LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]MMF: Srbija mora manje da troši
[/h] Izvor: Tanjug
Aranđelovac -- Srbija mora da sprovede mere fiskalne konsolidacije, pre svega kontrolisanja javne potrošnje, kao i strukturne reforme, kaže Bogdan Lisovolik.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu je istakao da zemlje u razvoju sa visokim spoljnim deficitima, kao što je Srbija, moraju da smanjuju potrošnju i povećavaju izvoz.
On je kazao da Srbija i dalje ima problem sa velikim eksternim deficitom, i iako je bilo uspeha u njegovom smanjenju od 2008. godine, platnobilansni deficit se u 2011. godini nalazio tik ispod nivoa od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema rečima Lisovolika, strukturne reforme, između ostalog podrazumevaju, stvaranje uslova za privlačenje stranih direktnih investicija i to, pre svega, u proizvodnju i izvozno orijentisane sektore.
Lisovolik je napomenuo i da na globalnom nivou jača rizik u evrozoni, a rizik cena nafte je sada manji, ali, kako je rekao, ne iz dobrih razloga već kao reakcija na neke loše prognoze.
On je naveo da će u ovoj i narednoj godini evrozona nastaviti da bude epicentar nestabilnosti u globalnoj ekonomiji i da postoji opasnost od jačanja krize u tom delom sveta, posebno ako se uspostavi loša dinamika u "začaranom krugu" - rasta BDP-a, fiskalne dimenzije i bankarskog sistema.
Rešenja je da se, u slučaju da trzište daje prostora, obezbedi ekspanzivnija fiskalna politika, pronađe ravnoteža monetarne i fiskalne politike, pruži podrška nezaposlenima i drugim slojevima pogođenim krizom, i uspostavi koordinisana reakcija na makroekonomskom nivou.
[/h] Izvor: Tanjug
Aranđelovac -- Srbija mora da sprovede mere fiskalne konsolidacije, pre svega kontrolisanja javne potrošnje, kao i strukturne reforme, kaže Bogdan Lisovolik.
On je kazao da Srbija i dalje ima problem sa velikim eksternim deficitom, i iako je bilo uspeha u njegovom smanjenju od 2008. godine, platnobilansni deficit se u 2011. godini nalazio tik ispod nivoa od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema rečima Lisovolika, strukturne reforme, između ostalog podrazumevaju, stvaranje uslova za privlačenje stranih direktnih investicija i to, pre svega, u proizvodnju i izvozno orijentisane sektore.
Lisovolik je napomenuo i da na globalnom nivou jača rizik u evrozoni, a rizik cena nafte je sada manji, ali, kako je rekao, ne iz dobrih razloga već kao reakcija na neke loše prognoze.
On je naveo da će u ovoj i narednoj godini evrozona nastaviti da bude epicentar nestabilnosti u globalnoj ekonomiji i da postoji opasnost od jačanja krize u tom delom sveta, posebno ako se uspostavi loša dinamika u "začaranom krugu" - rasta BDP-a, fiskalne dimenzije i bankarskog sistema.
Rešenja je da se, u slučaju da trzište daje prostora, obezbedi ekspanzivnija fiskalna politika, pronađe ravnoteža monetarne i fiskalne politike, pruži podrška nezaposlenima i drugim slojevima pogođenim krizom, i uspostavi koordinisana reakcija na makroekonomskom nivou.