LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
MMF: Srbija nema para za veće plate
Izvor: Novosti
Beograd -- Trajno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, koje bi uvećalo osnovicu za plate i penzije u 2012, ne bi bilo u skladu sa sporazumom Srbije i MMF-a.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Srbiji, kaže da je taj sporazum osnova za razmatranje sedme revizije aranžmana.
Inače, Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda će 8. aprila razmatrati uspešnost sprovođenja sporazuma naše zemlje sa ovom institucijom.
Vašingtonu je iz Beograda poslato pismo o namerama sa stavom o jednokratnoj isplati javnom sektoru i penzionerima od najviše 10 milijardi dinara, ako prihodi budu veći od projektovanih. Ukoliko, međutim, Vlada odluči drugačije, Bogdan Lisovolik naglašava da to može da predstavlja značajan problem za okončanje sedme revizije aranžmana.
"Glavni problem za nas je činjenica da bi to bilo fiskalno neodgovorno i da bi se time ugrozio kredibilitet novih fiskalnih pravila, što bi imalo ozbiljne posledice ne samo na ovogodišnji, već i na budžet za narednu godinu. Naredna vlada bi sigurno nasledila veoma teške fiskalne izazove", navodi on.
Na pitanje kako bi se konkretno to odrazilo na budžet, Lisovolik odgovara da "ukoliko se planiranih deset milijardi isplati kao trajno povećanje zarada i penzija, a ne samo kao jednokratna uplata, to budžet u narednoj godini može koštati dodatnih 30 milijardi dinara, povrh značajnih povećanja u 2012. godini, zbog usvojenih pravila indeksacije plata i penzija".
On navodi da bi dodatno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija "pojelo" skoro sav očekivani porast prihoda budžeta u narednoj godini, pa ne bi ostalo prostora da u 2012. godini dođe do smanjenja deficita budžeta, povećanja javnih investicija i drugih slučajeva važne državne potrošnje.
Lisovolik upozorava da postoji rizik da, čak i ove godine, "prenagljena procena o mogućnostima dodatnog povećanja plata u javnom sektoru i penzija ugrozi ciljani nivo budžetskog deficita od 4,1 odsto BDP".
"Uopšte, fiskalni deficiti od preko četiri odsto BDP visoki su za Srbiju. Kao rezultat toga, javni dug brzo raste. Takođe, javni dug postaje sve skuplji. Zato je i važno da što pre dođe do daljeg smanjenja fiskalnih deficita", smatra on.
Komentarišući inicijativu da poslovne banke odlože građanima plaćanje rata uzetih kredita na dve godine, Lisovolik kaže da u MMF-u razumeju teškoće u koje su zapali građani u toku krize i smatraju da ova inicijativa može ublažiti pritiske u kratkom roku.
Ipak, kaže on, "koren problema srpske ekonomije nije u dugovima ovdašnjih domaćinstava, već privrede. Rešavanje problema tereta korporativnih dugova mora biti prioritet. Tako bi se oslobodio produktivni kapital, što bi pomoglo privredi da generiše rast i zapošljavanje, a time bi se podržao i finansijski položaj domaćinstava na ozbiljniji način".
Vlada može da pomogne NBS oko inflacije
Bogdan Lisovolik kaže da Vlada može da pomogne NBS u procesu kontrole inflacije. "Umerenost plata u javnom sektoru, efikasnija antimonopolska politika, kao i reforme u javnim preduzećima bile bi u tome posebno korisne. Reforma javnih preduzeća mogla bi da pomogne u sprečavanju prekomernog povećanja regulisanih cena, tako što bi javna preduzeća smanjivala troškove i postala efikasnija, umesto da jednostavno povećavaju cene. Svakako, snažniji napredak u svim ovim reformama bio bi veoma poželjan", dodaje on.
Izvor: Novosti
Beograd -- Trajno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, koje bi uvećalo osnovicu za plate i penzije u 2012, ne bi bilo u skladu sa sporazumom Srbije i MMF-a.
Inače, Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda će 8. aprila razmatrati uspešnost sprovođenja sporazuma naše zemlje sa ovom institucijom.
Vašingtonu je iz Beograda poslato pismo o namerama sa stavom o jednokratnoj isplati javnom sektoru i penzionerima od najviše 10 milijardi dinara, ako prihodi budu veći od projektovanih. Ukoliko, međutim, Vlada odluči drugačije, Bogdan Lisovolik naglašava da to može da predstavlja značajan problem za okončanje sedme revizije aranžmana.
"Glavni problem za nas je činjenica da bi to bilo fiskalno neodgovorno i da bi se time ugrozio kredibilitet novih fiskalnih pravila, što bi imalo ozbiljne posledice ne samo na ovogodišnji, već i na budžet za narednu godinu. Naredna vlada bi sigurno nasledila veoma teške fiskalne izazove", navodi on.
Na pitanje kako bi se konkretno to odrazilo na budžet, Lisovolik odgovara da "ukoliko se planiranih deset milijardi isplati kao trajno povećanje zarada i penzija, a ne samo kao jednokratna uplata, to budžet u narednoj godini može koštati dodatnih 30 milijardi dinara, povrh značajnih povećanja u 2012. godini, zbog usvojenih pravila indeksacije plata i penzija".
On navodi da bi dodatno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija "pojelo" skoro sav očekivani porast prihoda budžeta u narednoj godini, pa ne bi ostalo prostora da u 2012. godini dođe do smanjenja deficita budžeta, povećanja javnih investicija i drugih slučajeva važne državne potrošnje.
Lisovolik upozorava da postoji rizik da, čak i ove godine, "prenagljena procena o mogućnostima dodatnog povećanja plata u javnom sektoru i penzija ugrozi ciljani nivo budžetskog deficita od 4,1 odsto BDP".
"Uopšte, fiskalni deficiti od preko četiri odsto BDP visoki su za Srbiju. Kao rezultat toga, javni dug brzo raste. Takođe, javni dug postaje sve skuplji. Zato je i važno da što pre dođe do daljeg smanjenja fiskalnih deficita", smatra on.
Ipak, kaže on, "koren problema srpske ekonomije nije u dugovima ovdašnjih domaćinstava, već privrede. Rešavanje problema tereta korporativnih dugova mora biti prioritet. Tako bi se oslobodio produktivni kapital, što bi pomoglo privredi da generiše rast i zapošljavanje, a time bi se podržao i finansijski položaj domaćinstava na ozbiljniji način".
Vlada može da pomogne NBS oko inflacije
Bogdan Lisovolik kaže da Vlada može da pomogne NBS u procesu kontrole inflacije. "Umerenost plata u javnom sektoru, efikasnija antimonopolska politika, kao i reforme u javnim preduzećima bile bi u tome posebno korisne. Reforma javnih preduzeća mogla bi da pomogne u sprečavanju prekomernog povećanja regulisanih cena, tako što bi javna preduzeća smanjivala troškove i postala efikasnija, umesto da jednostavno povećavaju cene. Svakako, snažniji napredak u svim ovim reformama bio bi veoma poželjan", dodaje on.