- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
Muškarci danas čuvaju romantiku
Da li romantika još postoji i kako se danas ispoljava: Stručnjaci tvrde da je hroničan nedostatak romantike direktno odgovoran za ogroman procenat razvoda brakova i nesrećnih ljubavi
ŠTA je to romantika? Svako od nas ima svoju predstavu o tome. Za nekoga to je zvezdano nebo, plamen sveće, poljubac na kiši, slatka SMS poruka tačno u ponoć, čokoladna torta u kojoj se uživa sa voljenom osobom... Po definiciji reč romantika potiče od reči romantizam, umetnički pravac koji doslovno znači bajkovito, nerealno, nestvarno. Potreba za romantikom javila se posle mračnog Srednjeg veka i naprasno je osvojila svet muzike, književnosti i slikarstva. Svi su poželeli da žive u bajci, ako ne mogu na javi, makar da imaju dodira sa nečim lepim, lepršavim i nestvarnim kroz umetnost.
Romantizam je bio oličenje slatkog života i ostvarenja snova, zato je romansa sinonim za lepu ljubavnu priču. Ali, kao i svaki umetnički pravac, i romantika je vremenom "dosadila", proglašena je nečim detinjastim, čak patetičnim, ali nije nikada zapostavljena ni ugušena. Tako je i danas njen duh prisutan, čak i u svetu tehnologije, uprkos surovom tempu života koji drobi sve pred sobom. Prisutna je, pre svega, jer ljudi žele da maštaju i na javi, da osete kako im srce treperi, žele da veruju u snove i bajke koje mogu da se ostvare, da osete nešto nestvarno, lepo i slatko.
Mnogo kompleksnije pitanje od toga šta je romantika je - u kom obliku ona danas postoji? Jasno je da je negde duboko skrivena u savremenom društvu i u nama samima, ali takođe je očigledno i da se ne ispoljava na prvobitni način, kroz serenade ispod prozora i dvoboj u odbranu časti neke dame. Ono što je nekada oduševljavalo ljude i mamilo uzdahe žena, danas možda uopšte ne podstiče emocije, čak izaziva gnušanje. Mnoge romantične stvari danas su proglašene krajnje patetičnim, izvikanim, dosadnim... Romantične duše zato moraju da tragaju za novim načinima da ispolje emocije i tako pošalju pravu poruku, onu lepu, slatku i nedokučivu.
Paradoks je da većina savremenih ljudi, naročito žena, tvrdi za sebe da nije nimalo romantična i taj pojam čak vezuje sa slabošću i nerealnošću, a kao nikad u istoriji čovečanstvo vapi za toplinom, nežnošću, ljubavlju, lepotom, bajkama, događajima i emocijama koje će ih ostaviti bez reči, bez daha.... U skladu sa tim sprovode se brojna istraživanja i ankete i gotovo da nema stručnjaka za psihu koji se nije bavio tom temom.
Tako je grupa finskih psihologa posle jedne studije zaključila da su stanovnici toplijih krajeva romantičniji i povezala taj pojam direktno sa sunčevim zracima i toplotom. Studije u Japanu pokazuju da se tradicionalna romantika ponovo vraća u modu, dok stručnjaci na Zapadu tvrde da je hroničan nedostatak iste u životu savremenih ljudi direktno odgovoran za ogroman procenat razvoda brakova i još veći nesrećnih ljubavi i slomljenih srca.
Naizgled lako pitanje: Da li ste romantični?, naterao je čak 93 procenata anketiranih u jednom istraživanju u Francuskoj da se dobro zamisle pre nego što odgovore. Posle razmišljanja, 57 odsto ispitanika je reklo da nije, 14 posto da jeste ponekad i u zavisnosti od prilike, a tek mali broj je tvrdio da jeste. Zanimljivo da je u ovoj anketi učestvovalo nekoliko hiljada osoba, iz različitih mesta, starosti od 20 do 80 godina, a da su žene uglavnom odgovarale da nisu romantične, dok su muškarci bili skloni tome. Psiholozima je ta činjenica bila povod da istraže muško i žensko poimanje romantike, a konačan zaključak je bio da većina predstavnica lepšeg pola zapravo priželjkuje bajkovit život, nežnost i lepotu, ali su zatvorile srce za to zbog prethodnih loših emotivnih iskustava. S druge strane, muškarci najčešće rade romantične stvari misleći da se to dopada ženama i da će ih tako lakše osvojiti. Dakle, uloge nisu zamenjene, žene su i dalje te koje će brže reagovati na lepotu, pa čak i u svetu surove realnosti poželeti da budu princeze. Možda supermoderne, nepristupačne i usamljene, ali ipak princeze. Interesantno je i da žene pod velom romantike najčešće skrivaju svoju prvu ljubav i vremenom od nje prave nešto nadrealno. Stručnjaci to objašnjavaju time što one zapravo pamte svoj prvi dodir sa ljubavlju, pa vezuju romantična osećanja za osobu sa kojom su to prošle. Ključnu ulogu tu igra emotivni odnos koji isključuje seks, pa su pogledi, držanje za ruke, šetnje po mesečini, gledanje u zvezde, bili apsolutno dovoljni za zaljubljena srca.
Uprkos današnjoj tehnologiji koja nam krade vreme i krade nas od drugih, romantični gestovi nalaze način da se ispolje u odnosu zaljubljenih. Nekada su to bili pogledi, danas su virtuelni "smajliji" i srca u porukama, nekada su to bila obećanja na večnu ljubav, danas su statusi na Fejsbuk profilu "zauzet(a), veren(a), u braku", nekada je bio buket cveća, danas aromatična kafa u skrivenom kutku kafića, nekada su se noću čuli setni zvuci serenade, danas isto toliko uzbuđenja i sreće može da donese i ton na telefonu koje označava da je stigla poruka od voljene osobe... Dakle, romantika uvek nađe svoj put.
Najveću čežnju za romansom pokazuju Amerikanci, kao i stanovnici najrazvijenijih zemalja u svetu. Grupa američkih psihijatara je sprovela zanimljiva istraživanja na koledžima, među mladom populacijom. Devojke su listom tvrdile da su njihove bake i prabake imale mnogo zanimljiviji i bajkovitiji život, iako teži, bez današnjih zdravstvenih uslova i pomagala u domaćinstvu. Ipak, najveće iznenađenje je doneo odgovor na pitanje šta ih prvo asocira na romantiku? Mlade dame su najčešće odgovarale: moda! Mladići su u 94 procenata odgovarali: ljubav!
- Očigledno je da se poimanje romantike među mladim muškarcima i ženama danas ne slaže, sigurno da je i to razlog velikog broja nesrećnih ljubavi. Žene kao nežnija i emotivnija bića su oduvek bili nosioci romantike kao umetničkog i životnog pravca, a danas su se povukle, potisnule i degradirale najnežnija osećanja u sebi, omalovažila ljubav i brak kao instituciju, tako da je i romantika izgubila smisao - smatra Marta Brauning koja je bila u ovom timu stručnjaka.
Da li svakodnevica i stres ubijaju romantiku? To pitanje, takođe, intrigira mnoge, a grupa britanskih psihologa je probala da odgovori na njega. Oni su, posle višegodišnjeg istraživanja, zaključili da je rutina svakako neprijatelj ljubavi, ali da nije jedini krivac za propast emotivne veze, kako mnogi veruju. Naime, u odnosu koji počiva na uzajamnoj ljubavi i strasti malo toga je dovoljno da unese svežinu i partnerima najčešće nikada nije dosadno, čak ni posle 50 godina zajedničkog života. Za njih je "iskakanje iz svakodnevice" i odlazak u dugu šetnju pored reke, izlet u prirodi, kafa u omiljenom restoranu. Budući da je fokus i u ovom istraživanju bio na ženama, kao nosiocima romantike u vezi, ustanovljeno je da voljena žena kao poklon od partnera doživaljava i osmeh njoj upućen, nežan dodir, stih koji joj šapuće ili cvetić koji je ubrao negde usput. Suprotno tome, nevoljena žena sve vidi jednolično, čak i ako se partner trudi da "dubi na glavi" neće je pokrenuti, izbaciti iz koloseka u pozitivnom smislu i na sve će ostati ravnodušna, tvrdeći da je ljubav nestala zbog dosadne svakodnevice. Stres je već poseban faktor koji organizam razara pre svega fizički, a potom i mentalno, tako da osobe koje su hronično napete i nervozne imaju problema i da zasnuju i da izgrade emotivnu vezu. Psiholozi iz Rima, koji se smatra jednim od najromantičnijih gradova na svetu, počeli su da se bave temom romantike pošto su zapazili da ni stanovnici "večnog grada", čak ni turisti, ne pokazuju više zadovoljstvo i uzbuđenje pri pogledu na njegove lepote i bogatu istoriju. Najpre su spontano prilazili ljudima na ulici i pitali ih zbog čega su tako ravnodušni, a odgovor je najčešće glasio: Život mi je u haosu, pod stresom sam, ne znam da se opustim, ne mogu da se opustim dok trčim s kraja na kraj grada... Svi odgovori i simptomi ukazuju na stres, pa su italijanski stručnjaci zaključili da kada smo napeti, blokirani smo da osetimo lepotu, čak i kada je vidimo, nismo u stanju da je doživimo emocijama.
NIJE "IN" BITI BEZ PARTNERA
SVE je veći broj muškaraca u svetu koji imaju problem da procene šta je romantično, a šta će odbiti žene, pokazuju istraživanja. Često nisu sigurni da li da napišu dugu i toplu SMS poruku ili uzdržan mejl, da li da napišu stih ili da mudro ćute. Iako je 78 odsto ispitanih žena izjavilo da bi volelo da u svom poštanskom sandučetu pronađu "pravo" romantično pismo ili pesmu, samo 15 posto predstavnika jačeg pola priznalo je da su se tokom života odvažili na taj korak, čak 67 posto je pomislilo da to učini, ali nisu imali hrabrosti jer su pomislili da će ih dama kojoj se udvaraju ismejati i da će pogrešno da shvati.
Megi Simons, američki psiholog, smatra da vreme prinčeva i vitezova nije prošlo, već, naprotiv, tek dolazi... Ona najavljuje novu romantičnu revoluciju, koja će nastupiti kao reakcija na "hladno moderno doba", baš kao što je i romantizam bio logična posledica i potreba čovečanstva posle tmurnog Srednjeg veka. I tada je romantizam brzo zahvatio sve zemlje i umetničke pravce, a danas će neoromantizam sa jednakom snagom da napravi revoluciju u savremenom društvu.
- Nekada su nosioci romantike bile žene, a sada je sve na muškarcima, a kod njih postoji želja da budu zaštitnici dama, heroji, prinčevi i vitezovi, ta želja nikada nije iščezla, ali su žene u 20. veku, na krilima feminizma, poželele da se oslobode muškog pokroviteljstva na sve načine. Međutim, posle nekoliko decenija ženskog viteštva, umorile su se i polako shvataju značaj muškarca kao romantičnog zaštitnika. Ovaj trend se naročito javlja u razvijenim društvima poput Amerike, gde više nije "in" biti bez partnera, nezaštićena, tvrdi profesorka Simons.
Izvor: Večernje novosti
Da li romantika još postoji i kako se danas ispoljava: Stručnjaci tvrde da je hroničan nedostatak romantike direktno odgovoran za ogroman procenat razvoda brakova i nesrećnih ljubavi
ŠTA je to romantika? Svako od nas ima svoju predstavu o tome. Za nekoga to je zvezdano nebo, plamen sveće, poljubac na kiši, slatka SMS poruka tačno u ponoć, čokoladna torta u kojoj se uživa sa voljenom osobom... Po definiciji reč romantika potiče od reči romantizam, umetnički pravac koji doslovno znači bajkovito, nerealno, nestvarno. Potreba za romantikom javila se posle mračnog Srednjeg veka i naprasno je osvojila svet muzike, književnosti i slikarstva. Svi su poželeli da žive u bajci, ako ne mogu na javi, makar da imaju dodira sa nečim lepim, lepršavim i nestvarnim kroz umetnost.
Romantizam je bio oličenje slatkog života i ostvarenja snova, zato je romansa sinonim za lepu ljubavnu priču. Ali, kao i svaki umetnički pravac, i romantika je vremenom "dosadila", proglašena je nečim detinjastim, čak patetičnim, ali nije nikada zapostavljena ni ugušena. Tako je i danas njen duh prisutan, čak i u svetu tehnologije, uprkos surovom tempu života koji drobi sve pred sobom. Prisutna je, pre svega, jer ljudi žele da maštaju i na javi, da osete kako im srce treperi, žele da veruju u snove i bajke koje mogu da se ostvare, da osete nešto nestvarno, lepo i slatko.
Mnogo kompleksnije pitanje od toga šta je romantika je - u kom obliku ona danas postoji? Jasno je da je negde duboko skrivena u savremenom društvu i u nama samima, ali takođe je očigledno i da se ne ispoljava na prvobitni način, kroz serenade ispod prozora i dvoboj u odbranu časti neke dame. Ono što je nekada oduševljavalo ljude i mamilo uzdahe žena, danas možda uopšte ne podstiče emocije, čak izaziva gnušanje. Mnoge romantične stvari danas su proglašene krajnje patetičnim, izvikanim, dosadnim... Romantične duše zato moraju da tragaju za novim načinima da ispolje emocije i tako pošalju pravu poruku, onu lepu, slatku i nedokučivu.
Paradoks je da većina savremenih ljudi, naročito žena, tvrdi za sebe da nije nimalo romantična i taj pojam čak vezuje sa slabošću i nerealnošću, a kao nikad u istoriji čovečanstvo vapi za toplinom, nežnošću, ljubavlju, lepotom, bajkama, događajima i emocijama koje će ih ostaviti bez reči, bez daha.... U skladu sa tim sprovode se brojna istraživanja i ankete i gotovo da nema stručnjaka za psihu koji se nije bavio tom temom.
Tako je grupa finskih psihologa posle jedne studije zaključila da su stanovnici toplijih krajeva romantičniji i povezala taj pojam direktno sa sunčevim zracima i toplotom. Studije u Japanu pokazuju da se tradicionalna romantika ponovo vraća u modu, dok stručnjaci na Zapadu tvrde da je hroničan nedostatak iste u životu savremenih ljudi direktno odgovoran za ogroman procenat razvoda brakova i još veći nesrećnih ljubavi i slomljenih srca.
Naizgled lako pitanje: Da li ste romantični?, naterao je čak 93 procenata anketiranih u jednom istraživanju u Francuskoj da se dobro zamisle pre nego što odgovore. Posle razmišljanja, 57 odsto ispitanika je reklo da nije, 14 posto da jeste ponekad i u zavisnosti od prilike, a tek mali broj je tvrdio da jeste. Zanimljivo da je u ovoj anketi učestvovalo nekoliko hiljada osoba, iz različitih mesta, starosti od 20 do 80 godina, a da su žene uglavnom odgovarale da nisu romantične, dok su muškarci bili skloni tome. Psiholozima je ta činjenica bila povod da istraže muško i žensko poimanje romantike, a konačan zaključak je bio da većina predstavnica lepšeg pola zapravo priželjkuje bajkovit život, nežnost i lepotu, ali su zatvorile srce za to zbog prethodnih loših emotivnih iskustava. S druge strane, muškarci najčešće rade romantične stvari misleći da se to dopada ženama i da će ih tako lakše osvojiti. Dakle, uloge nisu zamenjene, žene su i dalje te koje će brže reagovati na lepotu, pa čak i u svetu surove realnosti poželeti da budu princeze. Možda supermoderne, nepristupačne i usamljene, ali ipak princeze. Interesantno je i da žene pod velom romantike najčešće skrivaju svoju prvu ljubav i vremenom od nje prave nešto nadrealno. Stručnjaci to objašnjavaju time što one zapravo pamte svoj prvi dodir sa ljubavlju, pa vezuju romantična osećanja za osobu sa kojom su to prošle. Ključnu ulogu tu igra emotivni odnos koji isključuje seks, pa su pogledi, držanje za ruke, šetnje po mesečini, gledanje u zvezde, bili apsolutno dovoljni za zaljubljena srca.
Uprkos današnjoj tehnologiji koja nam krade vreme i krade nas od drugih, romantični gestovi nalaze način da se ispolje u odnosu zaljubljenih. Nekada su to bili pogledi, danas su virtuelni "smajliji" i srca u porukama, nekada su to bila obećanja na večnu ljubav, danas su statusi na Fejsbuk profilu "zauzet(a), veren(a), u braku", nekada je bio buket cveća, danas aromatična kafa u skrivenom kutku kafića, nekada su se noću čuli setni zvuci serenade, danas isto toliko uzbuđenja i sreće može da donese i ton na telefonu koje označava da je stigla poruka od voljene osobe... Dakle, romantika uvek nađe svoj put.
Najveću čežnju za romansom pokazuju Amerikanci, kao i stanovnici najrazvijenijih zemalja u svetu. Grupa američkih psihijatara je sprovela zanimljiva istraživanja na koledžima, među mladom populacijom. Devojke su listom tvrdile da su njihove bake i prabake imale mnogo zanimljiviji i bajkovitiji život, iako teži, bez današnjih zdravstvenih uslova i pomagala u domaćinstvu. Ipak, najveće iznenađenje je doneo odgovor na pitanje šta ih prvo asocira na romantiku? Mlade dame su najčešće odgovarale: moda! Mladići su u 94 procenata odgovarali: ljubav!
- Očigledno je da se poimanje romantike među mladim muškarcima i ženama danas ne slaže, sigurno da je i to razlog velikog broja nesrećnih ljubavi. Žene kao nežnija i emotivnija bića su oduvek bili nosioci romantike kao umetničkog i životnog pravca, a danas su se povukle, potisnule i degradirale najnežnija osećanja u sebi, omalovažila ljubav i brak kao instituciju, tako da je i romantika izgubila smisao - smatra Marta Brauning koja je bila u ovom timu stručnjaka.
Da li svakodnevica i stres ubijaju romantiku? To pitanje, takođe, intrigira mnoge, a grupa britanskih psihologa je probala da odgovori na njega. Oni su, posle višegodišnjeg istraživanja, zaključili da je rutina svakako neprijatelj ljubavi, ali da nije jedini krivac za propast emotivne veze, kako mnogi veruju. Naime, u odnosu koji počiva na uzajamnoj ljubavi i strasti malo toga je dovoljno da unese svežinu i partnerima najčešće nikada nije dosadno, čak ni posle 50 godina zajedničkog života. Za njih je "iskakanje iz svakodnevice" i odlazak u dugu šetnju pored reke, izlet u prirodi, kafa u omiljenom restoranu. Budući da je fokus i u ovom istraživanju bio na ženama, kao nosiocima romantike u vezi, ustanovljeno je da voljena žena kao poklon od partnera doživaljava i osmeh njoj upućen, nežan dodir, stih koji joj šapuće ili cvetić koji je ubrao negde usput. Suprotno tome, nevoljena žena sve vidi jednolično, čak i ako se partner trudi da "dubi na glavi" neće je pokrenuti, izbaciti iz koloseka u pozitivnom smislu i na sve će ostati ravnodušna, tvrdeći da je ljubav nestala zbog dosadne svakodnevice. Stres je već poseban faktor koji organizam razara pre svega fizički, a potom i mentalno, tako da osobe koje su hronično napete i nervozne imaju problema i da zasnuju i da izgrade emotivnu vezu. Psiholozi iz Rima, koji se smatra jednim od najromantičnijih gradova na svetu, počeli su da se bave temom romantike pošto su zapazili da ni stanovnici "večnog grada", čak ni turisti, ne pokazuju više zadovoljstvo i uzbuđenje pri pogledu na njegove lepote i bogatu istoriju. Najpre su spontano prilazili ljudima na ulici i pitali ih zbog čega su tako ravnodušni, a odgovor je najčešće glasio: Život mi je u haosu, pod stresom sam, ne znam da se opustim, ne mogu da se opustim dok trčim s kraja na kraj grada... Svi odgovori i simptomi ukazuju na stres, pa su italijanski stručnjaci zaključili da kada smo napeti, blokirani smo da osetimo lepotu, čak i kada je vidimo, nismo u stanju da je doživimo emocijama.
NIJE "IN" BITI BEZ PARTNERA
SVE je veći broj muškaraca u svetu koji imaju problem da procene šta je romantično, a šta će odbiti žene, pokazuju istraživanja. Često nisu sigurni da li da napišu dugu i toplu SMS poruku ili uzdržan mejl, da li da napišu stih ili da mudro ćute. Iako je 78 odsto ispitanih žena izjavilo da bi volelo da u svom poštanskom sandučetu pronađu "pravo" romantično pismo ili pesmu, samo 15 posto predstavnika jačeg pola priznalo je da su se tokom života odvažili na taj korak, čak 67 posto je pomislilo da to učini, ali nisu imali hrabrosti jer su pomislili da će ih dama kojoj se udvaraju ismejati i da će pogrešno da shvati.
Megi Simons, američki psiholog, smatra da vreme prinčeva i vitezova nije prošlo, već, naprotiv, tek dolazi... Ona najavljuje novu romantičnu revoluciju, koja će nastupiti kao reakcija na "hladno moderno doba", baš kao što je i romantizam bio logična posledica i potreba čovečanstva posle tmurnog Srednjeg veka. I tada je romantizam brzo zahvatio sve zemlje i umetničke pravce, a danas će neoromantizam sa jednakom snagom da napravi revoluciju u savremenom društvu.
- Nekada su nosioci romantike bile žene, a sada je sve na muškarcima, a kod njih postoji želja da budu zaštitnici dama, heroji, prinčevi i vitezovi, ta želja nikada nije iščezla, ali su žene u 20. veku, na krilima feminizma, poželele da se oslobode muškog pokroviteljstva na sve načine. Međutim, posle nekoliko decenija ženskog viteštva, umorile su se i polako shvataju značaj muškarca kao romantičnog zaštitnika. Ovaj trend se naročito javlja u razvijenim društvima poput Amerike, gde više nije "in" biti bez partnera, nezaštićena, tvrdi profesorka Simons.
Izvor: Večernje novosti