Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
MMF: Skroman privredni rast Srbije u 2012.
Tanjug|
BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira za Srbiju u 2012. skroman privredni rast od 1,5 odsto, jer će se tri glavna trgovinska partnera naše zemlje - Nemačka, Italija i Bosna i Hercegovina - iduće godine suočiti sa recesijom i privrednom stagnacijom, izjavio je šef beogradske kancelarije MMF Bogdan Lisovolik.
On je precizirao, u intervjuu za današnje izdanje "Politike", da je prognoza privrednog rasta Srbije u idućoj godini "zasnovana na stagnaciji oporavka u celoj evrozoni i delimičnoj recesiji u Italiji."
"Ukoliko u evrozoni budu zabeležene negativne stope rasta, a recesija u Italiji bude dublja od očekivane, procena za Srbiji postaće previše optimistična", upozorio je predstavnik MMF.
Prema rečima Lisovolika, Fond će pratiti situaciju i analizirati šta se dešava. "Važno je da kreatori ekononomske politike (U Srbiji) adekvatno reaguju i da fiskalna situacija bude pod kontrolom", dodao je on.
Deficit budžeta u Srbiji sledeće godine treba da bude manji od 4,5 odsto, koliko dozvoljava zakon, u slučaju da je ekonomski rast niži od očekivanog, jer se javne finansije moraju držati pod kontrolom, ukazao je Lisovolik.
On je rekao da je i nivo javnog duga u Srbiji veoma visok, tako da ćemo u slučaju da ekonomki rast bude manji od očekivanog, imati s jedne strane formulu koja predvijda povećanje deficita, a sa druge strane ograničenje o finansiranju i visini javnog duga.
Objašnjavajući teškoće u kontroli javnog duga, koji prema fiskalnim pravilima ne može biti veći od 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, Lisovolik je rekao da je minus u budžetu jedan od faktora uticaja, ali da su drugi državne garancije za javna preduzeća, koje su prilično velike.
"Ona uglavnom ne posluju profitabilno i nisu u stanju da uzmu kredit bez garancije države.
Smanjenje garancija značilo bi bolju kontrolujavnog duga, a još jedna mogućnost je privatizacija" , naveo je Lisovolik, napominjući i da poreska reforma mora biti neutralna u odnosu na deficit budžeta.
S obzirom da će poreskim izmenama, lokalne samouprave naredne godine dobiti 40 milijardi dinara više za trošenje, on je istako da MMF vodi razgovore sa vlastima, kako će se kotrolisati način trošenja tih para, jer postoji bojazan da budu potrošene na predizbornu kampanju.
"Priprema se sistem nadzora i sankcionisanja svakog nenamenskog trošenja. Zakoni o budžetskom sistemu i javnom dugu imaju izvesna ograničenja, kada su u pitanju lokalne kase", upozorio je on, navodeći da minus u opštinskom budžetu ne može biti veći od 10 odsto".
"Lokalne kase mogu da se zadužuju samo za investicije, a (njihov) dug ne može da bude veći od 50 odsto prihoda", naglasio je Lisovolik.
On je rekao da će u slučaju kršenja tih pravila, centralna kasa moći da smanji transfere. Podsetio je da je u budžetu nastala velika rupa, koja mora da se zatvori, putem smanjenja subvencija, troškova za kupovinu robe i usluga i pronalaženja dodatnih prihoda.
"Za uspešnu primenu (ekonomskog) programa potrebna je i volja vlasti da učini dogovoreno", poručio je šef misije MMF u našoj zemlji.
Tanjug|
BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira za Srbiju u 2012. skroman privredni rast od 1,5 odsto, jer će se tri glavna trgovinska partnera naše zemlje - Nemačka, Italija i Bosna i Hercegovina - iduće godine suočiti sa recesijom i privrednom stagnacijom, izjavio je šef beogradske kancelarije MMF Bogdan Lisovolik.
On je precizirao, u intervjuu za današnje izdanje "Politike", da je prognoza privrednog rasta Srbije u idućoj godini "zasnovana na stagnaciji oporavka u celoj evrozoni i delimičnoj recesiji u Italiji."
"Ukoliko u evrozoni budu zabeležene negativne stope rasta, a recesija u Italiji bude dublja od očekivane, procena za Srbiji postaće previše optimistična", upozorio je predstavnik MMF.
Prema rečima Lisovolika, Fond će pratiti situaciju i analizirati šta se dešava. "Važno je da kreatori ekononomske politike (U Srbiji) adekvatno reaguju i da fiskalna situacija bude pod kontrolom", dodao je on.
Deficit budžeta u Srbiji sledeće godine treba da bude manji od 4,5 odsto, koliko dozvoljava zakon, u slučaju da je ekonomski rast niži od očekivanog, jer se javne finansije moraju držati pod kontrolom, ukazao je Lisovolik.
On je rekao da je i nivo javnog duga u Srbiji veoma visok, tako da ćemo u slučaju da ekonomki rast bude manji od očekivanog, imati s jedne strane formulu koja predvijda povećanje deficita, a sa druge strane ograničenje o finansiranju i visini javnog duga.
Objašnjavajući teškoće u kontroli javnog duga, koji prema fiskalnim pravilima ne može biti veći od 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, Lisovolik je rekao da je minus u budžetu jedan od faktora uticaja, ali da su drugi državne garancije za javna preduzeća, koje su prilično velike.
"Ona uglavnom ne posluju profitabilno i nisu u stanju da uzmu kredit bez garancije države.
Smanjenje garancija značilo bi bolju kontrolujavnog duga, a još jedna mogućnost je privatizacija" , naveo je Lisovolik, napominjući i da poreska reforma mora biti neutralna u odnosu na deficit budžeta.
S obzirom da će poreskim izmenama, lokalne samouprave naredne godine dobiti 40 milijardi dinara više za trošenje, on je istako da MMF vodi razgovore sa vlastima, kako će se kotrolisati način trošenja tih para, jer postoji bojazan da budu potrošene na predizbornu kampanju.
"Priprema se sistem nadzora i sankcionisanja svakog nenamenskog trošenja. Zakoni o budžetskom sistemu i javnom dugu imaju izvesna ograničenja, kada su u pitanju lokalne kase", upozorio je on, navodeći da minus u opštinskom budžetu ne može biti veći od 10 odsto".
"Lokalne kase mogu da se zadužuju samo za investicije, a (njihov) dug ne može da bude veći od 50 odsto prihoda", naglasio je Lisovolik.
On je rekao da će u slučaju kršenja tih pravila, centralna kasa moći da smanji transfere. Podsetio je da je u budžetu nastala velika rupa, koja mora da se zatvori, putem smanjenja subvencija, troškova za kupovinu robe i usluga i pronalaženja dodatnih prihoda.
"Za uspešnu primenu (ekonomskog) programa potrebna je i volja vlasti da učini dogovoreno", poručio je šef misije MMF u našoj zemlji.