LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Mnoga istraživanja u Srbiji suvišna
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- U Srbiji registrovano 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana. Mnoga istraživanja su suvišna, jer su pronalasci već patentirani, piše Politika.
sxc.hu Pronalazači u Srbiji se mahom porede sa rasejanim Prokom Pronalazačem, inovacije su nedovoljno pravno zaštićene, a u poređenju sa ostalim zemljama, kod nas se na milion stanovnika podnese 39 patentnih prijava, u Hrvatskoj 58, u Nemačkoj više od 500. U Južnoj Koreji i Japanu, broj patentnih prijava prelazi 2.000, piše Politika.
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić kaže da je prošle godine u Srbiji registrovano 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana. Patenti registrovani tokom 2011. godine, prijavljeni su ranije, od 2003. do 2006.
Tokom prošle godine, Zavodu je podneto 229 prijava patenata, što je čak 30 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, zabeležen je porast u broju prijava sa fakulteta i instituta (25 u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 18) i od strane naučnih radnika (26 u odnosu na 10 iz 2010. godine).
Povodom uvođenja nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji, tokom prethodna četiri dana u univerzitetskim centrima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu održani su seminari na temu „Obrazovanje iz intelektualne svojine na univerzitetima u Srbiji”. Seminari su održani u okviru nacionalnog projekta „Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije”, u vrednosti od 2,2 miliona evra, koji finansira Delegacija EU, a sprovodi Evropski zavod za patente.
"U Srbiji se na sistematski način intelektualna svojina izučava samo na pravnim fakultetima, ali ne i na onima gde praktično patenti nastaju. Slična je situacija i na poslovnim školama. Zato domaća preduzeća nedovoljno koriste mehanizme intelektualne svojine za postizanje boljih rezultata na tržištu. Jer patentna prava i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na privredno iskorišćavanje njihovih inovacija, pronalazaka i industrijskog dizajna i time stvaraju uslove za povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje," napominje Branka Totić.
Prema njenim rečima, Univerzitet u Beogradu je od 2010. godine osnovao Centar za transfer tehnologije, koji je poslednjih meseci radio na pronalaženju rezultata naučno-istraživačkih projekata koji mogu da nađu primenu u industriji i koje je moguće komercijalizovati. Pronađeno je 12 vrlo dobrih rešenja i predloženo je da se adekvatno zaštite u saradnji sa institucijama gde su nastala. Na osnovu pet pronalazaka stvoriće se i kompanije.
"Jedan od pronalazaka je nova metoda proizvodnja električne i toplotne energije iz poljoprivredne biomase. Reč je o ložištu za sagorevanje balirane biomase, sa automatskim doziranjem goriva, što omogućava efikasan i kontrolisan proces sagorevanja. Ovo je, recimo, pronalazak Inovacionog centra mašinskog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke Vinča. U oblasti medicine, ima novih dijagnostičkih metoda kao što je primena „ranih laboratorijskih biomarkera na poboljšanju efikasnosti terapije gljivičnih oboljenja”, što je rezultat istraživanja sa Medicinskog fakulteta, autorke dr Valentine Arsić-Arsenijević," nabraja direktorka Zavoda.
Poražavajući je i podatak da je između 15 i 25 odsto ukupnog istraživanja u Srbiji suvišno, zato što je pronalazak već patentiran, piše Politika. Zato je, tokom seminara, predstavljena svetska baza patentnih informacija Espacenet, pomoću koje mogu da se pretražuju patentna dokumenta, pronalazači i pronalasci iz celog sveta.
Za visoko obrazovanje se kod nas izdvaja 0,9 odsto, a za naučna istraživanja 0,3 odsto BDP-a. Cilj zemalja članica EU je da se za ulaganja u nauku izdvaja tri odsto, dok neke države već sada ulažu i više, poput Švedske koja u tu svrhu izdvaja čak četiri odsto BDP-a. Univerzitet Kalifornija ima više prijavljenih patenata nego što ih 160 zemalja u svetu ima pojedinačno.
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- U Srbiji registrovano 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana. Mnoga istraživanja su suvišna, jer su pronalasci već patentirani, piše Politika.
sxc.hu
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić kaže da je prošle godine u Srbiji registrovano 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana. Patenti registrovani tokom 2011. godine, prijavljeni su ranije, od 2003. do 2006.
Tokom prošle godine, Zavodu je podneto 229 prijava patenata, što je čak 30 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, zabeležen je porast u broju prijava sa fakulteta i instituta (25 u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 18) i od strane naučnih radnika (26 u odnosu na 10 iz 2010. godine).
Povodom uvođenja nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji, tokom prethodna četiri dana u univerzitetskim centrima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu održani su seminari na temu „Obrazovanje iz intelektualne svojine na univerzitetima u Srbiji”. Seminari su održani u okviru nacionalnog projekta „Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije”, u vrednosti od 2,2 miliona evra, koji finansira Delegacija EU, a sprovodi Evropski zavod za patente.
"U Srbiji se na sistematski način intelektualna svojina izučava samo na pravnim fakultetima, ali ne i na onima gde praktično patenti nastaju. Slična je situacija i na poslovnim školama. Zato domaća preduzeća nedovoljno koriste mehanizme intelektualne svojine za postizanje boljih rezultata na tržištu. Jer patentna prava i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na privredno iskorišćavanje njihovih inovacija, pronalazaka i industrijskog dizajna i time stvaraju uslove za povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje," napominje Branka Totić.
Prema njenim rečima, Univerzitet u Beogradu je od 2010. godine osnovao Centar za transfer tehnologije, koji je poslednjih meseci radio na pronalaženju rezultata naučno-istraživačkih projekata koji mogu da nađu primenu u industriji i koje je moguće komercijalizovati. Pronađeno je 12 vrlo dobrih rešenja i predloženo je da se adekvatno zaštite u saradnji sa institucijama gde su nastala. Na osnovu pet pronalazaka stvoriće se i kompanije.
"Jedan od pronalazaka je nova metoda proizvodnja električne i toplotne energije iz poljoprivredne biomase. Reč je o ložištu za sagorevanje balirane biomase, sa automatskim doziranjem goriva, što omogućava efikasan i kontrolisan proces sagorevanja. Ovo je, recimo, pronalazak Inovacionog centra mašinskog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke Vinča. U oblasti medicine, ima novih dijagnostičkih metoda kao što je primena „ranih laboratorijskih biomarkera na poboljšanju efikasnosti terapije gljivičnih oboljenja”, što je rezultat istraživanja sa Medicinskog fakulteta, autorke dr Valentine Arsić-Arsenijević," nabraja direktorka Zavoda.
Poražavajući je i podatak da je između 15 i 25 odsto ukupnog istraživanja u Srbiji suvišno, zato što je pronalazak već patentiran, piše Politika. Zato je, tokom seminara, predstavljena svetska baza patentnih informacija Espacenet, pomoću koje mogu da se pretražuju patentna dokumenta, pronalazači i pronalasci iz celog sveta.
Za visoko obrazovanje se kod nas izdvaja 0,9 odsto, a za naučna istraživanja 0,3 odsto BDP-a. Cilj zemalja članica EU je da se za ulaganja u nauku izdvaja tri odsto, dok neke države već sada ulažu i više, poput Švedske koja u tu svrhu izdvaja čak četiri odsto BDP-a. Univerzitet Kalifornija ima više prijavljenih patenata nego što ih 160 zemalja u svetu ima pojedinačno.