UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.506
Moskva na sudu, Ukrajina ostaje bez ruskog gasa!?
Gasna kriza, zbog nesporazuma Kijeva i Moskve oko cene ruskog gasa, krajem ove sedmice je dostigla vrhunac, nakon što je Ukrajina direktno okrivila Rusiju za neuspeh najnovijih gasnih pregovora i najavila da će od ponedeljka, 16. juna, potpuno prestati da uvozi gas iz Rusije, a rešenje spora potražiti na Međunarodnom arbitražnom sudu u Stokholmu.
Premijer Ukrajine Aresnij Jacenjuk je već naredio nadležnim resornim ministarstvima, oblasnim državnim administracijama u rukovodstvu nacionalne gasne kompanije "Naftogas Ukrajine", da od početka sledeće sedmice pređu na novi režim rada domaće energetike koji podrazumeva prestanak korišćenja ruskog gasa.
Agencija UNIAN izveštava da se Jacenjuk obratio i Nacionalnoj komisiji za određivanje "ekonomski zasnovanih tarifa za tansport prirodnog gasa kroz teritoriju Ukrajine", što upućuje na zaključak da bi Kijev uskoro mogao znatno da uveća tarifu za prenos ruskog gasa do evropskih kupaca kroz ukrajinske cevovode.
Važeći gasni sporazum između ruskog "Gasproma" i ukrajinskog "Naftogasa", zaključen 2009. godine, predviđa da se troškovi transporta gasa kroz deo magistralnog cevovoda na teritoriji Ukrajine obračunavaju u zavisnosti od tržištne cene gasa na međunarodnom tržištu tog energenta.
Rusija je prošle godine, prema toj formuli, plaćala Ukrajini oko 3,1 dolar za svaku hiljadu kubika transportovanog goriva, dok je u toku prethodne, 2012, ta tarifa varirala u tesnom rasponu od 3,08 do 3,12 dolara za istu količinu.
Prema ranije objavljenom planu prihoda ukrajinskog državnog budžeta za 2014, Rusija bi ove godine trebalo kroz ukrajinske cevovode da isporuči evropskim kupcima oko 82 milijarde kubika gasa, ili približno polovinu od ukupne količine tog goriva koje prodaje kupcima na Starom kontinentu.
Moguće znatnije uvećanje transportne nadoknade za ruski gas, koji se isporučuje evropskim zemljama, bilo bi od velike pomoći ukrajinskom budžetu i celoj ekonomiji te zemlje koja se grčevito bori da izbegne potpuni finansijski kolaps, ističu ekonomisti u Kijevu.
Kako prenose kijevski elektronski mediji, ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, kao i vladini resori zaduženi za industriju uglja i druge energente, treba hitno, prema nalogu Jacenjuka, da obaveste zemlje - članice EU i SAD "o nemernom podrivanju gasnih pregovora između "Naftogasa Ukrajine" i "Gasproma"", ali i "odbijanju Moskve da prihvati konstruktivne predloge ukrajinske strane“ za koje se tvrdi da su isti kao i pozicije Evropske komisije.
Jacenjuk je, naime, izjavio, komentarišući novonastalu situaciju, da je do najnovije gasne krize između dve zemlje došlo zbog "jednostranih odluka Ruske Federacije", čime se, tvrdi, "podriva energetska bezbednost Ukrajine i EU".
U Moskvi je juče rusko ministarstvo energetike stavilo do znanja da će Ukrajini od ponedeljka biti uveden sistem "pretplate" za gas, ukoliko vlasti u Kijevu odmah ne otplate nagomilani dug za to gorivo.
Zvanični Kijev tvrdi da ukrajinski gasni dug sada nije veći od 1,9 milijardi dolara i izražava spremnost da ga odmah reguliše, ali pod uslovom da Moskva pristane "na pravednu i tržišnu cenu tog goriva".
Šef "Gasproma" Aleksej Miler je, međutim, u četvrtak izjavio da ruski gasni monopolista očekuje do 10 sati u ponedeljak uplatu ukrajinskog gasnog duga od 1,951 milijardu dolara. Ukoliko Kijev ne izmiri taj dug do navedenog roka, uslediće prekid isporuka i već opisani način u budućim isporukama, u vidu prethodne pretplate za svaku isporučenu količinu goriva.
Najnoviji pregovori o regulisanju ukrajinsko-ruskog gasnog spora počeli su, inače, početkom ovog meseca, uz učešće resornih ministara dve zemlje, ali i predstavnika EU. Miler tvrdi, suprotno od njegovih ukrajinskih partnera, da su predstavnici Unije saglasni sa predloženom cenom gasa od 385 dolara za hiljadu kubnih metara, što je sto dolara ispod ranije cene koju je zahtevala Moskva, prenosi agencija Itar Tas.
Jacenjuk je, međutim, taj predlog odbacio, objašnjavajući da se ruska vlada "u bilo kom momentu može odreći tog popusta". On je, u isto vreme, insisitrao da Moskva pristane na osetno nižu cenu od 268 dolara za hiljadu kubika, koja je dogovorena u novembru prošle godine sporazumom između ruskog predsenika Vladimira Putina i bivšeg ukrajinskog lidera Viktora Janukoviča.
Putin je, ubrzo posle nasilne promene vlasti u Kijevu, kada su radikalne ukrajinske grupe iz takozvanog Desnog sektora 22. februara odstranile Janukoviča sa vlasti, saopštio da njegove zemlja više nije u obavezi da poštuje prethodno postignute dogovore sa Kijevom, uključujući i navedeni popust na cenu gasa.
Ruski predsednik je, osim toga, u sredu izjavio da popust koji sada Moskva nudi Kijevu za gas isti kao i u periodu koji je prethodio njegovom naknadnom sporazumu sa Janukovičem. On je, istovremeno, ukazao da je bojazan ukrajinske strane o mogućoj promeni cene gasa neosnovana jer je, kako je ustvridio, njegova zemlja uvek bila "pouzdan i odgovoran isporučilac energenata“, uključujući i prirodni gas.
Treba, međutim, podsetiti da su se osim sve očitijih ekonomskih sukoba i politički odnosi odnosi dve zemlje drastično pogoršali, pogotovu posle referenduma na Krimu 16. marta i prihvatanja od strane Moskve zahteva lokalnih vlasti da se to strateški važno crnomorsko poluostrvo priključi Ruskoj Federaciji.
Pravo „usijanje“ odnosa Kijeva i Moskve usledilo je u protekla dva meseca, kada su stanovnici dve industrijski razvijene oblasti na jugoistoku Ukrajine - Donbasa Luganska - organizovali masovnu oružanu pobunu protiv centralne vlasti u Kijevu koja za separatizam u tim krajevima direktno optužuje ruske vlasti.
Moskva uporno negira te optužbe Kijeva i uporno zahteva da novi predsednik Ukrajine Petro Porošenko „uvaži realnost“, obustavi vojna dejstva vojske u pobunjenim krajevima i počne sa lokalnim predstavnicima pregovore o mirnom rešenju spora.
Izvor: Tanjug
Gasna kriza, zbog nesporazuma Kijeva i Moskve oko cene ruskog gasa, krajem ove sedmice je dostigla vrhunac, nakon što je Ukrajina direktno okrivila Rusiju za neuspeh najnovijih gasnih pregovora i najavila da će od ponedeljka, 16. juna, potpuno prestati da uvozi gas iz Rusije, a rešenje spora potražiti na Međunarodnom arbitražnom sudu u Stokholmu.
Premijer Ukrajine Aresnij Jacenjuk je već naredio nadležnim resornim ministarstvima, oblasnim državnim administracijama u rukovodstvu nacionalne gasne kompanije "Naftogas Ukrajine", da od početka sledeće sedmice pređu na novi režim rada domaće energetike koji podrazumeva prestanak korišćenja ruskog gasa.
Agencija UNIAN izveštava da se Jacenjuk obratio i Nacionalnoj komisiji za određivanje "ekonomski zasnovanih tarifa za tansport prirodnog gasa kroz teritoriju Ukrajine", što upućuje na zaključak da bi Kijev uskoro mogao znatno da uveća tarifu za prenos ruskog gasa do evropskih kupaca kroz ukrajinske cevovode.
Važeći gasni sporazum između ruskog "Gasproma" i ukrajinskog "Naftogasa", zaključen 2009. godine, predviđa da se troškovi transporta gasa kroz deo magistralnog cevovoda na teritoriji Ukrajine obračunavaju u zavisnosti od tržištne cene gasa na međunarodnom tržištu tog energenta.
Rusija je prošle godine, prema toj formuli, plaćala Ukrajini oko 3,1 dolar za svaku hiljadu kubika transportovanog goriva, dok je u toku prethodne, 2012, ta tarifa varirala u tesnom rasponu od 3,08 do 3,12 dolara za istu količinu.
Prema ranije objavljenom planu prihoda ukrajinskog državnog budžeta za 2014, Rusija bi ove godine trebalo kroz ukrajinske cevovode da isporuči evropskim kupcima oko 82 milijarde kubika gasa, ili približno polovinu od ukupne količine tog goriva koje prodaje kupcima na Starom kontinentu.
Moguće znatnije uvećanje transportne nadoknade za ruski gas, koji se isporučuje evropskim zemljama, bilo bi od velike pomoći ukrajinskom budžetu i celoj ekonomiji te zemlje koja se grčevito bori da izbegne potpuni finansijski kolaps, ističu ekonomisti u Kijevu.
Kako prenose kijevski elektronski mediji, ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, kao i vladini resori zaduženi za industriju uglja i druge energente, treba hitno, prema nalogu Jacenjuka, da obaveste zemlje - članice EU i SAD "o nemernom podrivanju gasnih pregovora između "Naftogasa Ukrajine" i "Gasproma"", ali i "odbijanju Moskve da prihvati konstruktivne predloge ukrajinske strane“ za koje se tvrdi da su isti kao i pozicije Evropske komisije.
Jacenjuk je, naime, izjavio, komentarišući novonastalu situaciju, da je do najnovije gasne krize između dve zemlje došlo zbog "jednostranih odluka Ruske Federacije", čime se, tvrdi, "podriva energetska bezbednost Ukrajine i EU".
U Moskvi je juče rusko ministarstvo energetike stavilo do znanja da će Ukrajini od ponedeljka biti uveden sistem "pretplate" za gas, ukoliko vlasti u Kijevu odmah ne otplate nagomilani dug za to gorivo.
Zvanični Kijev tvrdi da ukrajinski gasni dug sada nije veći od 1,9 milijardi dolara i izražava spremnost da ga odmah reguliše, ali pod uslovom da Moskva pristane "na pravednu i tržišnu cenu tog goriva".
Šef "Gasproma" Aleksej Miler je, međutim, u četvrtak izjavio da ruski gasni monopolista očekuje do 10 sati u ponedeljak uplatu ukrajinskog gasnog duga od 1,951 milijardu dolara. Ukoliko Kijev ne izmiri taj dug do navedenog roka, uslediće prekid isporuka i već opisani način u budućim isporukama, u vidu prethodne pretplate za svaku isporučenu količinu goriva.
Najnoviji pregovori o regulisanju ukrajinsko-ruskog gasnog spora počeli su, inače, početkom ovog meseca, uz učešće resornih ministara dve zemlje, ali i predstavnika EU. Miler tvrdi, suprotno od njegovih ukrajinskih partnera, da su predstavnici Unije saglasni sa predloženom cenom gasa od 385 dolara za hiljadu kubnih metara, što je sto dolara ispod ranije cene koju je zahtevala Moskva, prenosi agencija Itar Tas.
Jacenjuk je, međutim, taj predlog odbacio, objašnjavajući da se ruska vlada "u bilo kom momentu može odreći tog popusta". On je, u isto vreme, insisitrao da Moskva pristane na osetno nižu cenu od 268 dolara za hiljadu kubika, koja je dogovorena u novembru prošle godine sporazumom između ruskog predsenika Vladimira Putina i bivšeg ukrajinskog lidera Viktora Janukoviča.
Putin je, ubrzo posle nasilne promene vlasti u Kijevu, kada su radikalne ukrajinske grupe iz takozvanog Desnog sektora 22. februara odstranile Janukoviča sa vlasti, saopštio da njegove zemlja više nije u obavezi da poštuje prethodno postignute dogovore sa Kijevom, uključujući i navedeni popust na cenu gasa.
Ruski predsednik je, osim toga, u sredu izjavio da popust koji sada Moskva nudi Kijevu za gas isti kao i u periodu koji je prethodio njegovom naknadnom sporazumu sa Janukovičem. On je, istovremeno, ukazao da je bojazan ukrajinske strane o mogućoj promeni cene gasa neosnovana jer je, kako je ustvridio, njegova zemlja uvek bila "pouzdan i odgovoran isporučilac energenata“, uključujući i prirodni gas.
Treba, međutim, podsetiti da su se osim sve očitijih ekonomskih sukoba i politički odnosi odnosi dve zemlje drastično pogoršali, pogotovu posle referenduma na Krimu 16. marta i prihvatanja od strane Moskve zahteva lokalnih vlasti da se to strateški važno crnomorsko poluostrvo priključi Ruskoj Federaciji.
Pravo „usijanje“ odnosa Kijeva i Moskve usledilo je u protekla dva meseca, kada su stanovnici dve industrijski razvijene oblasti na jugoistoku Ukrajine - Donbasa Luganska - organizovali masovnu oružanu pobunu protiv centralne vlasti u Kijevu koja za separatizam u tim krajevima direktno optužuje ruske vlasti.
Moskva uporno negira te optužbe Kijeva i uporno zahteva da novi predsednik Ukrajine Petro Porošenko „uvaži realnost“, obustavi vojna dejstva vojske u pobunjenim krajevima i počne sa lokalnim predstavnicima pregovore o mirnom rešenju spora.
Izvor: Tanjug