- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Na bolovanju čak 150.000 zaposlenih
Uprkos uveravanja da je ekonomska kriza „povoljno delovala“ na radni stav stanovništva, što se objašnjava pre svega strahom od gubitka posla zbog čega je zvanično zabeležen neuporedivo manji broj bolovanja nego prethodnih godina, „zabušanti“ ne posustaju. Statistika je neumoljiva – više od osam odsto stalno zaposlenih u Srbiji u svakom trenutku je na bolovanju, i to ne računajući ona bolovanja koja traju duže od 30 dana, a za koje nadoknadu plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO). Pretvoreno u brojke, to znači da od oko 1.830.000 ukupno zaposlenih u našoj zemlji na bolovanju je svakoga dana između 140.000 i 150.000 uposlenih.
Iako se broj odlazaka na kraća bolovanja dodatno smanjio zbog posledica svetske ekonomske krize, a naročito zbog straha od otkaza, zaposleni u Srbiji i dalje mnogo više „boluju“ od evropskih kolega – procenat zaposlenih u zemljama Evropske unije iznosi najviše 3,5 odsto.
Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Unije poslodavaca Srbije, broj bolovanja varira u zavisnosti od regiona. U Beogradu je tako procenat zaposlenih koji su na bolovanju oko 5,5 odsto.
Uticaj krize
U stvari, možda je evropski procenat i dostižan. Barem tako može da se nasluti kada se uzmu u obzir iskustva iz lekarskih ordinacija. Prema saznanjima lekara, bolovanje je danas za mnoge luksuz koji sebi ne mogu da priušte, čak i kada za to postoje jaka opravdanja. Kako kažu, broj zahteva za bolovanja se drastično smanjuje, a mnogi smatraju da se čak i prepolovio. Razlozi za to su pre svega strah od gubitka posla podstaknut ekonomskom krizom, zatim smanjena plata zbog bolovanja, ali i činjenica da je dosta ljudi u međuvremenu ostalo bez posla.
Čak i epidemija gripa koja je trenutno aktuelna nije dovoljan razlog da neko ko ima sve simptome zatraži od svog lekara odsustvo sa posla u trajanju od samo nekoliko dana. Zato u lekarske ordinacije dolaze i oboleli koji samo uz izričit zahtev lekara odlaze na bolovanje iako im je zdravstveno stanje takvo da se jedva drže na nogama. A i njihova odsustva traju samo po nekoliko dana.
Prema rečima doktorke Jasne Matić, specijaliste opšte medicine i zamenika direktora DZ „Palilula“, u današnje vreme su češća kraća bolovanja. Oko 80 odsto ljudi zbog visoke temperature, alergije, gripa, lakih povreda i ostalih lakših stanja odsustvuje s posla svega nedelju dana, dok na duža bolovanja ide samo 20 odsto radno aktivnog stanovništva i to pretežno hronični bolesnici i oni sa težom kliničkom slikom, na primer, sa komplikacijama upale pluća.
Pretnje poslodavaca
Postoje i primeri koji svedoče da su neki spremni da ne idu na bolovanje čak i ako time mogu dodatno ugrožavaju ne samo svoje zdravlje, već i ljude u svojoj okolini.
– Imala sam više slučajeva kada su moji pacijenti morali opravdano da odsustvuju sa posla, ali su me molili da im ne otvaram bolovanje jer su im poslodavci otvoreno pretili otkazom. To se pre svega odnosilo na pacijente zaposlene u privatnom sektoru, a naročito na zaposlene u prehrambenoj industriji kod kojih je redovna sanitarna kontrola pokazala da su kliconoše. Prema zakonu, oni ne bi smeli ni da se pojave na poslu kako ne bi kontaminirali hranu sa kojom svakodnevno rade i takvim osobama smo mi lekari dužni da otvorimo bolovanje, što uvek i činimo – kaže doktorka Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja „Voždovac“, napominjući da se pojedini pacijenti i pored otvorenog bolovanja na svoju ruku ipak vraćaju na posao.
Za ovakve postupke zakonom su predviđene kazne, najpre za obolelog koji i pored neurednog brisa ipak odlazi na posao, ali i za poslodavca, ukoliko se dokaže da je ucenama primorao bolesnog radnika da dolazi na posao.
I iskustva ostalih lekara su slična. Prema rečima doktorke Ljiljane Jančić, specijaliste opšte medicine iz Doma zdravlja „Novi Beograd“, poslednjih godina pacijenti odlaze na bolovanje samo u veoma teškim stanjima. Obične prehlade, alergije i bolesti s lakšom kliničkom slikom prebole na nogama.
Vredniji zbog krize
Obe lekarke slažu se u tvrdnji da se odnos naših ljudi prema poslu drastično promenio poslednjih godina zbog nestabilne finansijske situacije i aktuelne ekonomske krize.
– Mnogobrojni otkazi, gašenja preduzeća i teško nalaženje posla naterali su ljude da promene način razmišljanja o svom poslu. Postali su posvećeniji, odgovorniji i više brinu o radnom mestu, dok je do pre desetak godina među ogromnom većinom vladao neuporedivo ležerniji odnos prema radu jer je tadašnji sistem to dozvoljavao. Svi se iz tog perioda sećamo one izreke: „Radio ne radio, svira ti radio“. Danas to više ne važi – ističe doktorka Dimitrijević.
I zaista, svi pamtimo da je u prethodnom sistemu bilo moguće uzeti bolovanje čak i od nekoliko meseci, uglavnom u sezoni poljoprivrednih radova. To je naročito bilo izraženo u ruralnim i polururalnim sredinama. Radnik je u isto vreme mogao da bude i ratar, a zakon ga je štitio. Za razliku od tog vremena kada je bilo važno samo biti zaposlen, a ne kvalitetno i produktivno raditi, položaj zaposlenih se bitno promenio. Status zaposlenih postao je nesiguran, ali je zato društvo prosperitetnije.
– Danas trpimo posledice starog sistema na koji su se nadovezali negativni efekti novog, a pozitivni još nisu stigli. Posledica svega toga je konstantan stres koga niko nije pošteđen. A socijalni stres podstiče bolest i jedan je od uzroka povećane stope smrtnosti u našoj zemlji – kaže Milovan Mitrović, profesor sociologije na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Nerazumni zahtevi
Kako je pokazalo istraživanje portala za traženje posla „Infostud“, svaki drugi zaposleni ispitanik doživljava stres na radnom mestu. Od ukupnog broja zaposlenih ispitanika koji su učestvovali u ovom istraživanju, oko 60 odsto njih kaže da doživljava stres na radnom mestu, oko 37 odsto povremeno, u zavisnosti od radih obaveza, a samo oko tri odsto ne doživljava stres na radnom mestu.
Pokazalo se i da zbog osećaja nemoći da utiču na okolnosti, oko 21 odsto zaposlenih ispitanika doživljava stres na poslu. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak komunikacije u timu ili loša komunikacija, kao i visina ili neizvesno vreme dobijanja plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika je kao uzrok stresa navelo nedostatak sigurnosti za svoje radno mesto, prekovremene sate i rad s klijentima.
Oko 55 odsto zaposlenih smatra da strah od posledica svetske ekonomske krize utiče na njihov nivo stresa, dok preostalih 45 odsto smatra da to nije slučaj, jer se trude da ostanu pozitivni i da se izbore sa situacijom, naviknuti su na to, trude se da ne razmišljaju, ili ne veruju da će lično osetiti posledice.
Zanimljivo je da zaposlene žene više doživljavaju stres u odnosu na zaposlene muškarce. Zaposleni koji su najviše pod stresom imaju između 26 i 30 godina.
Poslodavci kao detektivi
Sve češće se dešava da poslodavci od lekara i zdravstvenih ustanova traže dokaze o opravdanosti bolovanja svojih zaposlenika.
- Nikada kao sada nismo imali manji broj zahteva za bolovanje i veći broj provera poslodavaca. Baš nedavno je vlasnik jedne beogradske firme tražio izveštaj našeg lekara koji je preporučio bolovanje jednoj njegovoj radnici. Žena je bila pred otkazom i vlasnik firme je posumnjao da je možda dobila lažno opravdanje kako bi sprečila prestanak radnog odnosa. Međutim, izabrani lekar joj je sasvim opravdano otvorio bolovanje, što je dokazano i na komisiji – ispričala nam je doktorka Slavica Milošević-Kalezić, direktor DZ „Milutin Ivković“ na Paliluli, dodajući da ovom domu zdravlja nepoverljivi poslodavci moraju da pošalju pismeni zahtev za proveru svojih radnika.
Autor: Ž. Antonijević, N. Živanović-Popović
Uprkos uveravanja da je ekonomska kriza „povoljno delovala“ na radni stav stanovništva, što se objašnjava pre svega strahom od gubitka posla zbog čega je zvanično zabeležen neuporedivo manji broj bolovanja nego prethodnih godina, „zabušanti“ ne posustaju. Statistika je neumoljiva – više od osam odsto stalno zaposlenih u Srbiji u svakom trenutku je na bolovanju, i to ne računajući ona bolovanja koja traju duže od 30 dana, a za koje nadoknadu plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO). Pretvoreno u brojke, to znači da od oko 1.830.000 ukupno zaposlenih u našoj zemlji na bolovanju je svakoga dana između 140.000 i 150.000 uposlenih.
Iako se broj odlazaka na kraća bolovanja dodatno smanjio zbog posledica svetske ekonomske krize, a naročito zbog straha od otkaza, zaposleni u Srbiji i dalje mnogo više „boluju“ od evropskih kolega – procenat zaposlenih u zemljama Evropske unije iznosi najviše 3,5 odsto.
Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Unije poslodavaca Srbije, broj bolovanja varira u zavisnosti od regiona. U Beogradu je tako procenat zaposlenih koji su na bolovanju oko 5,5 odsto.
Uticaj krize
U stvari, možda je evropski procenat i dostižan. Barem tako može da se nasluti kada se uzmu u obzir iskustva iz lekarskih ordinacija. Prema saznanjima lekara, bolovanje je danas za mnoge luksuz koji sebi ne mogu da priušte, čak i kada za to postoje jaka opravdanja. Kako kažu, broj zahteva za bolovanja se drastično smanjuje, a mnogi smatraju da se čak i prepolovio. Razlozi za to su pre svega strah od gubitka posla podstaknut ekonomskom krizom, zatim smanjena plata zbog bolovanja, ali i činjenica da je dosta ljudi u međuvremenu ostalo bez posla.
Čak i epidemija gripa koja je trenutno aktuelna nije dovoljan razlog da neko ko ima sve simptome zatraži od svog lekara odsustvo sa posla u trajanju od samo nekoliko dana. Zato u lekarske ordinacije dolaze i oboleli koji samo uz izričit zahtev lekara odlaze na bolovanje iako im je zdravstveno stanje takvo da se jedva drže na nogama. A i njihova odsustva traju samo po nekoliko dana.
Prema rečima doktorke Jasne Matić, specijaliste opšte medicine i zamenika direktora DZ „Palilula“, u današnje vreme su češća kraća bolovanja. Oko 80 odsto ljudi zbog visoke temperature, alergije, gripa, lakih povreda i ostalih lakših stanja odsustvuje s posla svega nedelju dana, dok na duža bolovanja ide samo 20 odsto radno aktivnog stanovništva i to pretežno hronični bolesnici i oni sa težom kliničkom slikom, na primer, sa komplikacijama upale pluća.
Pretnje poslodavaca
Postoje i primeri koji svedoče da su neki spremni da ne idu na bolovanje čak i ako time mogu dodatno ugrožavaju ne samo svoje zdravlje, već i ljude u svojoj okolini.
– Imala sam više slučajeva kada su moji pacijenti morali opravdano da odsustvuju sa posla, ali su me molili da im ne otvaram bolovanje jer su im poslodavci otvoreno pretili otkazom. To se pre svega odnosilo na pacijente zaposlene u privatnom sektoru, a naročito na zaposlene u prehrambenoj industriji kod kojih je redovna sanitarna kontrola pokazala da su kliconoše. Prema zakonu, oni ne bi smeli ni da se pojave na poslu kako ne bi kontaminirali hranu sa kojom svakodnevno rade i takvim osobama smo mi lekari dužni da otvorimo bolovanje, što uvek i činimo – kaže doktorka Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja „Voždovac“, napominjući da se pojedini pacijenti i pored otvorenog bolovanja na svoju ruku ipak vraćaju na posao.
Za ovakve postupke zakonom su predviđene kazne, najpre za obolelog koji i pored neurednog brisa ipak odlazi na posao, ali i za poslodavca, ukoliko se dokaže da je ucenama primorao bolesnog radnika da dolazi na posao.
I iskustva ostalih lekara su slična. Prema rečima doktorke Ljiljane Jančić, specijaliste opšte medicine iz Doma zdravlja „Novi Beograd“, poslednjih godina pacijenti odlaze na bolovanje samo u veoma teškim stanjima. Obične prehlade, alergije i bolesti s lakšom kliničkom slikom prebole na nogama.
Vredniji zbog krize
Obe lekarke slažu se u tvrdnji da se odnos naših ljudi prema poslu drastično promenio poslednjih godina zbog nestabilne finansijske situacije i aktuelne ekonomske krize.
– Mnogobrojni otkazi, gašenja preduzeća i teško nalaženje posla naterali su ljude da promene način razmišljanja o svom poslu. Postali su posvećeniji, odgovorniji i više brinu o radnom mestu, dok je do pre desetak godina među ogromnom većinom vladao neuporedivo ležerniji odnos prema radu jer je tadašnji sistem to dozvoljavao. Svi se iz tog perioda sećamo one izreke: „Radio ne radio, svira ti radio“. Danas to više ne važi – ističe doktorka Dimitrijević.
I zaista, svi pamtimo da je u prethodnom sistemu bilo moguće uzeti bolovanje čak i od nekoliko meseci, uglavnom u sezoni poljoprivrednih radova. To je naročito bilo izraženo u ruralnim i polururalnim sredinama. Radnik je u isto vreme mogao da bude i ratar, a zakon ga je štitio. Za razliku od tog vremena kada je bilo važno samo biti zaposlen, a ne kvalitetno i produktivno raditi, položaj zaposlenih se bitno promenio. Status zaposlenih postao je nesiguran, ali je zato društvo prosperitetnije.
– Danas trpimo posledice starog sistema na koji su se nadovezali negativni efekti novog, a pozitivni još nisu stigli. Posledica svega toga je konstantan stres koga niko nije pošteđen. A socijalni stres podstiče bolest i jedan je od uzroka povećane stope smrtnosti u našoj zemlji – kaže Milovan Mitrović, profesor sociologije na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Nerazumni zahtevi
Kako je pokazalo istraživanje portala za traženje posla „Infostud“, svaki drugi zaposleni ispitanik doživljava stres na radnom mestu. Od ukupnog broja zaposlenih ispitanika koji su učestvovali u ovom istraživanju, oko 60 odsto njih kaže da doživljava stres na radnom mestu, oko 37 odsto povremeno, u zavisnosti od radih obaveza, a samo oko tri odsto ne doživljava stres na radnom mestu.
Pokazalo se i da zbog osećaja nemoći da utiču na okolnosti, oko 21 odsto zaposlenih ispitanika doživljava stres na poslu. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak komunikacije u timu ili loša komunikacija, kao i visina ili neizvesno vreme dobijanja plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika je kao uzrok stresa navelo nedostatak sigurnosti za svoje radno mesto, prekovremene sate i rad s klijentima.
Oko 55 odsto zaposlenih smatra da strah od posledica svetske ekonomske krize utiče na njihov nivo stresa, dok preostalih 45 odsto smatra da to nije slučaj, jer se trude da ostanu pozitivni i da se izbore sa situacijom, naviknuti su na to, trude se da ne razmišljaju, ili ne veruju da će lično osetiti posledice.
Zanimljivo je da zaposlene žene više doživljavaju stres u odnosu na zaposlene muškarce. Zaposleni koji su najviše pod stresom imaju između 26 i 30 godina.
Poslodavci kao detektivi
Sve češće se dešava da poslodavci od lekara i zdravstvenih ustanova traže dokaze o opravdanosti bolovanja svojih zaposlenika.
- Nikada kao sada nismo imali manji broj zahteva za bolovanje i veći broj provera poslodavaca. Baš nedavno je vlasnik jedne beogradske firme tražio izveštaj našeg lekara koji je preporučio bolovanje jednoj njegovoj radnici. Žena je bila pred otkazom i vlasnik firme je posumnjao da je možda dobila lažno opravdanje kako bi sprečila prestanak radnog odnosa. Međutim, izabrani lekar joj je sasvim opravdano otvorio bolovanje, što je dokazano i na komisiji – ispričala nam je doktorka Slavica Milošević-Kalezić, direktor DZ „Milutin Ivković“ na Paliluli, dodajući da ovom domu zdravlja nepoverljivi poslodavci moraju da pošalju pismeni zahtev za proveru svojih radnika.
Autor: Ž. Antonijević, N. Živanović-Popović