LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Mito pršti na sve strane
Zašto Srbija stalno dobija packe od Evropske unije zbog korupcije rasprostranjene na svim nivoima? Agencija “češlja“ sve imovinske karte
RAD Agencije za borbu protiv korupcije rezultirao je i prvim krivičnim prijavama! Podnete su u petak protiv dr Nenada Borojevića, bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i Zorana Bekića, nekadašnjeg načelnika Odeljenja pedijatrijske onkologije i predsednika Komisije za citostatike Ministarstva zdravlja. Razlog: nisu pre dve godine prijavili imovinu vrednu 350.000 evra.
Borojević nije, kako je utvrdila istraga, prijavio stan u Beogradu od 41 kvadrata u Studentskoj ulici 9, kao što nije prijavio ni veći broj ugovora o autorskom delu sa nekoliko poznatih farmaceutskih kuća. Ove kompanije su, tvrdi se, na njegov tekući račun uplatile blizu šest miliona dinara i 20.000 evra. Takođe nije prijavio Agenciji ni depozite na štedne uloge u više banaka, u ukupnom iznosu od 53.630 evra.
Bekiću se stavlja na dušu da nije prijavio autorske ugovore sa nekoliko kompanija, u iznosu od 5,7 miliona dinara i 25.000 evra, kao što nije prijavio ni štedne uloge u Alfa banci, jedan od 40.000, a drugi od 10.650 evra.
- Agencija redovno proverava imovinske karte, iako je možda u početku nekima delovalo da neće. Taj postupak traje, idemo stavku po stavku, proveravamo kuće, brojeve računa, upoređujemo sa podacima Poreske uprave i podacima iz katastra. Najočigledniji primer da nešto nije u redu je kad se ne slažu prihodi i rashodi - kažu u Antikorupcijskoj agenciji.
Kada posumnja da se nešto ne slaže, Agencija obaveštava MUP i Tužilaštvo, koji dalje vode istragu. Osim što je inicirala ove dve krivične prijave, Agencija je podnela i niz prekršajnih, ali je od toga, kako stvari stoje, za sada slaba vajda.
Prekršajne prijave podnete su i protiv pet-šest političkih partija, koje nisu dostavile izveštaje o troškovima tokom izbornih kampanja na lokalnim izborima. Odgovore su dobili u samo dva slučaja:
- U prvom se radi o Jedinstvenoj Srbiji, gde su nas iz Prekršajnog suda u Beogradu obavestili da je mesno nadležan Prekršajni sud u Jagodini! U drugom slučaju prijava je podneta protiv SPS, koji nije došao na sud, već je dostavio izjašnjenje o kojem nas niko nije obavestio. Kada je sudija tražio da na njega odgovorimo, zastupnik Agencije rekao je da ne zna o čemu je reč i da mu treba vremena da pogleda. I tako je ročište otkazano zbog nas, a ne zbog SPS koji se nije pojavio.
Tako, plastično opisano, u Srbiji izgleda borba protiv korupcije. Iz Agencije, ipak, poručuju da pomenute dve krivične prijave daju nadu i da će nastaviti da proveravaju imovinske karte.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o „sitnoj“ korupciji pokazuju da je 8,1 odsto građana Srbije imalo direktna iskustva sa ovom boljkom. U 52,2 odsto slučajeva kao mito davan je novac (prosečni iznos 15.330 dinara), dok je u 33,6 odsto slučajeva davana hrana!
U više od polovine slučajeva ispitanici su podmićivali lekare, u gotovo 40 odsto policajce, pa medicinske sestre, službenike u katastru... Većina je nudila sama novac, poklon ili protivuslugu da bi ubrzali neku proceduru ili dobili bolji tretman.
- Naravno da „bode“ oči sitna korupcija, ali najveći problem u Srbiji je korupcija u vrhu, koja se piramidalno širi nadole. Kada bismo iskorenili najkrupniju korupciju, lakše bi se obračunali sa sitnom. Jedna gnjila jabuka kvari sve ostale - kaže Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku (CNP).
Žarište korupcije, po njemu, leži u propustima u sistemu javnih nabavki. Rasprostranjena praksa je takozvano aneksiranje ugovora, zloupotreba postupaka po hitnosti i dogovaranje ponuđača. Koncesije i javnoprivatnog partnerstva nema u Zakonu o javnim nabavkama iz 2009, a komunalne delatnosti, kao bitan segment javnih nabavki, nisu dobro regulisane.
- Vrednost javnih nabavki godišnje je oko četiri milijarde evra, što čini oko 15 odsto društvenog proizvoda. Svaki procenat uštede ima veliki značaj. Za razliku od kupovine za sopstvene potrebe, onaj ko kupuje državnim parama nema motiv da najefikasnije troši novac i podložan je korupciji. Osnovni mehanizmi za promenu postojećeg modela ponašanja su ozbiljniji pravni okvir, stroža budžetska i eksterna finansijska kontrola, transparentnost postupaka, efikasna konkurencija među ponuđačima i delimična centralizacija nabavki - smatra Todorić.
Prema njegovim rečima, čak 40 odsto javnih nabavki je van otvorenog postupka (vrše se preko pregovaračkog postupka bez objavljenog javnog poziva i na druge načine), a 14 odsto ide na proceduru nabavki male vrednosti.
- Problem s korupcijom jeste što se sve transakcije veće od 15.000 evra kontrolišu kada je u pitanju pranje novca, ali zato se stotine miliona evra koje idu u privatizaciju ne kontrolišu, jer Agencija za privatizaciju nije na spisku onih koji su obavezni da dostave izveštaj Upravi za sprečavanje pranja novca - kaže Todorić.
Posebna priča su subvencije javnih preduzeća, finansiranje političkih partija, činjenica da vlada do sada parlamentu nije predala nijedan završni račun budžeta...
NEMOĆ RAĐA BES
U izveŠtaju Evropske komisije o Srbiji ne koristi se izraz „sistemska korupcija“, kažu u Centru za novu politiku. Međutim, koriste se izrazi koji mogu imati slično značenje. Na primer: „Slabosti u vladavini prava i preovlađujuća korupcija nastavili su da smanjuju pravnu sigurnost...“ Ili: „Korupcija ostaje široko rasprostranjena u mnogim oblastima i nastavlja da predstavlja ozbiljan problem“.
- Opšti utisak građana jeste da su davanje mita i zloupotreba položaja dominantni obrazac ponašanja, što proizvodi apatiju i osećaj nemoći. Razočaranje, ako dugo traje i ako se protiv njega ne bori aktivnim merama, može lako da preraste u bes i bude instrumentalizovano - zaključuju u Centru za novu politiku..
MALOVIĆEVA NAJAVLJUJE OBRAČUN
MINISTAR pravde Snežana Malović najavila je u subotu da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu.
- Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani, i to je naša obaveza. Istrajaću na tome da se ti slučajevi rasvetle - rekla je ministarka. - Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi, svakako će biti pokrenuti postupci.
Novosti
Zašto Srbija stalno dobija packe od Evropske unije zbog korupcije rasprostranjene na svim nivoima? Agencija “češlja“ sve imovinske karte
RAD Agencije za borbu protiv korupcije rezultirao je i prvim krivičnim prijavama! Podnete su u petak protiv dr Nenada Borojevića, bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i Zorana Bekića, nekadašnjeg načelnika Odeljenja pedijatrijske onkologije i predsednika Komisije za citostatike Ministarstva zdravlja. Razlog: nisu pre dve godine prijavili imovinu vrednu 350.000 evra.
Borojević nije, kako je utvrdila istraga, prijavio stan u Beogradu od 41 kvadrata u Studentskoj ulici 9, kao što nije prijavio ni veći broj ugovora o autorskom delu sa nekoliko poznatih farmaceutskih kuća. Ove kompanije su, tvrdi se, na njegov tekući račun uplatile blizu šest miliona dinara i 20.000 evra. Takođe nije prijavio Agenciji ni depozite na štedne uloge u više banaka, u ukupnom iznosu od 53.630 evra.
Bekiću se stavlja na dušu da nije prijavio autorske ugovore sa nekoliko kompanija, u iznosu od 5,7 miliona dinara i 25.000 evra, kao što nije prijavio ni štedne uloge u Alfa banci, jedan od 40.000, a drugi od 10.650 evra.
- Agencija redovno proverava imovinske karte, iako je možda u početku nekima delovalo da neće. Taj postupak traje, idemo stavku po stavku, proveravamo kuće, brojeve računa, upoređujemo sa podacima Poreske uprave i podacima iz katastra. Najočigledniji primer da nešto nije u redu je kad se ne slažu prihodi i rashodi - kažu u Antikorupcijskoj agenciji.
Kada posumnja da se nešto ne slaže, Agencija obaveštava MUP i Tužilaštvo, koji dalje vode istragu. Osim što je inicirala ove dve krivične prijave, Agencija je podnela i niz prekršajnih, ali je od toga, kako stvari stoje, za sada slaba vajda.
Prekršajne prijave podnete su i protiv pet-šest političkih partija, koje nisu dostavile izveštaje o troškovima tokom izbornih kampanja na lokalnim izborima. Odgovore su dobili u samo dva slučaja:
- U prvom se radi o Jedinstvenoj Srbiji, gde su nas iz Prekršajnog suda u Beogradu obavestili da je mesno nadležan Prekršajni sud u Jagodini! U drugom slučaju prijava je podneta protiv SPS, koji nije došao na sud, već je dostavio izjašnjenje o kojem nas niko nije obavestio. Kada je sudija tražio da na njega odgovorimo, zastupnik Agencije rekao je da ne zna o čemu je reč i da mu treba vremena da pogleda. I tako je ročište otkazano zbog nas, a ne zbog SPS koji se nije pojavio.
Tako, plastično opisano, u Srbiji izgleda borba protiv korupcije. Iz Agencije, ipak, poručuju da pomenute dve krivične prijave daju nadu i da će nastaviti da proveravaju imovinske karte.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o „sitnoj“ korupciji pokazuju da je 8,1 odsto građana Srbije imalo direktna iskustva sa ovom boljkom. U 52,2 odsto slučajeva kao mito davan je novac (prosečni iznos 15.330 dinara), dok je u 33,6 odsto slučajeva davana hrana!
U više od polovine slučajeva ispitanici su podmićivali lekare, u gotovo 40 odsto policajce, pa medicinske sestre, službenike u katastru... Većina je nudila sama novac, poklon ili protivuslugu da bi ubrzali neku proceduru ili dobili bolji tretman.
- Naravno da „bode“ oči sitna korupcija, ali najveći problem u Srbiji je korupcija u vrhu, koja se piramidalno širi nadole. Kada bismo iskorenili najkrupniju korupciju, lakše bi se obračunali sa sitnom. Jedna gnjila jabuka kvari sve ostale - kaže Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku (CNP).
Žarište korupcije, po njemu, leži u propustima u sistemu javnih nabavki. Rasprostranjena praksa je takozvano aneksiranje ugovora, zloupotreba postupaka po hitnosti i dogovaranje ponuđača. Koncesije i javnoprivatnog partnerstva nema u Zakonu o javnim nabavkama iz 2009, a komunalne delatnosti, kao bitan segment javnih nabavki, nisu dobro regulisane.
- Vrednost javnih nabavki godišnje je oko četiri milijarde evra, što čini oko 15 odsto društvenog proizvoda. Svaki procenat uštede ima veliki značaj. Za razliku od kupovine za sopstvene potrebe, onaj ko kupuje državnim parama nema motiv da najefikasnije troši novac i podložan je korupciji. Osnovni mehanizmi za promenu postojećeg modela ponašanja su ozbiljniji pravni okvir, stroža budžetska i eksterna finansijska kontrola, transparentnost postupaka, efikasna konkurencija među ponuđačima i delimična centralizacija nabavki - smatra Todorić.
Prema njegovim rečima, čak 40 odsto javnih nabavki je van otvorenog postupka (vrše se preko pregovaračkog postupka bez objavljenog javnog poziva i na druge načine), a 14 odsto ide na proceduru nabavki male vrednosti.
- Problem s korupcijom jeste što se sve transakcije veće od 15.000 evra kontrolišu kada je u pitanju pranje novca, ali zato se stotine miliona evra koje idu u privatizaciju ne kontrolišu, jer Agencija za privatizaciju nije na spisku onih koji su obavezni da dostave izveštaj Upravi za sprečavanje pranja novca - kaže Todorić.
Posebna priča su subvencije javnih preduzeća, finansiranje političkih partija, činjenica da vlada do sada parlamentu nije predala nijedan završni račun budžeta...
NEMOĆ RAĐA BES
U izveŠtaju Evropske komisije o Srbiji ne koristi se izraz „sistemska korupcija“, kažu u Centru za novu politiku. Međutim, koriste se izrazi koji mogu imati slično značenje. Na primer: „Slabosti u vladavini prava i preovlađujuća korupcija nastavili su da smanjuju pravnu sigurnost...“ Ili: „Korupcija ostaje široko rasprostranjena u mnogim oblastima i nastavlja da predstavlja ozbiljan problem“.
- Opšti utisak građana jeste da su davanje mita i zloupotreba položaja dominantni obrazac ponašanja, što proizvodi apatiju i osećaj nemoći. Razočaranje, ako dugo traje i ako se protiv njega ne bori aktivnim merama, može lako da preraste u bes i bude instrumentalizovano - zaključuju u Centru za novu politiku..
MALOVIĆEVA NAJAVLJUJE OBRAČUN
MINISTAR pravde Snežana Malović najavila je u subotu da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu.
- Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani, i to je naša obaveza. Istrajaću na tome da se ti slučajevi rasvetle - rekla je ministarka. - Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi, svakako će biti pokrenuti postupci.
Novosti