Šta je novo?

Moris Kornelis Ešer

Član
Učlanjen(a)
29.12.2009
Poruka
148
escher.jpg


Moris Kornelis Ešer, rođen u Leuvardenu (Holandija) 17.juna 1898, svoja prva saznanja o crtanju dobija u srednjoj školi u Arnhemu od F.V.Hagena, koji mu je pomogao da razvije svoju grafičku sposobnost učeći ga tehnici rezanja linoleuma. Od 1919. do 1922. studirao je na Školi arhitekture i ornamentalnog dizajna u Harlemu, gde ga je grafičkoj tehnici podučavao S. Jeserun de Meskita, čija je snažna ličnost uticala na Ešerov dalji razvoj kao grafičara. 1922. je otišao u Italiju i 1924. se nastanio u Rimu. Tokom svog desetogodišnjeg boravka u Italiji bio je na više studijskih putovanja, posećujući Abruci, obalu Amalfi, Kalabriju, Siciliju, Korziku i Španiju. Italiju napušta 1934, provodi dve godine u Švajcarskoj i pet u Briselu, a zatim se nastanjuje u Barnu (Holandija), gde i umire 27. marta 1972. godine.
Ovo bi ukratko bili oni dosadni, suvoparni podaci koje opet ne možete a da ih ne spomenete kada pišete o nekoj ličnosti. Ono što sledi je bitno, a ovo do sada sam ubacio čisto da bih zadovoljio formu.
Ovaj vrsni grafičar je, po sopstvenim rečima, godinama živeo u stanju samoobmane - bio je oduševljen tehnikom grafičke umetnosti, opčinjenost zanatkim delom umetnosti ga je navela da sve podredi tehničkom savršenstvu. U jednom momentu je postao svestan prave namene tehnike u njegovom stvaralaštvu. Misli su mu opsedale mentalne slike koje nisu bile literalne - nije ih mogao saopštiti rečima. Jedini način da ih izrazi jeste bio da ih iskaže vizuelnim putem i tu je njegovo tehničko majstorstvo odigralo veliku ulogu. U početku je između gomile crteža birao onaj koji je bio najzanimljiviji za pravljenje otiska u određenoj tehnici štempe u određenom trenutku, međutim, kasnije je birao onaj crtež koji je najbolje odslikavao tok njegovih misli, a tehnika štampe je tu bila samo da bi se ideja materijalizovala. Najviše vremena mu je oduzimalo uobličavanje misli (koja je po njemu bila savršena), potraga za vizuelnom formom koja će tok misli protumačiti što jasnije. Po njegovim rečima nikada nije uspevao da uhvati punoću tog savršenstva koje lebdi u mislima. Nakon mnogo pokušaja je uspevao da oblikuje svoju misao u nesavršeni kalup detaljne konceptualne skice. Posle toga je na red dolazio drugi deo - onaj lakši, kojem je pristupao sa olakšanjem. To je bilo pravljenje grafičkog otiska.
Omiljena tehnika mu je bio duborez - vrsta visoke štampe gde se otisak pravi sa drvene ploče koja je sečena duž vlakana. Suprotno ovoj tehnici postoji i drvorez - rezbarenje drvene ploče koja je sečena popreko vlakana. Ponekad je koristio i ovu tehniku, ali je do kraja života najviše koristio duborez kojim je mogao najbolje da izrazi sopstvenu ideju. Sem ovih tehnika je dosta koristio i litografiju - tehniku pravljenja otiska na vlažnom papiru sa kamena. U jednom periodu je pokušao i tehniku mecotinte, ali ju je brzo napustio jer mu se činilo kao gubljenje vremena ponovno izučavanje i vežbanje nove tehnike - uradio je ne više od 7 mecotinti..
Njegov prestanak direktnog podražavanja i ilustrovanja prirode je u velikoj meri posledica odlaska iz Italije. U Švajcarskoj, Belgiji i Holandiji su mu pejzaži i arhitektura bili manje upečatljivi i podsticajni za kopiranje od onih u Italiji. Tako se koncentrisao na tumačenje sopstvenih ideja. Bakropis i graviranje na bakarnoj ploči (suva igla) je odbacivao od samog početka jer se izražavao tonskim kontrastima, a ne linearnom konturom. Ešerove osnovne ideje su najčešće svedočile o njegovom divljenju i čuđenju pred zakonima prirode. "Onaj ko se nečemu čudi otkriva to čudo u sebi." Oduševljeno suprotstavljajući tajne koje nas okrušuju i razmatrajući i analizirajući zapažanja do kojih je došao, završio je na polju matematike. Smatrao je da ima više toga zajedničkog sa matematičarima nego sa umetnicima. A zašto je to tako, predstaviću vam to u sledećim postovima.

Dodato posle 1 28 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

torredebabel2.jpg


Vavilonska kula, duborez, 1928.
S obzirom na to da se period jezičke konfuzije poklapao sa nastankom rasa, neki radnici na kuli su crni, a neki beli. Kako je došlo do toga da zbog nastanka različitih jezika više ne razumeju jedni druge, došlo je do zastoja u radu. Vrhunac drame je na vrhu, pa je građevina prikazana odozgo, iz ptičije perspektive. Ovo je jedna od Ešerovih ranih grafika, kada još nije počeo da se bavi pravilnom podelom prostora, kao ni optičkim i perspektivnim nelogičnostima.

escher.jpg




swanillusionut8.jpg



eschercubelizard1024.gif


Ove pravilne podele prostora spadaju među najbogatije izvore inspiracije koje je ikada imao.Crteži su simetrični, površine su pravilno podeljene i ispunjene figurama istog ili sličnog oblika, među kojima nema slobodnog prostora. Mavari (evropski Arapi u Španiji u srednjem veku) su bili majstori za ove stvari, ali nisu predstavljali naturalističke, organske forme biljaka, reptila, ljudi, riba i životinja.

escher1.jpg


Nebo i voda, duborez, 1938.
U centralnoj horizontalnoj traci se nalazeptice i ribe koje odgovaraju jedne drugima. Letenje nas asocira na nebo i zato je za svaku od crnih ptica nebo na kome leti oblikovano od četiri bele ribe koje je okružuju. Plivanje nas podseća na vodu i zato četiri crne ptice koje okružuju ribu postaju voda u kojoj ona pliva.

dayandnight.jpg


Noć i dan, duborez, 1938.
Siva pravougaona polja razvijaju se nagore u siluete belih i crnih ptica, crne lete ulevo, bele desno, u dve suprotne grupe. Na levoj strani ptice lete zajedno i stapaju se oblikujući nebo, osvetljeno dnevnom svetlošću, i pejzaž. Na desnoj strani crne ptice se utapaju u noć. Noćni i dnevni pejzaž su slike u ogledalu jedan drugoga, spjene uz pomoć sivih polja iz kojih, još jednom, izranjaju ptice.

liberationvz6.jpg


Oslobađanje, litografija, 1955.

Na ujednačenoj sivoj površini trake odmotanog papira, događa se istovremeni razvoj forme i kontrasta. Trouglovi, u početku jedva vidljivi, menjaju se u složenije figure, dok bojeni kontrast između njih raste. U sredini one su pretvorene u crne i bele ptice, i odatle odleću u svet kao nezavisna stvorenja. I tako nestaje papirna traka na kojoj su bile nacrtane.

escherverbumlarge.jpg


Verbum, litografija, 1942.
Razvoj se događa od centra ka spoljašnjosti. Reč "Verbum" u centru podseća na biblijsku priču o Postanju. Iz maglovitog sivila se naziru prastare trougaone figure koje, dostigavši ivice šestougla, postaju ptice, ribe i žabe, svaka od njih u svom elementu: vazduhu, vodi i na zemlji. Svaka vrsta je naslikana i danju noću, i stvorenja se međusobno povezuju kao da se kreću napred, duž kontura šestougla, u smeru kazaljke na satu.

circlelimit5.jpg


Kružno ograničenje, duborez, 1958.
Umanjenje ide iznutra ka spolja. Ograničenje nije cilj , već linija koja ograničava čitav skup i daje mu logičku granicu. Na ovaj način stvaramo, tada zvani, univerzum, geometrijsko zaokruženje. Ako se Napredujuće umanjenje u veličini širi u svim pravcima u istoj meri, tada granica postaje kružnica. Sve linije se sastoje od smenjivanja parova guštera, dva bela i dva crna, koji se dodiruju glavama. Tako ne postoji kontinuitet, nema pravca kretanja napred, niti bilo kakvog jedinstva tonova na svakoj od linija.

escher2bl1.jpg


Leptiri, drvorez, 1950.
Stvarajući nadole, sa vrha ka centru, belo polje je podeljeno crnim konturama narastajuće debljine koje preuzimaju sve veće oblike leptira - oni nastavljaju da se razvijaju.

Dodato posle 1 21 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Kod sledećih je grafika glavna karakteristika prelaz od površinskog ka prostornom i obrnuto. U pitanju je međuigra krutih dvodimenzionalnih figura pravilne šare i pojedinačne slobode trodimenzionalnih bića koja se slobodno kreću poprostoru. Sa jedne strane, članovi zajedničke ravni pojavljuju se u prostoru, sa druge - slobodne individue uranjajui gube se u mnoštvu. Red jednakih prostornih bića, kao ova na sledećih par grafika, često se pojavljuju da bi bila tretirana kao samostalne individue u pokretu. Ovo je metod statičkog ilustrovanja dinamičkih činjenica, ili da to kažem ovako - red trodimenzionalnih figura ustvari predstavlja jednu figuru u različitim fazama pokreta. Pa idemo onda redom:

mcescherreptilesja1.jpg


Reptil, litografija,1943.
Životni ciklus malig aligatora. Usred različitih stvari, nalazi se otvorena knjiga sa crtežom mozaika sa figurama reptila u tri kontrastne nijanse. Jedan od tih reptila izvlači iz te dvodimenzionalne ravni svoju trodimenzionalnu nogu i otiskuje se u pravi život. Šeta po stolu, na kratko se odmori i frkne i počinje da se spušta ka knjizi i ponovo se pridružujenekadašnjim drugarima, preuzimajući ponovo funkciju elementa pravilne podele koje smo već videli u prethodnim grafikama.

escher007.jpg


Ciklus, litografija, 1938.
U gornjem desnom uglu veseli mladić istrčava iz kuće. Dok u trku silazi, on gubi svoju osobenost i utapa se u šaru ravnih sivih, belih i crnih oblika nalik njemu. Ka levoj strani i nagore oni postaju pojednostavljeni u rombove. Kombinacijom tri dijamanta koji daju utisak kocke, postignuta je dimenzija dubine. Kocka je dodata kući iz koje dečak istrčava. Pod terase je ispunjen pločama iste šare u obliku dijamanta. Planinski pejzaž u vrhu teži da u najvećem stepenu prikaže trodimenzionalni realizam, dok periodična šara na donjem delu slike pokazuje najveću moguću količinu dvodimenzionalnog ograničenja slobode.

encounter1944.jpg


Susret, litografija, 1944.
Iz sive povrčine zida razvijase komplikovana šara od belih i crnih figura malih ljudi. Budući da ljudi koji žele da žive imaju potrebu za tlom, za njih je Ešer napravio pod sa kružnom rupom u sredini.Na ovaj način su prisiljeni da idu u krug i da se susretnu u prvom planu: beli optimista i crni pesimita se rukuju.

escher07magicmirror.jpg


Magično ogledalo, litografija, 1946.
Na popločanom podu ističe se vertikalna reflektujuća pregrada iz koje je rođena fantastična životinja. Malo po malo izranja, dok na desnoj strani ne iskorači kao gotova zver. Njegova slika se u ogledalu kreće ka levoj strani, ali izgleda prilično stvarno, jer se iza ogledala pojavljuje u sasvim realističnom obliku. Na početku se kreću u nizu, pa po dvoje i na kraju seoba toka susreću, četiri jedan pored drugoga. U isto vreme oni gube plastičnost.Kao delovi slagalice se uklapaju jedan u drugoga i ispunjavajući praznine jedan drugome. Tako na kraju nestaju na podu na kome ogledalo stoji.

metamorphose.jpg


Metamorfoza, duborez otisnut sa 29 blokova, 1930-1940.
Dug niz oblika koji se menjaju. Iz reči "metamorfoza" koja je postavljena vertikalno i horizontalno na ravnoj ovršini, sa slovima O i M kao tačkama preseka, izranja mozaik od belih i crnih kvadrata koji se menja u ćilim od cveća i lišća na kojem su smeštene 2 pčele. Odmah zatim se cveće i lišće ponovo pretvara u kvadrate, pa se transformišu u životinjske oblike. Sada se ritam menja, treća nijansa je dodata crnoj i beloj. Svaka figura postaje jednostavnija i šara koja je u početku bila sastavljena od kvadrata, sada je sastavljena od šestouglova. Zatim ide asocijacija ideja - šestouglovi se pretvaraju u saće sa larvama pčela. Dovoljno odrasle pčele odleću u prostor i njihove crne siluete se ubrzo spajaju u pozadinu za bele ribe.Ove se takođe spajaju i mali prostor između njih preuzima oblik crnih ptica. Male sive ptice počinju da se pojavljuju na beloj pozadini i zatim se povećavaju dok ne postanu velike kao ptice u jatu. Polja belog preuzimaju obliktreće vrste ptica, tako da ih je sada tri vrste koje popunjavaju prostor bez slobodnih površina između. Potom se svaka ptica pretvara u romb. Kako 3 dijamantska oblika nagoveštavaju kocku, tako se ovde prelazi napolje trodimenzionalnog. Blokovi čine grad na obali mora. Kula koja stoji u vodi je istovremeno i šahovska figura, a tabla sa svetlim i tamnim oljima opet vodi do slova reči "metamorfoza". Ima još jedna duža verzija ove grafike u kojoj se pojavljuju i konji i pisma sa krilima, ali je i ovo sasvim dovoljno.

Dodato posle 54 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Radio je i otiske u kojima je popunjavao prostor različitim oblicima, tj. bez ijednog istog oblika. Kao i na grafikama sa pravilnom podelom prostora, ni ovde nema slobodnog prostora između figura. Takve slike ne mogu biti stvorene bez godina vežbanja pravilnog ispunjavanja prostora. Jedini razlog njihovog postojanja je nečije uživanje u ovoj teškoj igri, bez ijedne zadnje misli.
Evo dva primera ovakvog komponovanja:

eschercsg030mosaicii.jpg


Mozaik II, litografija, 1957.


planefillingi1951mezoti.jpg


Mozaik I, mecotinta, 1951.

Jedno vreme se bavio neograničenim prostorima. Evo jednog primera:

naamloosescherconstructgs8.png


Kubična podela prostora
, litografija, 1952.
Presecajući se pod pravim uglom, nosači dele jedan drugog na delove jednake dužine, pri čemu svaki formira ivicu kocke. Tako je prostor do beskraja ispunjen kockama iste veličine.

Uradio je i velik broj radova sa prostornim prstenovima i spiralama:

img341.jpg


Moebijusova traka II, duborez otisnut sa 3 bloka, 1963.
Neprekidna prstenasta traka obično ima dve posebne povrčine, jednu unutra i jednu spolja. Na ovoj traci devet crvenih mrava mili jedan za drugim i putuje prednjom stranom kao i zadnjom. Stoga traka ima samo jednu površinu.

escher97twonspiralsau4.jpg


Spirale, drvorez iz dva bloka, 1953.
Četiri spiralne trake spajaju se u formu zakrivljenog creva koje se vraća gde je i započelo, prodireu sebe i počinje svoj drugi krug.

knotsa.jpg


Čvorovi, duborez iz tri bloka, 1965.
Tri neraspletena čvora.Primer gore desno ima okrugli profil, gore levo je u obliku krsta, sa dve ravne trake koje se seku pod pravim uglom, dole je kvadratna šuplja cev sa otvorima kroz koje se može videti unutrašnjost.Ako krenemo od bilo koje tačke i okom sledimo ravan zid, onda moramo napraviti 4 kruga pre nego što se vratimo na početnu tačku. To je zato što se cev ne sastoji od 4 odvojene trake već od jedne koja prolazi kroz čvor 4 puta.

lw387.jpg


Koncentrične kore, drvorez iz 2 bloka, 1953.
4 sferne koncentrične kore osvetljene su centralnim izvorom svetlosti. Svaka kora se sastoji od mreže od 9 velikih krugova koji dele površinu sfere na 48 sfernih trouglova sličnog oblika.

eschercsg041bondofunion.jpg


Veza ujedinjenja, litografija, 1956.
Dve spirale se spajaju i portretišu glavu žene na levoj strani i glavu muškarca na desnoj. Kao i beskrajna traka, njihova isprepletana čela formiraju dvostruko jedinstvo. Nagoveštaj prostora uvećan je sferama koje plove ispred, unutar i iza šupljih likova.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
29.12.2009
Poruka
148
Posebnu grupu radova čine refleksije i oni kod Ešera mogu biti odsjaji u vodi i sferni odsjaji. Evo dve grafike iz prve grupe:

puddle.jpg


Bara, duborez iz 3 bloka, 1952.

escher3worlds1vw6.jpg


Tri sveta, litografija, 1955.
Sliku jezera u šumi čine 3 elementa: jesenje lišće koje ukazuje na površinu vode koja se povlači, odsjaj tri drveta u pozadini i u prvom planu riba vidljiva kroz bistru vodu.

Sad par ovih iz druge grupe - sferne refleksije:

stilllifewithsphericalm.jpg


Mrtva priroda sa reflektujućom kuglom, litografija, 1934.

handwithreflectingspher.jpg


Ruka sa reflektujućom kuglom, litografija, 1935.
Kugla je u umetnikovoj ruci. U ovom ogledalu on ima celovitiji pogled nego što ga može dobiti direktnim posmatranjem. Čitav prostor oko njega - četiri zida, pod i plafon sobe su sabijeni unutar ove male kugle. Tačka između njegovih očiju je tačno u centru kugle. Ego je središte njegovog sveta.

threespheresii.jpg


Tri sfere, litografija, 1946.
Tri kugle jednake veličine ali različitog izgleda smeštene su na sjajnoj podlozi. Prva je od stakla i ispunjena vodom, tako da je providna i reflektujuća.Uvećava strukturu površine stola i u njoj se istovremeno ogleda prozor. Kugla desno je matirana i jasnije predstavlja sjajnu i tamnu stranu nego ostale dve. U srednjoj kugli se reflektuje sve što se nalazi oko nje - i dve kugle sa strane i umetnik koji crta sve tri, a koji se nalazi ispred kugle.

escher7cz.png


Oko, mecotinta, 1946.
Ešer je nacrtao svoje oko, veoma uvećano, u konkavnom toaletnom ogledalu. Zenica odslikava onog koji nas sve posmatra.

Bavio se i inverzijama. Elementi u obliku dijamanta mogu predstavljati kocku. Ostaje pitanje da li na tu kocku gledamo spolja ili iznutra. Mentalni preokret ovog unutrašnjeg ili spoljašneg okretanja, igra je koju ću prikazati na sledeće dve Ešerove grafike rađene u tehnici litografije:

eschercsg050cubewithmag.jpg


Kocka sa magičnim trakama, litografija, 1957.
Dve beskrajne kružne trake, spojene na četiri mesta, zakrivljene su oko dijagonala kocke.Svaka traka sadrži red ispupčenja. Ako okom sledimo jedan od ovih nizova, onda se izrasline prikriveno preobražavaju iz konveksnih u konkavne.

escherinverse.jpg


Konkavno i konveksno, litografija, 1955.
Tri male kuće stoje jedna kraj druge, svaka ispod krstastog svoda. Imamo pogled spolja na kuću sa leve strane, pogled iznutra na kuću desno i istovremeno, u skladu sa izborom, spoljašnji ili unutrašnji pogled na kuću u sredini. Dva dečaka koja se mogu videti sviraju u neke trube. Onaj levo gleda dole, kroz prozor na krovu srednje kuće, ako izaće kroz prozor moći će da stoji na krovu. A onda, ukoliko skoči dole, doskočiće jedan sprat niže, na tamno obojeni pod ispred kuće. Mada trubač na desnoj strani smatra taj isti krstasti svod za krov zakrivljen iznad njegove glave, saznaće, ukoliko želi da se popne kroz svoj prozor, da ne postoji pod na kome bi se prizemljio, već samo beskrajni ambis.

Dodato posle 46 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Na sledećim grafikama tačka nedogleda ima nekoliko različitih funkcija u isto vreme. Ponekad je smeštena na horizontu, a ponekad su istovremeno prikazani i nadir i zenit.

escher24.jpg


Drugi svet II, drvorez iz tri bloka, 1947.
Unutrašnjost zgrade je kubičnog oblika. Otvori u pet vidljivih zidova pružaju pogled na tri različita pejzaža. Kroz najviši par prozora se može gledati nadole, skoro vertikalno ka zemlji, srednja dva su u nivou oka i pokazuju horizont, dok se kroz donji par može gledati pravo ka zvezdama. Svaka ravan zgrade, koja sadrži nadir, horizont i zenit ima trostruku funkciju. Npr. zadnja ravan u centru služi kao zid u odnosu na horizont, pod se vezuje za pogled kroz gornji otvor i plafon kao i za zvezdano nebo ka kome je pogled upravljen.

highandlow.jpg

Visoko i nisko, litografija, 1947.
Na ovoj grafici je slika prikazana dva puta, ali viđena iz različite tačke. Gornja polovina pokazuje vidik koji bi posmatrač imao kada bi se nalazio otprilike na visini od tri sprata, donja polovina je posmatrana sa visine na nivou tla.Ukoliko skrenete pogled sa druge i pogledate gore, videćete popločan pod na kome posmatrač stoji, ponovljen kao plafon za posmatrača koji stoji dole. Mada je to pod za gornju scenu.Na samom vrhu se pod ponavlja još jednom, isključivo kao tavanica.

relativity1si.jpg


Relativitet, litografija, 1953.
Imamo tri sile gravitacije koje deluju normalno jedna na drugu. Tri zemaljske ravni seku jedna drugu pod pravim uglom i ljudi žive na svakoj od njih. Nemoguće je za stanovnike različitih svetova da hodaju ili stoje i sede na istom podu, zato što imaju različito shvatanje onoga šta je horizontalno a šta vertikalno.Ipak, oni neometano koriste stepenište u isto vreme. Na gornjem stepeništu dva čoveka se kreću uporedo i u istom pravcu, mada se jedan od njih kreće nadole, a drugi se penje. Kontakt između njih je izvan mogućnosti zato što žive u različitim svetovima i zato nemaju saznanje o postojanju onog drugog.
Ešerov rad ima još dve velike teme i njih ću sad prikazati.

Dodato posle 2 Sati 32 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Naš trodimenzionalni prostor je jedina stvarnost za koju istinski znamo. Dvodimenzionalnost je isto tako fiktivna kao i četvrta dimenzija zato što ništa nije ravno, čak ni najuglačanije ogledalo. Ipak, saglasni smo da je zid ili parče papira savršeno ravno i mi znatiželjno idemo napred stvarajući iluziju prostora na ravnim površinama poput ovih.Naravno da je pomalo apsurdno povući par linija i reći da je to kuća, a ova čudna situacija je tema narednih par slika.

drawinghands.jpg


Rukekoje crtaju, litografija, 1948.
List papira je pričvrčćen za osnovu, desna ruka je zauzeta crtanjem manžetne košulje na papiru. U toj tački je rad nezavršen, ali je malo udesno već iscrtan levom rukom, koja se pojavljuje iz rukava tako detaljno da napušta ravnu površinu i u svom obrtu skicira manžetnu iz koje se pojavljuje desna ruka, potpuno oživljena.

escherprintgallery1956.jpg


Grafička galerija, drvorez iz tri bloka, 1945.
Tema je uvećanje samog centra. Imamo širenje koje se u smeru kazaljke na satu zakrivljuje oko praznog centra. Prolazimo pored vrata dole desno ka izložbenoj galeriji gde su gravure na postoljima i na zidovima. Prvo prolazimo kraj posmatrača, čije su ruke na leđima i onda u donjem levom uglu srećemo mladića koji je 4 puta veći od njega. Čak je i njegova glava uvećana u odnosu na ruke. On posmatra poslednju gravuru u seriji na zidu zagledajući njene detalje, brod, vodu i kuće u pozadini. Zatim se njegovo oko kreće dalje, sa leva na desno, ka još širim blokovima kuća.Žena kroz otvoreni prozor posmatra kosi krov koji posmatra izložbeni prostor, a ovo nas vraća tamo gde smo započeli naš krug. Dečak vidi sve ovo kao dvodimenzionalne detalje grafike koju proučava. Ako njegovo oko istraži površinu u većoj meri, videće sebe kao deo gravure.

Dodato posle 43 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Ciklus koji je meni lično jedan od najzanimljivijih je ciklus nemogućih zgrada:

belvedere.jpg


Belveder, litografija, 1958.
U donjem levom prvom planu leži list papirana kome su nacrtane ivice kocke. Dva mala kruga označavaju mesta gde se ivice seku.Koja je ivica napred, a koja iza? U trodimenzionalnom svetu istovremenost prednjeg i zadnjeg nije muguća i ne može biti prikazana. Ipak, moguće je nacrtati oblik koji pokazuje drugačiju stvarnost kada je posmatrana i odozdo i odozgo. Mladić koji sedi na klupi u svojim rukama ima upravo takav apsurd nalik kocki. On temeljno proučava ovaj nerazumljivi predmet i čini se da je zaboravio na činjenicu da je belveder iza njega izgrađen upravo u tom nemogućem stilu. Na podu niže platforme, recimo unutra, stoje merdevine kojima se dva čoveka uspinju. Ali čim stignu na pod iznad njih oni su ponovo na otvorenom prostoru i moraju opet ući u zgradu.
Inače, belveder je italijanska reč - označava vidikovac, toranj iznad kuće sa kog se pruža lep pogled. Može da označava i kulu, toranj, čardak uopšte.

ascendinganddescendingb.jpg


Penjanje i silaženje, litografija, 1960.
Beskrajne stepenice su glavni motiv ove grafike. Unutrašnje pravougaono dvorište je oivičeno zgradom koja je pokrivena beskrajnim stepeništem. Stanovnici ovog živog kvarta se pojavljuju kao sveštenici, pripadnici neke nepoznate sekta. Možda je njihova ritualna dužnost da se po nekoliko časova svakog dana penju ovim stepeništem. Izgleda da im je dozvoljeno da se, kada se umore, okrenu i idu nadole umesto nagore. Ipak, oba ova pravca mada ne bez smisla, jednako su beskorisna. Dva neposlušna pojedinca odbijaju da učestvuju u vežbi. Za njih je potpuno beskorisna, ali će bez sumnje, pre ili kasnije, uvideti grešku svoje neposlušnosti.

32escherji8.jpg


Vodopad, litografija, 1961.
Grafika je sastavljena od kvadratnih greda koje se oslanjaju jedna na drugu pod pravim uglom.Ukoliko sledimo različite delove ove konstrukcije, jedan po jedan, nismo u stanju da otkrijemo nikakve greške na njoj. Ipak, celina je nemoguća jer se iznenada pojavljuju promene u tumačenju rastojanja između oka i objekta. Nemogući trougao je tri puta uklopljen u sliku. Voda koja pada odražava mlinski točak u pokretu i posledično teče duž iskošenog kanala, između dve kule, krivudajući nadole ka tački gde vodopad iznova započinje svoj tok. Vodeničar jednostavno treba da doda punu kofu vode s vremena na vreme da bi nadoknadio gubitak usled isparavanja. Dve kule su iste visine, a ipak je ona desno za sprat niža od one levo. Ceo tok vode se čini kao da je u istoj ravni, ali usled razlike u visini kula, on ustvari teče uzvodno.
Ne znam šta me više impresionira kod Ešera - sulude ideje, njegova istrajnost da ih do savršenosti prenese u njihovom izvornom obliku, tehnička savršenost izvođenja ili živci da se sve to ostvari na ovakav način. Moram da napomenem da su ovo grafike, ideja se prenosi na skicu, skica na drvo ili kamen. Zatim se drvo rezbari ili se kamen obrađuje posebnom tehnikom (to je litografija, tj. ne obrađuje se kamen nekakvim rezbarenjem već se delovi crteža koji su beli ili svetliji premazuju nepropusnom materijom i tako se prave gradacije u tonovima), i na kraju se pravi otisak sa drveta ili kamena premazanog štamparskom bojom. Da ne spominjem neizvesnost uspeha celog procesa, grafika se baš zasniva na beskrajnom ponavljanju, pokušajima, greškama, eksperimentima, iznenađenjima i razočarenjima. Samim tim su mi rezultati koje je postizao Ešer još impresivniji.
 
Poslednja izmena:
Top