LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
ММФ влади позајмљује ауторитет за непопуларне мере
Економски стручњаци сматрају да је за Србију добро да настави аранжман са Фондом, па макар и надзорни. – То је један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере
Наставак аранжмана са Међународним монетарним фондом био би пожељан јер је то један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере. Ова реченица гувернера Дејана Шошкића можда најбоље осликава зашто би, у ситуацији када притисци за повећање јавне потрошње расту, ММФ српским властима могао да позајми кредибилитет да спроведе неке непопуларне мере.
Према оцени наших саговорника, просветари с правом не верују да у државној каси нема пара ако, на пример, од ревизора чују колико новца је ненаменски потрошено, на телевизији виде преваре у Колубари, а при том још и знају да милијарда евра нестане кроз процес јавних набавки.
– Последњи догађаји указују зашто је за нас добро да позајмимо кредибилитет од ММФ-а – уверен је Владимир Вучковић, кандидат за члана Фискалног савета. – Домаћа политичка и економска елита нема поверење народа. Могуће је да ће управо та чињеница код неких министара у влади да повећа жељу да у априлу после истека аранжмана са Фондом затраже наставак програма – каже Вучковић.
Оно што, међутим, није добро јесте што се стално „вадимо” на ММФ и Европску унију и тиме део гнева скрећемо на међународне институције, додаје наш саговорник.
Са њим се слаже и Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковић. У датим политичким и друштвеним околностима, оцењује он, пожељно би било да се успостави нови аранжман са Фондом.
– Ми стално показујемо да нисмо довољно зрели да самостално водимо економску политику. ММФ би био додатно осигурање да нећемо одступити од зацртане политике – каже Арсић.
Он сматра да су окидачи за протесте били сигнали који су долазили из саме владе да је криза окончана и да можемо да кренемо напред. Лоше је то што су политичари попуштали чак и кад од њих нико није тражио повећање зарада, додаје. А синдикати сада желе да стану у први ред када се буде делио новац од „Телекома”. У сваком случају, објашњава Арсић, аранжман са Фондом, било надзорни, било у виду позајмице, помогао би да очувамо макроекономску стабилност.
Што се Небојше Савића, професора на ФЕФА факултету тиче, ми по сваку цену морамо да наставимо аранжман са ММФ-ом. На питање да ли Мисија из Вашингтона може да помогне влади да спроведе непопуларне а исправне одлуке наш саговорник одговара:
– Мислите, политичарима ће бити лако ако се буду „вадили” на Фонд. Период кризе је идеалан да се спроведу неке болне реформе од којих ћемо дугорочно имати користи. Тада је то народу најлакше објаснити. Ми смо, на жалост, ту шансу пропустили.
И највећа бонитетна кућа на свету „Дан и Бредстрит” у фебруарском извештају и даље сврстава Србију у групу земаља са умереним ризиком пословања и истиче да би се могућим новим споразумом Србије са Међународним монетарним фондом наставила фискална дисциплина и ојачало поверење инвеститора у српску привреду. Како постојећи аранжман истиче у фебруару, влада због предострожности разматра могућност тражења кредита од ММФ-а у 2011, наведено је у саопштењу. Могућим новим споразумом би се наставила фискална дисциплина и ојачало поверење инвеститора у српску привреду.
А кад је о наставку аранжмана са Србијом реч, став ММФ-а одавно је познат. Уколико власти буду желеле додатни програм, може се размотрити неколико алтернативних опција, зависно од жељеног временског периода који би тај аранжман покривао. Званично, са представницима српске владе о томе још није разговарано.
– С обзиром на то да је српска привреда и даље подложна спољним и другим шоковима, најбољи одговор на то су оштре мере усмерене ка кључним слабостима. Оне могу бити примењене са или без програма са ММФ-ом. Посебно је важно држати се недавно уведених фискалних правила – казао је недавно Богдан Лисоволик, представник ММФ-а у Београду.
А из кабинета премијера Мирка Цветковића јасан став је досад изнела једино министарка финансија Диана Драгутиновић. Њена жеља је да Србија, после априла уђе у такозвани надзорни аранжман. Односно, да од Фонда не позајмљујемо новац, већ само савете. Гувернер Дејан Шошкић је њен истомишљеник.
– Нама би наставак аранжмана био пожељан. То је један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере. Али и свака успешна ревизија ММФ-а у оквиру текућег аранжмана јесте допринос кредибилитету земље. Чим вам расте рејтинг, онда ћете моћи јефтиније и да се задужујете на тржишту. Овде не говоримо нужно о додатном задуживању већ о цени финансирања јавних расхода. Има, наравно и других предности. Сваки инвеститор који вреднује неко предузеће, ако је ризик земље већи, понудиће нижу цену за преузимање те фирме. Исто тако, свако ко планира инвестирање у ново предузеће, ако је ризик земље већи, захтеваће вишу тзв. интерну стопу приноса, због чега своје улагање може да одложи или одустане од њега. И обрнуто – објашњавао је гувернер недавно какве користи би Србија имала од аранжмана са Фондом.
Politika
Економски стручњаци сматрају да је за Србију добро да настави аранжман са Фондом, па макар и надзорни. – То је један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере
Наставак аранжмана са Међународним монетарним фондом био би пожељан јер је то један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере. Ова реченица гувернера Дејана Шошкића можда најбоље осликава зашто би, у ситуацији када притисци за повећање јавне потрошње расту, ММФ српским властима могао да позајми кредибилитет да спроведе неке непопуларне мере.
Према оцени наших саговорника, просветари с правом не верују да у државној каси нема пара ако, на пример, од ревизора чују колико новца је ненаменски потрошено, на телевизији виде преваре у Колубари, а при том још и знају да милијарда евра нестане кроз процес јавних набавки.
– Последњи догађаји указују зашто је за нас добро да позајмимо кредибилитет од ММФ-а – уверен је Владимир Вучковић, кандидат за члана Фискалног савета. – Домаћа политичка и економска елита нема поверење народа. Могуће је да ће управо та чињеница код неких министара у влади да повећа жељу да у априлу после истека аранжмана са Фондом затраже наставак програма – каже Вучковић.
Оно што, међутим, није добро јесте што се стално „вадимо” на ММФ и Европску унију и тиме део гнева скрећемо на међународне институције, додаје наш саговорник.
Са њим се слаже и Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковић. У датим политичким и друштвеним околностима, оцењује он, пожељно би било да се успостави нови аранжман са Фондом.
– Ми стално показујемо да нисмо довољно зрели да самостално водимо економску политику. ММФ би био додатно осигурање да нећемо одступити од зацртане политике – каже Арсић.
Он сматра да су окидачи за протесте били сигнали који су долазили из саме владе да је криза окончана и да можемо да кренемо напред. Лоше је то што су политичари попуштали чак и кад од њих нико није тражио повећање зарада, додаје. А синдикати сада желе да стану у први ред када се буде делио новац од „Телекома”. У сваком случају, објашњава Арсић, аранжман са Фондом, било надзорни, било у виду позајмице, помогао би да очувамо макроекономску стабилност.
Што се Небојше Савића, професора на ФЕФА факултету тиче, ми по сваку цену морамо да наставимо аранжман са ММФ-ом. На питање да ли Мисија из Вашингтона може да помогне влади да спроведе непопуларне а исправне одлуке наш саговорник одговара:
– Мислите, политичарима ће бити лако ако се буду „вадили” на Фонд. Период кризе је идеалан да се спроведу неке болне реформе од којих ћемо дугорочно имати користи. Тада је то народу најлакше објаснити. Ми смо, на жалост, ту шансу пропустили.
И највећа бонитетна кућа на свету „Дан и Бредстрит” у фебруарском извештају и даље сврстава Србију у групу земаља са умереним ризиком пословања и истиче да би се могућим новим споразумом Србије са Међународним монетарним фондом наставила фискална дисциплина и ојачало поверење инвеститора у српску привреду. Како постојећи аранжман истиче у фебруару, влада због предострожности разматра могућност тражења кредита од ММФ-а у 2011, наведено је у саопштењу. Могућим новим споразумом би се наставила фискална дисциплина и ојачало поверење инвеститора у српску привреду.
А кад је о наставку аранжмана са Србијом реч, став ММФ-а одавно је познат. Уколико власти буду желеле додатни програм, може се размотрити неколико алтернативних опција, зависно од жељеног временског периода који би тај аранжман покривао. Званично, са представницима српске владе о томе још није разговарано.
– С обзиром на то да је српска привреда и даље подложна спољним и другим шоковима, најбољи одговор на то су оштре мере усмерене ка кључним слабостима. Оне могу бити примењене са или без програма са ММФ-ом. Посебно је важно држати се недавно уведених фискалних правила – казао је недавно Богдан Лисоволик, представник ММФ-а у Београду.
А из кабинета премијера Мирка Цветковића јасан став је досад изнела једино министарка финансија Диана Драгутиновић. Њена жеља је да Србија, после априла уђе у такозвани надзорни аранжман. Односно, да од Фонда не позајмљујемо новац, већ само савете. Гувернер Дејан Шошкић је њен истомишљеник.
– Нама би наставак аранжмана био пожељан. То је један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере. Али и свака успешна ревизија ММФ-а у оквиру текућег аранжмана јесте допринос кредибилитету земље. Чим вам расте рејтинг, онда ћете моћи јефтиније и да се задужујете на тржишту. Овде не говоримо нужно о додатном задуживању већ о цени финансирања јавних расхода. Има, наравно и других предности. Сваки инвеститор који вреднује неко предузеће, ако је ризик земље већи, понудиће нижу цену за преузимање те фирме. Исто тако, свако ко планира инвестирање у ново предузеће, ако је ризик земље већи, захтеваће вишу тзв. интерну стопу приноса, због чега своје улагање може да одложи или одустане од њега. И обрнуто – објашњавао је гувернер недавно какве користи би Србија имала од аранжмана са Фондом.
Politika