđenju.
- U predlogu zakona, koji čeka na glasanje u Skupštini, jasno smo predvideli kada i na koji način može da se koristi video-nadzor - kaže Dragiša Jovanović iz Udruženja za fizičko-tehničko obezbeđenje Privredne komore Srbije. - U dodiru sa video-materijalom mogu da budu samo ovlašćena lica, a snimci bi trebalo da se deponuju na bezbednim mestima. Potrebno je i da se jasno odredi vreme čuvanja snimaka, kao i način brisanja.
On napominje i da postoje i dobre strane video-nadzora, zahvaljujući kome veliki broj provalnika i lopova odustaje od ulaska u objekte i od drugih dela.
SNIMAJU ZA 100 EVRA
KAMERE za video-nadzor u slobodnoj su prodaji, a mogu se kupiti i za manje od 100 evra. U prodavnicama koje se bave prometom ove vrste robe kažu da postoji veliki broj modela, sa bezbroj funkcija, kao i da je prodaja stabilna. Najbolje idu jeftine, koje su jednostavne i lako se ugrađuju. Kvalitetnije deponuju snimke, a postoje i "nevidljive" kamere, uređaji za noćno snimanje...
LEGALNO SAMO ZA SAOBRAĆAJ
NALEPNICE na mestima pokrivenim kamerama, zabrana njihovog postavljanja u liftovima, toaletima, spavaćim sobama, i "katanac" na pristup snimcima preko interne ili spoljne kablovske televizije ili interneta - samo su neke od odredbi propisa o video-nadzoru zemalja iz okruženja. Srbija je gotovo jedina zemlja u regionu koja nije rešila ovo pitanje. Jedine legalne u zemlji su kamere koje pokrivaju saobraćaj.
Novosti
Srbija nema zakon o video-nadzoru, iako građane snima 200.000 ovih uređaja. Samo u Beogradu oko 100.000 kamera, ne zna se ko koristi podatke
Samo u Beogradu instalirano oko 100.000 kamera
GRAĐANI Srbije svakodnevno su u objektivu najmanje 200.000 kamera, koje su postavljene na ulicama, ulazima, javnim zdanjima, pa čak i na privatnim kućama. Nijedna od njih, međutim, nije propisno postavljena, jer Srbija nema zakon koji reguliše oblast video-nadzora. Ovo pitanje, između ostalih, naći će se na spisku problema čije je rešenje uslov za stupanje u Evropsku uniju.
Precizni podaci o broju uređaja za snimanje, koji prate kretanje građana, ne postoje. Procene govore da je samo u glavnom gradu instalirano oko 100.000 kamera, a bitno drugačije nije ni u ostalim većim gradovima. "Veliki brat" motri bukvalno na sve - ulice, ulaze, parkinge, garaže, parkove, škole, čekaonice, pa čak i autobuse. U strahu od kriminalaca i vandala, zaboravlja se da "svevideće oko", vireći na ulaze i prostorije, osim privatnosti, krši i - zakon.
Na ovaj problem u svom izveštaju o radu nedavno je upozorio i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić. Na oblasti video-nadzora, ali i obradi biometrijskih podataka i sektora privatne bezbednosti, kako kaže, lomiće se poglavlja 23 i 24, kojima će početi pregovori Srbije o ulasku u EU.
- Video-nadzor nije uređen nijednom odredbom, osim opšteg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je nedovoljan - kaže, za "Novosti", Šabić. - Moja kancelarija je uputila Vladi i nacrt novog propisa, koji bi trebalo da popuni prazninu koja postoji u ovoj oblasti. Ovaj tekst, međutim, nikada nije stigao u skupštinsku proceduru. U međuvremenu, na nas motre desetine hiljada kamera a da ne znamo ni ko nas snima, za šta se snimci koriste, čuvaju, niti ko ima pristup ovom materijalu.
Poverenik podseća da je za "čisto" snimanje potrebna saglasnost osobe koja je pred kamerom, što je nemoguće obezbediti, ili jasan propis, koga trenutno nema.
Problem divljeg postavljanja uređaja i snimanja objekata i ličnosti, o kojima brinu privatne agencije, delimično bi bio rešen da postoji zakon o privatnom obezbeđenju.
- U predlogu zakona, koji čeka na glasanje u Skupštini, jasno smo predvideli kada i na koji način može da se koristi video-nadzor - kaže Dragiša Jovanović iz Udruženja za fizičko-tehničko obezbeđenje Privredne komore Srbije. - U dodiru sa video-materijalom mogu da budu samo ovlašćena lica, a snimci bi trebalo da se deponuju na bezbednim mestima. Potrebno je i da se jasno odredi vreme čuvanja snimaka, kao i način brisanja.
On napominje i da postoje i dobre strane video-nadzora, zahvaljujući kome veliki broj provalnika i lopova odustaje od ulaska u objekte i od drugih dela.
SNIMAJU ZA 100 EVRA
KAMERE za video-nadzor u slobodnoj su prodaji, a mogu se kupiti i za manje od 100 evra. U prodavnicama koje se bave prometom ove vrste robe kažu da postoji veliki broj modela, sa bezbroj funkcija, kao i da je prodaja stabilna. Najbolje idu jeftine, koje su jednostavne i lako se ugrađuju. Kvalitetnije deponuju snimke, a postoje i "nevidljive" kamere, uređaji za noćno snimanje...
LEGALNO SAMO ZA SAOBRAĆAJ
NALEPNICE na mestima pokrivenim kamerama, zabrana njihovog postavljanja u liftovima, toaletima, spavaćim sobama, i "katanac" na pristup snimcima preko interne ili spoljne kablovske televizije ili interneta - samo su neke od odredbi propisa o video-nadzoru zemalja iz okruženja. Srbija je gotovo jedina zemlja u regionu koja nije rešila ovo pitanje. Jedine legalne u zemlji su kamere koje pokrivaju saobraćaj.