LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Može li fiksni kurs da spase Srbiju
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Slabljenje dinara koje je više od 15 odsto na godišnjem nivou u odnosu na evro definitivno ozbiljno ugrožava srpsku privredu i, posebno - poljoprivredu.
"Kurs nam bukvalno jede svaki profit. Radimo tako da rast evra obračunavamo u kalkulacijama i do 20 odsto", kaže jedan od uglednih srpskih privrednika.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]DOBRE STRANE FIKSNOG KURSA
- Veća likvidnost privrede
- Stabilizacija cena
- Smanjenje kamatnih stopa
- Manje mogućnosti za proneveru
LOŠE STRANE FIKSNOG KURSA
- Ubrzano trošenje deviznih rezervi
- NBS gubi monetarnu nezavisnost
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ali u nekim sektorima, poput agrara, nema prostora za tako nešto. Oni imaju prostora za eventualni rast od svega pet odsto na godišnjem nivou.
Tako su, uglavnom, svi već u gubitku, odnosno izvesno je da će u završnim računima za ovu godinu imati minus, ako se ne desi „čudo“ i dinar počne ozbiljnije da jača.
Prema mišljenju privrednika, neizvesnost dešavanja na deviznom tržištu moguće je rešiti njegovim fiksiranjem.
"Odavno smo tražili od države da obezbedi stabilnost kursa. Fiksni kurs može da bude dobro rešenje za privredu, ali samo ukoliko država zaista krene sa ozbiljnim planom štednje", kaže privrednik Toplica Spasojević.
Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković „patentirao“ je ovu ideju 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom.
Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za nemačku marku, a građani Srbije to vreme pamte po relativno visokom životnom standardu. Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrednost dinara i marke.
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Slabljenje dinara koje je više od 15 odsto na godišnjem nivou u odnosu na evro definitivno ozbiljno ugrožava srpsku privredu i, posebno - poljoprivredu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]DOBRE STRANE FIKSNOG KURSA
- Veća likvidnost privrede
- Stabilizacija cena
- Smanjenje kamatnih stopa
- Manje mogućnosti za proneveru
LOŠE STRANE FIKSNOG KURSA
- Ubrzano trošenje deviznih rezervi
- NBS gubi monetarnu nezavisnost
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ali u nekim sektorima, poput agrara, nema prostora za tako nešto. Oni imaju prostora za eventualni rast od svega pet odsto na godišnjem nivou.
Tako su, uglavnom, svi već u gubitku, odnosno izvesno je da će u završnim računima za ovu godinu imati minus, ako se ne desi „čudo“ i dinar počne ozbiljnije da jača.
Prema mišljenju privrednika, neizvesnost dešavanja na deviznom tržištu moguće je rešiti njegovim fiksiranjem.
"Odavno smo tražili od države da obezbedi stabilnost kursa. Fiksni kurs može da bude dobro rešenje za privredu, ali samo ukoliko država zaista krene sa ozbiljnim planom štednje", kaže privrednik Toplica Spasojević.
Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković „patentirao“ je ovu ideju 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom.
Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za nemačku marku, a građani Srbije to vreme pamte po relativno visokom životnom standardu. Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrednost dinara i marke.