- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
Monogamni brak - ljubav ili korist?
20. januar 2010. 11:47 > 12:03
Neki parovi žive zajedno jer ih vezuje ljibav, druge novac, mnogi su sklopljeni jer je ona zatrudnela, ili po želji roditelja i rodbine...
Bilo koji da je razlog u pitanju, društveno propisana monogamija i njen konačan ishod - brak, pojavili su se zato što su i ona i on ustanovili da im oboma donosi koristi.
Obezbeđujući muškarcu uverljive dokaze da su deca koju je rodila njegova supruga njegovi stvarni potomci i naslednici, a ženama uverenje da će njihova deca imati koristi od tog nasledstva, monogamni brak je bio "pobedničko rešenje", tvrde antropolog Laura Fortunato, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i njen kolega Marko Arketi sa američkog Harvarda.
Njihovi stavovi predstavljaju izazov za teorije o braku koje vidljivo naglašavaju ulogu religije i društvene koristi tako što muškarcima gotovo da zabranjuju "bitku za žene". Ovakve teorije, takođe, ističu da napuštajući pravo da ima više žena ili patnerki, muškarac zapravo "žrtvuje lične i sebične interese a prihvata pravila društva".
"Postoje, međutim, situacije kad je monogamni brak bolja strategija za muškarca i ženu", ističe Laura Fortunato koja je osmislila i matematički model kako bi ustanovila način na koji bi takav scenario mogao da deluje.
Kada je monogamija nametnuta društvenim pravilima, a poligamija - mnogoženstvo zabranjena, još uvek je misterija. Vavilonski vladar Hamurabi ga je u svom drevnom zakoniku, objavljenom oko 1.790. godine pre Hrista, odobravao pa i preporučivao - iako ovaj običaj, najverovatnije, datira hiljadama godina pre Hamurabija.
Fortunatova ipak ovo razlikuje od veza između žene i muškarca i takozvane "seksualne monogamije", koju su praktikovali prvi ljudi i njihovi drevni preci. Ona ocenjuje da je činjenica da mnoge populacije u svetu praktikuju neke forme poligamije, jasan pokazatelj da društveno priznata monogamija nije neminovnost i zato iziskuje objašnjenje
Fortunatova i Arketi zaključuju da će muškarac i žena nastojati da obrazuju monogamne parove svaki put kad postoji nestašica plodnog zemljišta, a gajenje useva teško i naporno zato što muškarac nije želeo da rizikuje i da vrednost svoje imovine deli na velikli broj potomaka i naslednika.
Par zato nastoji da modelira ponašanje populacije tako što uključuje bar dve generacije monogamnih, ali i poligamnih muškaraca. Smatra se da žene u ranoagrarnim društvima nisu mnogo doprinosile materijalnim resursima zajednice.
Fortunatova smatra da je pojavljivanje, a zatim i širenje poljoprivrede pre oko 10.000 godina odigralo ključnu ulogu u formiranju monogamnih zajednica, jer je sve dotle posedovanje zemljišta bilo bezvredno. Porast stanovništva i tehnološki napredak omogućili su farmerima da mnogo uspešnije uzgajaju useve čime su podizali vrednost plodne zemlje za buduće generacije.
Ona, takođe, ocenjuje da su društva prihvatala religiju koja odgovara njihovim monogamnim i poligamnim vrednostima: "Mislim da dokaze za ovo moraju obezbediti arheologija i promene u bračnim odnosima".
(FoNet)
20. januar 2010. 11:47 > 12:03
Neki parovi žive zajedno jer ih vezuje ljibav, druge novac, mnogi su sklopljeni jer je ona zatrudnela, ili po želji roditelja i rodbine...
Bilo koji da je razlog u pitanju, društveno propisana monogamija i njen konačan ishod - brak, pojavili su se zato što su i ona i on ustanovili da im oboma donosi koristi.
Obezbeđujući muškarcu uverljive dokaze da su deca koju je rodila njegova supruga njegovi stvarni potomci i naslednici, a ženama uverenje da će njihova deca imati koristi od tog nasledstva, monogamni brak je bio "pobedničko rešenje", tvrde antropolog Laura Fortunato, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i njen kolega Marko Arketi sa američkog Harvarda.
Njihovi stavovi predstavljaju izazov za teorije o braku koje vidljivo naglašavaju ulogu religije i društvene koristi tako što muškarcima gotovo da zabranjuju "bitku za žene". Ovakve teorije, takođe, ističu da napuštajući pravo da ima više žena ili patnerki, muškarac zapravo "žrtvuje lične i sebične interese a prihvata pravila društva".
"Postoje, međutim, situacije kad je monogamni brak bolja strategija za muškarca i ženu", ističe Laura Fortunato koja je osmislila i matematički model kako bi ustanovila način na koji bi takav scenario mogao da deluje.
Kada je monogamija nametnuta društvenim pravilima, a poligamija - mnogoženstvo zabranjena, još uvek je misterija. Vavilonski vladar Hamurabi ga je u svom drevnom zakoniku, objavljenom oko 1.790. godine pre Hrista, odobravao pa i preporučivao - iako ovaj običaj, najverovatnije, datira hiljadama godina pre Hamurabija.
Fortunatova ipak ovo razlikuje od veza između žene i muškarca i takozvane "seksualne monogamije", koju su praktikovali prvi ljudi i njihovi drevni preci. Ona ocenjuje da je činjenica da mnoge populacije u svetu praktikuju neke forme poligamije, jasan pokazatelj da društveno priznata monogamija nije neminovnost i zato iziskuje objašnjenje
Fortunatova i Arketi zaključuju da će muškarac i žena nastojati da obrazuju monogamne parove svaki put kad postoji nestašica plodnog zemljišta, a gajenje useva teško i naporno zato što muškarac nije želeo da rizikuje i da vrednost svoje imovine deli na velikli broj potomaka i naslednika.
Par zato nastoji da modelira ponašanje populacije tako što uključuje bar dve generacije monogamnih, ali i poligamnih muškaraca. Smatra se da žene u ranoagrarnim društvima nisu mnogo doprinosile materijalnim resursima zajednice.
Fortunatova smatra da je pojavljivanje, a zatim i širenje poljoprivrede pre oko 10.000 godina odigralo ključnu ulogu u formiranju monogamnih zajednica, jer je sve dotle posedovanje zemljišta bilo bezvredno. Porast stanovništva i tehnološki napredak omogućili su farmerima da mnogo uspešnije uzgajaju useve čime su podizali vrednost plodne zemlje za buduće generacije.
Ona, takođe, ocenjuje da su društva prihvatala religiju koja odgovara njihovim monogamnim i poligamnim vrednostima: "Mislim da dokaze za ovo moraju obezbediti arheologija i promene u bračnim odnosima".
(FoNet)
