Mor Tan

[sendi]

Mor Tan






Mor Tan (mađ. Than Mór), (Bečej 19. jun 1828 — Trst 11. mart 1899) je mađarski slikar, čiji je brat Karolj Tan (mađ. Than Károly) bio poznati hemičar.

Gimnaziju je završio u Kaloču, a u Pešti je završio filozofiju i prava. Uporedo sa školovanjem, bio je učenik Mikloša Barabaša (mađ. Barabás Miklós), mađarskog slikara koji je sledio bidermajer stil, koji je bio u modi prvom polovinom 19. veka.
Studije je prekinuo da bi učestvovao u mađarskoj revoluciji 1848. - 1849. godine, gde je napravio veliki broj skica i slika.
Pošto zbog bolesti nije mogao da se prijavi u vojsku, odlučio je da se počne ozbiljno baviti slikarstvom. Prvo je otišao u Beč, gde je pod pokroviteljstvom Karla Rahla (nem. Karl Rahl) nastavio učenje. Ubrzo 1855. je napustio Beč i otišao u Pariz, a odatle i u Italiju i najzad 1860. godine se vratio za Mađarsku gde je otvorio stalnu postavku (galeriju).
Zajedno sa Karoljem Locom (mađ. Lotz Károly) je 1864. u Pešti radio na zidnim freskama u Vigadou (mađ. Vigadó) i 1870. u mađarskom nacionalnom muzeju (mađ. Magyar Nemzeti Múzeum) gde je kompletno oslikao zidove stepeništa.
1890. godine je postao blagajnik u udruženju umetnika, da bi se izdržavao. Ujedno je bio i čuvar muzeja i 1896. postao direktor državnog organa koja je vodila brigu o slikama.
Umro je u Trstu 1899. godine.



Radovi

• Bečki ciklus obuhvata slike:
  • Događaj u mađarskoj čardi (mađ. Jelenet egy magyar csárdában),
  • Mađarska pusta u proleće (mađ. Magyar puszta tavasszal),
  • Lerinc Njari 1552. (mađ. Nyáry Lőrinc elfogatása 1552.).
• Pariški ciklus sadrži između ostalih i slike:
  • Mohačka četa (mađ. Mohácsi csata) 1855. ,
  • Fatamorgana (mađ. Fata morgana) 1867. .

Slike

• Atilina gozba (mađ. Attila lakomája) (1870),
• Momenat sa sastanka u Onodu (mađ. Jelenet az ónodi országgyűlésből) (1864),
• Kralj Imre u lugoru grofa Andraša 1204. (mađ. Imre király András herceg táborában, 1204),
• Smrt Zapolja (mađ. Zápolya halála),
• Susret kralja Lasla i Rudolfa habzburgškog (mađ. László király és Habsburgi Rudolf találkozása a harctéren az Ottokár fölött nyert győzelem után),
• Krstaši biraju svetog Lasla za vođu (mađ. Szent Lászlót vezérükké választják a keresztesek),
• Kralj Kalman zabranjuje suđenja vešticama (mađ. Kálmán király megtiltja a boszorkánypöröket),
• Kralj Maćaš okružen sa mudracima (mađ. Mátyás király tudósai körében),
• Janoš vitez podučava Janoš Hunjadija latinski (mađ. Vitéz János a latin nyelvre tanítja Hunyadi Jánost) (1882),
• Petar Pazmanj (mađ. Pázmány Péter tollba mondja műveit) (1885).

Freske

• Freske u mađarskom nacionalnom muzeju (mađ. Magyar Nemzeti Múzeum),
• Ferencvaroške crkvene freske (mađ. a ferencvárosi templom freskói),
• Freske sa zapadne kapije (mađ. Keleti Pályaudvar nagy falfestménye),
• Freske u Operi (mađ. Operaház előcsarnoka).

Portreti

• Franc Jozef (mađ. I. Ferenc József király),
• Ferenc Deak (mađ. Deák Ferenc) (1870),
• Franc List (mađ. Liszt Ferenc),
• Mikloš feleki - portret (mađ. Feleky Miklós arcképe) (1871),
• Kopije Poliksena Pulskija (mađ. Hampelné Pulszky Polyxena képmásai),
• Autoportret (mađ. Önarckép),
• Skica ljudske tragedije (mađ. Jelenet Az Ember Tragédiájából).

Crkvena tematika

• (mađ. Mater dolorosa),
• (mađ. Szent Cecília) (1868).

Slike iz svakodnevnice

• Motiv iz Italije (mađ. Olasz életkép) (1860),
• Proročica (mađ. A jósnő) (1861),
• Stela (mađ. Stella) (1863),
• Kupačica (mađ. Fürdő leány) (1880).

( Vikipedija )