LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Mito puni mnoge džepove
Država odlučila da pripremi novu strategiju borbe protiv korupcije. Nabavke odnele 603 miliona evra. Građane brine „sitna korupcija“
DA je korupcija u Srbiji postala opšte mesto, a ne samo eksces, pokazalo je i to što se od 64 dodatnih pitanja koje nam je dostavila Evropska komisija na odgovore na Upitnik, najveći broj odnosi upravo na ovu temu.
Pitanja su vrlo konkretna, posebno ona koja se tiču saradnje policije i tužilaštva, ili koja se odnose na zaštitu „duvača u pištaljke“ (oni koji prijavljuju korupciju).
Recimo, da li postoje podaci koliko je akcija sprovedeno na osnovu izveštaja „duvača u pištaljke“? Ili, dostavite nam podatke o broju istraga i osuda u slučajevima borbe protiv korupcije. Navedite konkretne primere visoke korupcije. Koliko ste korupcionaških slučajeva otkrili kroz izveštaje Uprave za sprečavanje pranja novca? Kako Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše sprovođenje strategije iz ove oblasti? To su samo neka od pitanja.
Kako ističu u Kancelariji za evropske integracije, ovo je oblast u kojoj građani očekuju najkonkretnija rešenja i velike promene. Kada priča o korupciji, „običan“ svet uglavnom misli na pare kojima „podmažu“ saobraćajnog policajca da im ne piše kaznu, profesora kojem studenti gurnu novčanicu u indeks, ili lekara kojeg podmite da obavi posao za koji je i inače plaćen.
Kada država priča o korupciji, ona misli na javne nabavke, tendere ili ogromne svote koje završavaju u fiokama činovnika koji izdaju urbanističke, građevinske i druge dozvole.
Prema tvrdnjama republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, Srbija je prilikom nabavki u državnim preduzećima i institucijama u poslednje vreme oštećena za čak 603 miliona evra, a broj slučajeva korupcije koje su otkrili policija i tužilaštvo stalno je u porastu.
Međutim, Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ smatra da je percepcija korupcije uglavnom veća od same korupcije.
- Nalazimo se u „proročanstvu koje samo sebe ispunjava“: sve se glasnije govori o korupciji koju nije pratila odgovarajuća akcija suzbijanja, i to je stvorilo ubeđenje da se bez korupcije ne može ništa završiti. Zato imamo građane i investitore koji nude mito i kada ne bi morali, i službenike i političare koji nose žig loše slike o svom staležu, čak i kada su lično pošteni.
Obim korupcije kod nas, računajući u svetskim i balkanskim razmerama, je „srednje-visok“, a u evropskim „visok“.
- Najproblematičnije su odluke koje se zasnivaju na „slobodnoj oceni“, na primer, odluka o tome na koje nabavke će biti trošena sredstva budžeta i javnih preduzeća, šta će pisati u urbanističkom planu, koji će propisi biti doneti, a koji će večno čekati usvajanje, koju firmu i pojedince će inspekcije i istražni organi podvrći kontroli, a koje ne - kaže Nenadić.
Zbog evropskih packi, ali i štete koju trpi ionako tanak državni budžet, vlast je najavila do kraja godine novu Strategiju za borbu protiv korupcije.
- Potrebna nam je nova strategija i novi akcioni plan, jer su važeći doneti pre šest godina i veći deo je ispunjen - kaže za „Novosti“ državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
On podseća da je u međuvremenu donet niz evropskih konvencija, a u našoj državi su ustanovljena nova tela za borbu protiv korupcije. Zato je potrebno i precizno definisati obaveze u narednih pet godina.
ZAŠTITA SVEDOKA O KORUPCIJI
AKO je problem mali broj prijavljenih korupcionaških dela, moramo predvideti mere da se to stanje promeni - smatra Nenadić.
- Recimo, kroz oslobođenje od odgovornosti onih aktera koji hoće da svedoče o korupciji na visokom nivou: kod javnih nabavki, privatizacije ili finansiranja stranaka, kao i efikasnu zaštitu građana i službenika koji pruže dokaze o korupciji.
Novosti
Država odlučila da pripremi novu strategiju borbe protiv korupcije. Nabavke odnele 603 miliona evra. Građane brine „sitna korupcija“
DA je korupcija u Srbiji postala opšte mesto, a ne samo eksces, pokazalo je i to što se od 64 dodatnih pitanja koje nam je dostavila Evropska komisija na odgovore na Upitnik, najveći broj odnosi upravo na ovu temu.
Pitanja su vrlo konkretna, posebno ona koja se tiču saradnje policije i tužilaštva, ili koja se odnose na zaštitu „duvača u pištaljke“ (oni koji prijavljuju korupciju).
Recimo, da li postoje podaci koliko je akcija sprovedeno na osnovu izveštaja „duvača u pištaljke“? Ili, dostavite nam podatke o broju istraga i osuda u slučajevima borbe protiv korupcije. Navedite konkretne primere visoke korupcije. Koliko ste korupcionaških slučajeva otkrili kroz izveštaje Uprave za sprečavanje pranja novca? Kako Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše sprovođenje strategije iz ove oblasti? To su samo neka od pitanja.
Kako ističu u Kancelariji za evropske integracije, ovo je oblast u kojoj građani očekuju najkonkretnija rešenja i velike promene. Kada priča o korupciji, „običan“ svet uglavnom misli na pare kojima „podmažu“ saobraćajnog policajca da im ne piše kaznu, profesora kojem studenti gurnu novčanicu u indeks, ili lekara kojeg podmite da obavi posao za koji je i inače plaćen.
Kada država priča o korupciji, ona misli na javne nabavke, tendere ili ogromne svote koje završavaju u fiokama činovnika koji izdaju urbanističke, građevinske i druge dozvole.
Prema tvrdnjama republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, Srbija je prilikom nabavki u državnim preduzećima i institucijama u poslednje vreme oštećena za čak 603 miliona evra, a broj slučajeva korupcije koje su otkrili policija i tužilaštvo stalno je u porastu.
Međutim, Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ smatra da je percepcija korupcije uglavnom veća od same korupcije.
- Nalazimo se u „proročanstvu koje samo sebe ispunjava“: sve se glasnije govori o korupciji koju nije pratila odgovarajuća akcija suzbijanja, i to je stvorilo ubeđenje da se bez korupcije ne može ništa završiti. Zato imamo građane i investitore koji nude mito i kada ne bi morali, i službenike i političare koji nose žig loše slike o svom staležu, čak i kada su lično pošteni.
Obim korupcije kod nas, računajući u svetskim i balkanskim razmerama, je „srednje-visok“, a u evropskim „visok“.
- Najproblematičnije su odluke koje se zasnivaju na „slobodnoj oceni“, na primer, odluka o tome na koje nabavke će biti trošena sredstva budžeta i javnih preduzeća, šta će pisati u urbanističkom planu, koji će propisi biti doneti, a koji će večno čekati usvajanje, koju firmu i pojedince će inspekcije i istražni organi podvrći kontroli, a koje ne - kaže Nenadić.
Zbog evropskih packi, ali i štete koju trpi ionako tanak državni budžet, vlast je najavila do kraja godine novu Strategiju za borbu protiv korupcije.
- Potrebna nam je nova strategija i novi akcioni plan, jer su važeći doneti pre šest godina i veći deo je ispunjen - kaže za „Novosti“ državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
On podseća da je u međuvremenu donet niz evropskih konvencija, a u našoj državi su ustanovljena nova tela za borbu protiv korupcije. Zato je potrebno i precizno definisati obaveze u narednih pet godina.
ZAŠTITA SVEDOKA O KORUPCIJI
AKO je problem mali broj prijavljenih korupcionaških dela, moramo predvideti mere da se to stanje promeni - smatra Nenadić.
- Recimo, kroz oslobođenje od odgovornosti onih aktera koji hoće da svedoče o korupciji na visokom nivou: kod javnih nabavki, privatizacije ili finansiranja stranaka, kao i efikasnu zaštitu građana i službenika koji pruže dokaze o korupciji.
Novosti