Mladi i ocene

[tmaks65]

Evo jednog problema sa kojim se verujem susrecu roditelji, vezanog za srednjoskolce, a koji treba resenje ?
Cerka je imala pismeni iz Fizike proslje nedelje i danas dobila test i ocenu 3 !?!
Nista strasno, recice vecina.
Problem je sto je, kada je pitala profesora sta nije tacno, isti priznao samo pola zadatka, treceg, koji je bio malo tezi, dok je ostala dva od tih tri uradila i popravio ocenu na 4 !!!
Drugarica koja je prepisala zdatke od cerke je dobila 5!!!
Elem, jos interesantnije je to sto sam licno pokazivao doticni zadatak cerci dan pre pismenog i potrudio se da ga shvati i razume, neznajuci da ce biti na pismenom, specificnost tog zdatka je u tezini.
Kao mas. inzenjer, (nemam nameru da se hvalim), zadaci iz mehanike, su svakom masincu boza, jer je to bio jedan od najtezih ispita, a ovi za srednju skolu, za prvi razred, su smejurija.
Ni to nije bitno, znam da je cerka uradila taj zadatak potpuno tacno,
Problem koji se javlja a koji je zanimljiv za roditelje, verujem, je reagovanje cerke na moju opasku da cu naredni dan otici kod tog profesora pogledati uradjen zadatak i videti ko je u pravu, (nije im joss dao testove, samo procitao ocene)
Cerka je trazila od mene da ne idem u skolu, i ne bunim se, naravno da cu ici, a necu se buniti samo ako ispadne da je profa u pravu.
Obrazlozenje cerke je da ce je profesor uzeti na zub ubuduce i da ne zeli takve probleme .
Pokusao sam da joj objasnim da ako je u pravu , mora da se bori za svoje stavove, a ne da izbegava konfrontaciju sa profesorom, ma ko bio i ma iz kog predmeta.
Tacno je da su mnogi u prosveti sujetni, ali ono sto me je iznenadilo je stav deteta, koje je nesigurno u svoje znanje i izbegava konflikt, sa obrazlozenjem, naucice i popravice tu cetvorku sledeci put ?
Ovakvi stavovi dece su zabrinjavajuci, srednja skola je jednostavno laka, teskoce pocinju na fakultetu, tamo se ne oprasta nervoza ili blokada na ispitu.
Rekao sam cerci da sledecih dana sve sto joj bude trebalo iz Fizike , licno cu joj predavat ako treba dok ne shvati, pa makar i od prve lekcije.
Shvatam da ima razlicitih predavaca, onih koji znaju i umeju da predaju i onih koji to rade da im prodje radno vreme, bez da ih zanima ista vise od 45 min koliko moraju da odrade svoj cas. Bilo je takvih i u moje vreme, pa sam odredjene oblasti morao da se vratim i naucim ih sam , da bih mogao da pratim nastavu na faksu.
Jednostavno neki ljudi ne bi trebalo nikako da rade u prosveti, nije svakome tamo mesto, naprave svojim ponasanjem odbojnost deci za sva vremena i kasnije problemi u daljem skolovanju.
Koliko dece danas voli i zna matematiku ?

Sta Vi kolegice i kolege mislite o ovom problemu, strah od eventualnih posledica suprotstavljanja profesoru, iako znate da ste u pravu ???

 

[besherat]

Iako bih reagovala kao ti, mogu ti reći da je reagovanje tvoje ćerke mudro i zrelo i prilagođeno današnjem vremenu. Krive Drine niko ne ispravi, kao ni nepravdu. To je provjerena istina. Isto se desilo mojoj ćerki sa srpskim iz gramatike, pa je iscoolirala, što bi rekli mladi, iako je znala da je u pravu. I to će uvijek tako biti. Ja đecu učim da se ne svađaju, da ne budu naopake, kakva sam ja bila u mladosti, da išćeram " do kraja " po cijenu bilo čega. To se zove tvrdoglavost, iako si u pravu, ko te pita. Kažem im, da istina kad tad izađe na viđelo, da sačekaju, izbroje do deset i nađu pogodan trenutak kada će reći svoje mišljenje. Ako se nauče strpljenju od malih nogu, to će im spasiti i život i sutra brak i sve. Paljenje " na prvu loptu " izaziva samo konflikte. Bila sam takva pa znam, zato i govorim. I onda sam samoj sebi govorila, zašto se svi problemi lijepe za mene. E, nisu krivi bili problemi, nego moj temperament. I kada naučiš da brojiš do deset, postigao si smirenje, bitno je tih nekoliko sekundi, a nisi izgubio ni sebe, ni svoje dostojanstvo. Samo si sebe poštedio nerviranja, izbacivanja riječi zbog kojih bi se možda kasnije kajao itd...O ovome bih mogla da napišem čitavu storiju zvanu, brojanje do deset.

 

[Andjela 7]

Slažem se sa besherat. Na žalost to je naša stvarnost. U svakoj školi postoji bar po jedan takav profesor ili nastavnik. I zaista postoji taj zub koji kod nekih može da košta čak i godina. U praksi sam videla primere roditelja koji su išli da intervenišu samo su naudili svojoj deci. Neki su se morali čak i premestiti u drugu školu da ne bi obnavljali razred. Dobro kod vas u pitanju ošteta-naravno da to vređa čoveka. Na svakom koraku se susrećemo sa nepravdom-pa ipak malo toga možemo ispraviti. Mislim da je tvoja ćerka zrelo sagledala situaciju. Bitno je da iz toga nauči koliko je to loše i da ona ne pravi takve poteze u zivotu. I sve će biti u redu.

 

[besherat]

Tačno. Ta profesorica će shvatitri da dijete dobro zna fiziku i lako će joj popraviti ocjenu, kad vidi da dijete nije " drčno ". Inat izaziva inat, dva ovna na brvnu. Ja imam suprotan slučaj. U osnovnoj školi mi je srednja ćerka imala pet iz engleskog i njega stvarno zna. Iz njemačkog dobila tri, a veze s mozgom nije imala, jer je imala neku neobičnu profesoricu, koja joj nije nikako bila inspirativna za učenje. Ja fino odem kod razrednog i kažem mu, kako Ana može da ima tri iz njemačkog? A on kaže, pa dobro, popravit će, dobar je đak, jer je on mislio da ja pokušavam da smuvam veću ocjenu, a ja mu kažem kako trojku, ona pojma nema ni za dva. On pao na glavu, gledao me kao neku rijetku zvjerku, ali je dobar čovjek, pa je shvatio da ima i takvih slučajeva.

 

[tmaks65]

Hvala na razumevanju, ovo je zaista problem koji nije usamljen, i desavace se i dalje, ne mislim samo na slucaj moje cerke, verovatno je da u mnogim skolama ima pojedinaca koji su namcori i previse znaju iz svog predmeta. !
Mozda ipak treba ostat smiren, ovo sa brojanjem do deset moze biti prakticno resenje, hvala Besherat, smiruje plamen reci i zaista ne bi trebalo dozvoliti nikome da nas izbacuje lako iz takta. Samo to su deca, tek uce sta je zivot i sta se u njemu dogadja, a mi kao roditelji bi da ih uvek postedimo i zastitimo, kao da cemo doveka zivet pored njih.
Mozda zaista treba dopustit da polako odrastaju i prihvataju zivot kakav je: "...nekad siv, nekad zut...".
U svakom slucaju, supruga je otisla do skole, ustala ranije i otisla da vidi u cemu je problem i diplomatski resila problem. Zadaci jesu tacni bili, ali je pisanje uzasno, tesko se je naci redosled i nema kompletnog postupnog izvodjenja.
Pa malo cu ucit Fiziku sa cerkom narednih mesec dana i to je to u ovom slucaju.
Zato sto nisam bio siguran u svoje znanje i nisam smeo da se znanjem suprotstavim asistentu, svojevremeno, nekada-pao sam godinu !!! Iz tog iskustva, valjda, bih reagovao onako kako sam bio spreman, ali za decu koja nikad nisu dovoljno sigurna da znaju ono sto uce, suprotstavljanje profesoru, zaista moze da bude problem i mac sa dve ostrice !
Procedura je poznata, zalba direktoru, komisija sa drugim profesorom i odgovaranje. Za ovakav scenario treba znati gradivo, podobro.
Prihvatio sam savet, a mozda ce ovo i nekom drugom pomoci, jer kako L. Gutovic kaze: "Ono sto ne skodi-pomaze".

 

[Eric Cantona]

Djelomično ste u pravu. Ja kad sam studirao (oprostite što neću spominjati detalje) zakačio sam se sa svjetski poznatim profesorom jer mi iz nekih razloga nije htio upisati moju pošteno zarađenu 3 u index. Čak sam mu u "žaru borbe" rekao "probajte logički razmišljati". To su mi kasnije asistenti prepričali. Nakon tri mjeseca rovovske bitke mi je ipak upisao ocjenu.


Ali to je bilo u vrijeme kada je u ovoj zemlji još bilo poštenja. Nekada su za profesore učili elitni studenti. Danas nažalost predaju kadrovi koji se nisu uspjeli upisati na "prave", cijenjene fakultete. Niti znaju, niti im je stalo, i još su opravdano ogorčeni lošim stanjem i podcijenjenošću svoje struke.

Međutim, što da vam kažem za djecu. Ne preporučam sukob, jer nemožete izaći kao pobjednici. Najgora je ta nastavnička "solidarnost". Jedini način je pobijediti ih znanjem. Samo tako.


Inače, ja brojim bar do 100. 10 mi malo.

 

[besherat]

Najljepša pouka iz cijele ove priče, nije vezana za mlade, nego za nas starije, kojima je jako teško da se prilagodimo novom vremenu i nepravdama, kojih danas ima više, nego ikada ranije. Drago mi je da vidim da su i tmaks65 i Eric Cantona naučili da " broje ", jer najveće je blago i uspjeh pobjediti samog sebe, svoj temperament smiriti. To je posebna životna škola, ali najkorisnija. Koliko se samo nepotrebnih sukoba izbjegne i diplomatski riješi. Nekome je potrebno do 10, nekome do 100. Nije važno koliko, važno je da čovjek radi na sebi, sagledava i neka druga razmišljanja i usvaja ih. I nekako mi se čini, da svakog dana učimo, a tako i treba.

 

[tmaks65]

Najljepša pouka iz cijele ove priče, nije vezana za mlade, nego za nas starije, ... Nije važno koliko, važno je da čovjek radi na sebi, sagledava i neka druga razmišljanja i usvaja ih. I nekako mi se čini, da svakog dana učimo, a tako i treba.

Upravo ovako, i zaista, svakog dana ucimo. Preko drugih, kroz druge, i treba to sebi priznati...yes3