- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Mostarci se šalom brane od vrućine
Izvor:
Novosti.rs
Uprkos velikim vrućinama, žitelje grada na Neretvi ne napušta vedar duh. Grad po mnogo čemu poseban, pa i po tome što letnje žege zovu - ćelopek, paradajz - kavada...
Kada smo napuštali Mostar, prolazeći kroz selo Potok registrovali smo detalj koji svrstavamo u kategoriju najčešćih primera drumske solidarnosti: vozača „mercedesa“ beogradskih tablica ispred nas iz suprotnog smera blicom dugih svetala upozorio je kolega sa zagrebačkim registarskim brojem.
Bio je to znak da usporimo jer nailazimo na policijsku patrolu. Nije, međutim, bilo opasnosti budući da su oba policajca u službenom autu, parkiranom u debeloj hladovini, spavali snom pravednika.
Iza nas ostao je lepi beli Mostar. Bilo je to još jedno ovoletno vrelo mostarsko poslepodne, kada su obale Neretve i njenih pritoka bile najprivlačnija mesta za beg od pakla, u kome je tog dana na suncu izmereno čak 55 stepeni Celzijusovih.
Fazlija Hebibović, urednik rado čitanog portala „Nova sloboda“, za naš list kaže kako Mostarci tropske vrućine zovu - ćelopek.
Mostarci su poznati po svojoj osobenosti, po britkom jeziku i humoru. Imamo i svoje lokalne izraze, pa umesto vreline kažemo kako je udario ćelopek. Ovde pijacu ili tržnicu zovemo tepom, a paradajz - kavadom. I kad smo kod ćelopeka, vidite i sami da su ulice puste. A sve ovo nas je stiglo nakon nekoliko meseci kada je sneg u Mostaru - što ne pamte ni najstariji žitelji - u februaru dostigao visinu od jedan, a na Veležu i od dva metra - priča Hebibović.
Navikli su Mostarci, dodaje Hebibović, na svoj ćelopek, ali ih nervira to što u gradu nije u funkciji nijedna javna česma ili fontana.
- Zašto? To niko ne zna. Zbog ovih tropskih dana najteže je u Stanici hitne pomoći, gde medicinsko osoblje i bukvalno pada s nogu. Dr Senad Kazazić kaže da dnevno, u proseku, imaju i po 200 intervencija. Zato zdravstveni trudbenici apeluju da se kuće i stanovi zamrače i da se ne izlazi do 17 časova - kaže naš sagovornik.
Mostarci spas od vrućina traže na obalama Neretve, Bune i Radobolje. Nažalost, ni tu nije sjajna situacija. Hebibović veli da je Neretva zagađena od mnogobrojnih kanalizacionih slivova direktno u reku, a opštinski oci, po pravili, uoči lokalnih izbora, obećavaju da će grad dobiti kolektor. Prazna priča.
Onaj ko ima para, posle posla može otići do Jadrana, na koji se stiže za nepun sat vremena. Takvih je, međutim, malo jer je u Mostaru industrija skoro presahla. Tek zalaskom sunca Mostar postaje daleko življi, ulice se pune, a najviše šetača je u čuvenom starom delu kod Kujundžiluka. Dosta ja i stranaca, koji obilazeći Mođugorje obavezno skoknu do Mostara, gde uživaju u domaćim specijalitetima i odličnom hercegovačkom vinu.
Mostarcima su se i ovog leta pridružili njihovi mnogobrojni sugrađani, koji su grad napustili usled ratnih dejstava, a sada žive po skandinavskim zemljama, u dijaspori, kako se to kaže.
Tako su Mostarci ovog jula dane zamenili za - noći. Jer, baš tada počinje pravi život i živost.
PLUS OSAMDESET
Po Mostaru se priča aktuelan štos sa visokim temperaturama. Izmerile Sarajlije da im je na suncu živa dostigla četrdeseti stepen, a na to im jedan vremešni Mostarac reče:
- To je mala maca prema naših plus 80 stepeni!
I onda sledi računica.
- U istočnom Mostaru 40, u zapadnom takođe 40, pa ti računaj...!
Izvor:
Novosti.rs
Uprkos velikim vrućinama, žitelje grada na Neretvi ne napušta vedar duh. Grad po mnogo čemu poseban, pa i po tome što letnje žege zovu - ćelopek, paradajz - kavada...
Kada smo napuštali Mostar, prolazeći kroz selo Potok registrovali smo detalj koji svrstavamo u kategoriju najčešćih primera drumske solidarnosti: vozača „mercedesa“ beogradskih tablica ispred nas iz suprotnog smera blicom dugih svetala upozorio je kolega sa zagrebačkim registarskim brojem.
Bio je to znak da usporimo jer nailazimo na policijsku patrolu. Nije, međutim, bilo opasnosti budući da su oba policajca u službenom autu, parkiranom u debeloj hladovini, spavali snom pravednika.
Iza nas ostao je lepi beli Mostar. Bilo je to još jedno ovoletno vrelo mostarsko poslepodne, kada su obale Neretve i njenih pritoka bile najprivlačnija mesta za beg od pakla, u kome je tog dana na suncu izmereno čak 55 stepeni Celzijusovih.
Fazlija Hebibović, urednik rado čitanog portala „Nova sloboda“, za naš list kaže kako Mostarci tropske vrućine zovu - ćelopek.
Mostarci su poznati po svojoj osobenosti, po britkom jeziku i humoru. Imamo i svoje lokalne izraze, pa umesto vreline kažemo kako je udario ćelopek. Ovde pijacu ili tržnicu zovemo tepom, a paradajz - kavadom. I kad smo kod ćelopeka, vidite i sami da su ulice puste. A sve ovo nas je stiglo nakon nekoliko meseci kada je sneg u Mostaru - što ne pamte ni najstariji žitelji - u februaru dostigao visinu od jedan, a na Veležu i od dva metra - priča Hebibović.
Navikli su Mostarci, dodaje Hebibović, na svoj ćelopek, ali ih nervira to što u gradu nije u funkciji nijedna javna česma ili fontana.
- Zašto? To niko ne zna. Zbog ovih tropskih dana najteže je u Stanici hitne pomoći, gde medicinsko osoblje i bukvalno pada s nogu. Dr Senad Kazazić kaže da dnevno, u proseku, imaju i po 200 intervencija. Zato zdravstveni trudbenici apeluju da se kuće i stanovi zamrače i da se ne izlazi do 17 časova - kaže naš sagovornik.
Mostarci spas od vrućina traže na obalama Neretve, Bune i Radobolje. Nažalost, ni tu nije sjajna situacija. Hebibović veli da je Neretva zagađena od mnogobrojnih kanalizacionih slivova direktno u reku, a opštinski oci, po pravili, uoči lokalnih izbora, obećavaju da će grad dobiti kolektor. Prazna priča.
Onaj ko ima para, posle posla može otići do Jadrana, na koji se stiže za nepun sat vremena. Takvih je, međutim, malo jer je u Mostaru industrija skoro presahla. Tek zalaskom sunca Mostar postaje daleko življi, ulice se pune, a najviše šetača je u čuvenom starom delu kod Kujundžiluka. Dosta ja i stranaca, koji obilazeći Mođugorje obavezno skoknu do Mostara, gde uživaju u domaćim specijalitetima i odličnom hercegovačkom vinu.
Mostarcima su se i ovog leta pridružili njihovi mnogobrojni sugrađani, koji su grad napustili usled ratnih dejstava, a sada žive po skandinavskim zemljama, u dijaspori, kako se to kaže.
Tako su Mostarci ovog jula dane zamenili za - noći. Jer, baš tada počinje pravi život i živost.
PLUS OSAMDESET
Po Mostaru se priča aktuelan štos sa visokim temperaturama. Izmerile Sarajlije da im je na suncu živa dostigla četrdeseti stepen, a na to im jedan vremešni Mostarac reče:
- To je mala maca prema naših plus 80 stepeni!
I onda sledi računica.
- U istočnom Mostaru 40, u zapadnom takođe 40, pa ti računaj...!