Momčilo Tešić

[Andjela 7]

MOMČILO TEŠIĆ
(Glumač, 29.12.1911 — Glumač, 25.02.1992)

Momčilo Tešić (1911) počeo je da piše između dva rata. Rođen je u Glumču kod Požege. Posle četvrtog razreda gimnazije prekinuo je školovanje i živeo na selu. Posle drugog svetskog rata radio je kao knjižničar i upravnik Gradske biblioteke u Požezi. Član Udruženja seljaka književnika postao je 1938. godine. Jedan je od osnivača Družine pesnika sa sela "Suncokret" (1968) i časopisa "Raskovnik". Dobitnik je Vukove nagrade. Od 1949. do 1985. godine Tešić je objavio dvadesetak knjiga pesama, bajki i pesama za decu: "Traktorista peva" (1949), "Tri pionira" (1951), "Čime se ko brani" (1951), "Gde ko zimuje" (1952), "Dečja radost" (1953), "Od kuće do škole" (1953), "Mače" (1957), "Poštareva torba" (1964), "Kako su deda i baba postali đaci prvaci" (1965), "Seje baka brašno" (1970), "Otkucaji" (1970), "Dobro jutro, dobar dan, dobro veče" (1973), "Cvetnik detinjstva" (1975), "Šareni igrači" (1977), "Kladenac" (1977), "Žeteoci, dobar dan" (1978), "Miris zavičaja" (1980) i "Šeretska posla" (1983), "Pesme jednog seljaka" (na italijanskom jeziku, 1983), "Šta ko želi to i sanja" (1986), "Male priče" (1985), "Narodni život i običaji požeškog kraja" (1988).

Tešićeve pesme su objavljivane u mnogim listovima i časopisima, prevodene na strane jezike i zastupljene u mnogim antologijama.

Poezija Mimčila Tešića je neraskidivim nitima vezana za rodno tlo i prirodu, za život i rad seljaka, njihove radosti i strahovanja. I u Tešićevim bajkama i pesmama za decu najznačajnije mesto zauzima rad. U njima živi svet satkan od mašte i snova, želja i radosti.

Umro je 1992. godine.

Izvor: srcekrajine.net


Lek

Razbole se lisica,
suši se ko grana.
Lečili je brižljivo
nekoliko dana.

Ali bolest neznana
sve je jače steže,
zato lisac zečeve
u fijaker preže:

-"Da ti, draga, nađem lek
prećiću sto gora,
i odvažno preplivati
dvesta plavih mora…"

Krupne suze lisici
padoše u krilo:
-"Kad bih gusku pojela,
lakše bi mi bilo! …"