- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Moguća energetska kriza tokom zime
Izvor:
B92.net
Zbog suše i manjka struje iz hidroelektrana u Srbiji i regionu, treba odmah da povučemo odgovarajuće poteze, da ne bi došlo do nestašice i restrikcija.
Kako je objasnio profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković zbog suše koja je zahvatila čitav region može da se govori o mogućnosti nastanka neke vrste energetske krize tokom zime, uzrokovane manjkom električne energije iz hidroelektrana.
Zbog svega navedenog treba odmah videti od koga, kako i koliko treba kupiti struje za potrebe potrošača tokom predstojeće zime.
"Mi dugoročno nemamo dovoljno sopstvenih proizvodnih kapaciteta i to će sve više dolaziti do izražaja ako budu sušna leta i ekstremno hladne zime, što je perspektiva, zbog klimatskih promena", rekao je Rajaković i naglasio da zbog toga odmah moramo da počnemo da gradimo makar jedno novo energetsko postrojenje.
Srbija sada ima dovoljno električne energije tokom meseci kada nemamo ekstremnu potrošnju, ali tokom najhladnijih zimskih meseci kad je velika potrošnja, tada smo po pravilu uvozili struju, kazao je Rajaković.
Taj uvoz je iznosio oko četiri do pet odsto ukupnih godišnjih potreba, ali smo godišnje i izvozili odredjene količine struje, pa smo poslednjih deset godina bili skoro na nuli kada je reč o uvozu i izvozu, odnosno izvoz struje u proleće i jesen podmirivao je uvoz tokom zime, precizirao je Rajaković.
EPS struju kupuje kroz tendersku procedu ili bilateralnim ugovorima i interventnim uvozom, a idealno bi bilo da imamo razvijeno regionalno tržište i tada bi imali povoljnije uslove za sve učesnike na tržištu, rekao je profesor.
On je ukazao da je elektroenergetski sistem Srbije "kratak" kada je reč o kapacitetima, jer nemamo dovoljno rezerve u snazi da bi se sistem dugoročno vodio na pouzdan način.
Ozbiljni elektroenergetski sistemi, kako je naveo profesor, imaju rezervu u snazi od 40 do 50 odsto, odnosno instalisani kapaciteti veći su za 40 do 50 odsto od vršog opterećenja, dok je kod nas vršna snaga skoro jednaka instalisanoj i skoro da nemamo rezerve.
Dodatno postrojenja su stara u proseku više od 30 godina i dobro je što su stari kapaciteti obnovljeni, ali je to nedovoljno i bez gradnji novih nećemo moći, dodao je Rajaković.
Urednik Energoportala Dragan Nedeljković napomenuo je da potrošnja struje u Srbiji konstantno raste, a industrija radi mnogo manjim kapacitetom u odnosu na ranije godine, tako da ta potrošnja raste najviše zbog korišćenja električne energije za grejanje, rad klima uredjaja i druge potrebe, jer je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi.
Prosečna mesečna potrošnja struje u razvijenim evropskim zemljama u domaćinstvima iznosi oko 300 kilovat-časova, a kod nas oko 450 kWh, što nije dobro jer se troši na ono što ne stvara vrednost, rekao je Nedeljković za Tanjug.On je dodao da se, po procenama stručnjaka, pred zemljama Dunavskog sliva u koje spada u Srbija, nalazi 15-ogodišnji sušni period, koji se posle isto toliko godina prirodno smenjuje sa kišnim.
Zbog toga bi Srbija, kako je istakao, trebalo da ima dugoročnu stategiju energetike, da imamo dovoljno energetskih kapacita koji mogu da se maksimalno iskoriste kad je kišni period i onih koji mogu više da rade kad je sušno doba.
Izvor:
B92.net
Zbog suše i manjka struje iz hidroelektrana u Srbiji i regionu, treba odmah da povučemo odgovarajuće poteze, da ne bi došlo do nestašice i restrikcija.
Kako je objasnio profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković zbog suše koja je zahvatila čitav region može da se govori o mogućnosti nastanka neke vrste energetske krize tokom zime, uzrokovane manjkom električne energije iz hidroelektrana.
Zbog svega navedenog treba odmah videti od koga, kako i koliko treba kupiti struje za potrebe potrošača tokom predstojeće zime.
"Mi dugoročno nemamo dovoljno sopstvenih proizvodnih kapaciteta i to će sve više dolaziti do izražaja ako budu sušna leta i ekstremno hladne zime, što je perspektiva, zbog klimatskih promena", rekao je Rajaković i naglasio da zbog toga odmah moramo da počnemo da gradimo makar jedno novo energetsko postrojenje.
Srbija sada ima dovoljno električne energije tokom meseci kada nemamo ekstremnu potrošnju, ali tokom najhladnijih zimskih meseci kad je velika potrošnja, tada smo po pravilu uvozili struju, kazao je Rajaković.
Taj uvoz je iznosio oko četiri do pet odsto ukupnih godišnjih potreba, ali smo godišnje i izvozili odredjene količine struje, pa smo poslednjih deset godina bili skoro na nuli kada je reč o uvozu i izvozu, odnosno izvoz struje u proleće i jesen podmirivao je uvoz tokom zime, precizirao je Rajaković.
EPS struju kupuje kroz tendersku procedu ili bilateralnim ugovorima i interventnim uvozom, a idealno bi bilo da imamo razvijeno regionalno tržište i tada bi imali povoljnije uslove za sve učesnike na tržištu, rekao je profesor.
On je ukazao da je elektroenergetski sistem Srbije "kratak" kada je reč o kapacitetima, jer nemamo dovoljno rezerve u snazi da bi se sistem dugoročno vodio na pouzdan način.
Ozbiljni elektroenergetski sistemi, kako je naveo profesor, imaju rezervu u snazi od 40 do 50 odsto, odnosno instalisani kapaciteti veći su za 40 do 50 odsto od vršog opterećenja, dok je kod nas vršna snaga skoro jednaka instalisanoj i skoro da nemamo rezerve.
Dodatno postrojenja su stara u proseku više od 30 godina i dobro je što su stari kapaciteti obnovljeni, ali je to nedovoljno i bez gradnji novih nećemo moći, dodao je Rajaković.
Urednik Energoportala Dragan Nedeljković napomenuo je da potrošnja struje u Srbiji konstantno raste, a industrija radi mnogo manjim kapacitetom u odnosu na ranije godine, tako da ta potrošnja raste najviše zbog korišćenja električne energije za grejanje, rad klima uredjaja i druge potrebe, jer je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi.
Prosečna mesečna potrošnja struje u razvijenim evropskim zemljama u domaćinstvima iznosi oko 300 kilovat-časova, a kod nas oko 450 kWh, što nije dobro jer se troši na ono što ne stvara vrednost, rekao je Nedeljković za Tanjug.On je dodao da se, po procenama stručnjaka, pred zemljama Dunavskog sliva u koje spada u Srbija, nalazi 15-ogodišnji sušni period, koji se posle isto toliko godina prirodno smenjuje sa kišnim.
Zbog toga bi Srbija, kako je istakao, trebalo da ima dugoročnu stategiju energetike, da imamo dovoljno energetskih kapacita koji mogu da se maksimalno iskoriste kad je kišni period i onih koji mogu više da rade kad je sušno doba.