Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Mobilnim mamografom pregledano više od 21.000 žena
Na ove preglede utrošeno je oko 150.000 evra, što je manje novca nego što se izdvoji za lečenje dva uznapredovala karcinoma dojke.
Kamion sa mobilnim mamografom
U devet gradova Srbije do sada je na dva mobilna mamografa pregledano više od 21.000 žena starijih od 40 godina.
Po rečima profesora dr Zorana Rakočevića, predsednika Republičke radne grupe za rano otkrivanje i skrining raka dojke i direktora Službe radiološke dijagnostike u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u našoj zemlji ima oko 90 mamografa u državnim ustanovama i na njima se godišnje pregleda između 28.000 i 30.000 pacijentkinja, od čega 19.000 pacijentkinja u Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.
Sada je broj pregleda značajno povećan zahvaljujući radu dva mobilna mamografa. Za jedan je sredstva prikupila medijska kuća B92 i pregledi na ovom mobilnom uređaju su počeli u julu prošle godine.
Drugi mamograf je Ministarstvu zdravlja donirala princeza Katarina Karađorđević i počeo je a radom u oktobru prošle godine. Trenutno se jedan mamograf nalazi u Kuli, a drugi u Vranju.
Dr Rakočević kaže da je dosadašnji odziv žena daleko iznad očekivanja: na primer, u Valjevu je tokom tri meseca pregledano više od 3000 žena, a u Kuli se za pregled prijavilo više od 2.000 žena.
Sagovornika pitamo zašto su Srbiji bili potrebni mobilni mamografi, pored dovoljnog broja ovih uređaja u centrima širom države.
– Osnovni razlog je što se mobilnim mamografom pregleda značajno veći broj pacijentkinja u određenom vremenu. Naravno, mobilni mamograf ne radi brže od stacionarnog, već razlog za veći broj pregleda treba potražiti u većem odzivu pacijentkinja zahvaljujući ciljnoj kampanji koja prati kretanje ovog uređaja. Druga prednost je što analize radiograma načinjenih na mobilnom mamografu obavljaju veoma iskusni radiolozi koji godišnje pregledaju više od 2500 ovakvih snimaka – kaže dr Rakočević.
Značajno je i što kampanja koja prati mobilnu mamografiju utiče na povećanje svesti o neophodnosti periodičnih pregleda kojima se rak može otkriti u ranoj fazi i time omogućiti uspešno lečenje bolesti.
Ne treba zanemariti i činjenicu da mobilni mamograf dolazi „na noge” pacijentkinjama, znači, daleko je dostupniji svakom korisniku nego što je slučaj sa aparatima u stacionarnim ustanovama. Na primer, žena koja živi u Raškoj i pregled je trebalo da obavi u Kraljevu, zahvaljujući mobilnom mamografu dobila je priliku da pregled obavi u Vrnjačkoj Banji koja je udaljena od njenog doma svega nekoliko kilometara, kaže dr Rakočević.
Na primedbe žena da na zakazani pregled dojki na mamografu čekaju po sedam, osam meseci, naš sagovornik kaže kako postoje tri kategorije pacijentkinja koje, zavisno od hitnosti stanja, različito čekaju na ovaj pregled. Žene kojima je kliničkim pregledom postavljena verovatna dijagnoza tumorske promene budu pregledane mamografom za najviše nekoliko dana. Drugu grupu čine žene koje čekaju kontrolu posle sprovedene terapije ili imaju zakazane kontrole u određenom vremenskom periodu – na tri ili šest meseci ili godinu dana. U trećoj su žene koje svojevoljno dolaze na skrining, a dužina čekanja za njih zavisi od toga šta je nađeno na kliničkom pregledu.
– Dolasku mobilnog mamografa prethode višemesečne pripreme. Lokalni mediji imaju značajnu ulogu u objašnjavanju značaja snimanja za rano otkrivanje raka. Zatim, hirurzi, onkolozi i ginekolozi započinju kliničke preglede prijavljenih žena. Nakon toga, na mamografsko snimanje dolazi svaka žena starija od 40 godina bez obzira na rezultate pregleda. Žene mlađe od 40 godina biće mamografski pregledane samo posle indikacija postavljenih kliničkim pregledom – kaže naš sagovornik.
Do sada su ekipe dva mobilna mamografa bile u devet mesta. Dnevno, u dve smene, u proseku može da se pregleda oko 70 žena, a po rečima dr Rakočevića bilo je dana kada su snimali i po 100 žena. On navodi da su završene analize pacijentkinja iz Kraljeva, Vrnjačke Banje, Kazneno-poopravnog zavoda u Požarevcu, kao i sa Beogradskog sajma. U pomenutim gradovima na do sada pregledanim snimcima je otkriveno pedesetak slučajeva evidentno malignih tumora, a 120 se prati.
– Lečenje uznapredovalih formi tumora jedne pacijentkinje staje od 80.000 do 90.000 evra, a u ranoj fazi bolesti lečenje košta samo nekoliko hiljada evra. Za pregled 21.000 žena utrošeno je oko 150.000 evra. To je manje novca nego što se utroši za lečenje dva uznapredovala karcinoma dojke – kaže dr Rakočević.
Ministarstvo zdravlja i država sada treba da odrede centre u kojima postoje stacionarni mamografi i da definiše uslove, novčane i tehničke, u smislu opremljenosti za akciju da se milion i 600.000 žena pregleda na svake dve godine. Znači da ciljna populacija žena u dobi od 45 do 69 godine bude redovno pregledana jednom u dve godine.
Tako bi se dobila bitka sa ovom vrstom raka, koji svake godine u Srbiji odnese 1.600 života, a registruje se 4.000 novoobolelih.
– Suština ove borbe je da se novac uloži u edukaciju kojom bi Srbija dobila više radiologa, kao i u opremanje državnih zdravstvenih ustanova. Moguće rešenje možda bi trebalo tražiti i u raspisivanju tendera na kojima bi se obavljanje skrininga raka dojke ponudilo i privatnim zdravstvenim ustanovama – navodi dr Rakočević.
Izvor: Politika/Olivera Popović
Na ove preglede utrošeno je oko 150.000 evra, što je manje novca nego što se izdvoji za lečenje dva uznapredovala karcinoma dojke.
Kamion sa mobilnim mamografom
U devet gradova Srbije do sada je na dva mobilna mamografa pregledano više od 21.000 žena starijih od 40 godina.
Po rečima profesora dr Zorana Rakočevića, predsednika Republičke radne grupe za rano otkrivanje i skrining raka dojke i direktora Službe radiološke dijagnostike u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u našoj zemlji ima oko 90 mamografa u državnim ustanovama i na njima se godišnje pregleda između 28.000 i 30.000 pacijentkinja, od čega 19.000 pacijentkinja u Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.
Sada je broj pregleda značajno povećan zahvaljujući radu dva mobilna mamografa. Za jedan je sredstva prikupila medijska kuća B92 i pregledi na ovom mobilnom uređaju su počeli u julu prošle godine.
Drugi mamograf je Ministarstvu zdravlja donirala princeza Katarina Karađorđević i počeo je a radom u oktobru prošle godine. Trenutno se jedan mamograf nalazi u Kuli, a drugi u Vranju.
Dr Rakočević kaže da je dosadašnji odziv žena daleko iznad očekivanja: na primer, u Valjevu je tokom tri meseca pregledano više od 3000 žena, a u Kuli se za pregled prijavilo više od 2.000 žena.
Sagovornika pitamo zašto su Srbiji bili potrebni mobilni mamografi, pored dovoljnog broja ovih uređaja u centrima širom države.
– Osnovni razlog je što se mobilnim mamografom pregleda značajno veći broj pacijentkinja u određenom vremenu. Naravno, mobilni mamograf ne radi brže od stacionarnog, već razlog za veći broj pregleda treba potražiti u većem odzivu pacijentkinja zahvaljujući ciljnoj kampanji koja prati kretanje ovog uređaja. Druga prednost je što analize radiograma načinjenih na mobilnom mamografu obavljaju veoma iskusni radiolozi koji godišnje pregledaju više od 2500 ovakvih snimaka – kaže dr Rakočević.
Značajno je i što kampanja koja prati mobilnu mamografiju utiče na povećanje svesti o neophodnosti periodičnih pregleda kojima se rak može otkriti u ranoj fazi i time omogućiti uspešno lečenje bolesti.
Ne treba zanemariti i činjenicu da mobilni mamograf dolazi „na noge” pacijentkinjama, znači, daleko je dostupniji svakom korisniku nego što je slučaj sa aparatima u stacionarnim ustanovama. Na primer, žena koja živi u Raškoj i pregled je trebalo da obavi u Kraljevu, zahvaljujući mobilnom mamografu dobila je priliku da pregled obavi u Vrnjačkoj Banji koja je udaljena od njenog doma svega nekoliko kilometara, kaže dr Rakočević.
Na primedbe žena da na zakazani pregled dojki na mamografu čekaju po sedam, osam meseci, naš sagovornik kaže kako postoje tri kategorije pacijentkinja koje, zavisno od hitnosti stanja, različito čekaju na ovaj pregled. Žene kojima je kliničkim pregledom postavljena verovatna dijagnoza tumorske promene budu pregledane mamografom za najviše nekoliko dana. Drugu grupu čine žene koje čekaju kontrolu posle sprovedene terapije ili imaju zakazane kontrole u određenom vremenskom periodu – na tri ili šest meseci ili godinu dana. U trećoj su žene koje svojevoljno dolaze na skrining, a dužina čekanja za njih zavisi od toga šta je nađeno na kliničkom pregledu.
– Dolasku mobilnog mamografa prethode višemesečne pripreme. Lokalni mediji imaju značajnu ulogu u objašnjavanju značaja snimanja za rano otkrivanje raka. Zatim, hirurzi, onkolozi i ginekolozi započinju kliničke preglede prijavljenih žena. Nakon toga, na mamografsko snimanje dolazi svaka žena starija od 40 godina bez obzira na rezultate pregleda. Žene mlađe od 40 godina biće mamografski pregledane samo posle indikacija postavljenih kliničkim pregledom – kaže naš sagovornik.
Do sada su ekipe dva mobilna mamografa bile u devet mesta. Dnevno, u dve smene, u proseku može da se pregleda oko 70 žena, a po rečima dr Rakočevića bilo je dana kada su snimali i po 100 žena. On navodi da su završene analize pacijentkinja iz Kraljeva, Vrnjačke Banje, Kazneno-poopravnog zavoda u Požarevcu, kao i sa Beogradskog sajma. U pomenutim gradovima na do sada pregledanim snimcima je otkriveno pedesetak slučajeva evidentno malignih tumora, a 120 se prati.
– Lečenje uznapredovalih formi tumora jedne pacijentkinje staje od 80.000 do 90.000 evra, a u ranoj fazi bolesti lečenje košta samo nekoliko hiljada evra. Za pregled 21.000 žena utrošeno je oko 150.000 evra. To je manje novca nego što se utroši za lečenje dva uznapredovala karcinoma dojke – kaže dr Rakočević.
Ministarstvo zdravlja i država sada treba da odrede centre u kojima postoje stacionarni mamografi i da definiše uslove, novčane i tehničke, u smislu opremljenosti za akciju da se milion i 600.000 žena pregleda na svake dve godine. Znači da ciljna populacija žena u dobi od 45 do 69 godine bude redovno pregledana jednom u dve godine.
Tako bi se dobila bitka sa ovom vrstom raka, koji svake godine u Srbiji odnese 1.600 života, a registruje se 4.000 novoobolelih.
– Suština ove borbe je da se novac uloži u edukaciju kojom bi Srbija dobila više radiologa, kao i u opremanje državnih zdravstvenih ustanova. Moguće rešenje možda bi trebalo tražiti i u raspisivanju tendera na kojima bi se obavljanje skrininga raka dojke ponudilo i privatnim zdravstvenim ustanovama – navodi dr Rakočević.
Izvor: Politika/Olivera Popović