UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.544
MISTERIOZNI VOJNIK Za njega se Drugi svetski rat završio 1974. GODINE
BlicOnline
Nakon što su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, Japan se predao i Drugi svetski rat se završio.
Foto: Public domain / Wikipedia Hiro Onoda
Međutim, za neke ljude trajao i nakon toga.
Za poručnika Hiru Onodu taj rat trajao je još skoro tri dekade.
Hiro Onoda je imao 22 godine kada je poslat na filipinsko ostrvo Lubang u decembru 1944. godine.
Kao oficir obaveštajne službe imao je naređenja da sabotira neprijateljske akcije.
Naređeno mu je da učini sve što je u njegovoj moći kako bi omeo neprijateljske napade na ostrvo, uključujući i uništavanje uzletne staze za avione i pristaništa u luci. Naređeno mu je još i da se ni pod kojim uslovima ne predaje niti da sam sebi oduzme život.
Kada su u februaru 1945. godine ostrvo zauzele američke i filipinske snage, ubrzo je većina japanskih vojnika poginulo ili se predalo.
Foto: Profimedia Onoda je postao legenda
Onoda se sa još tri vojnika povukao u brda i džunglu odakle su nastavili gerilski rat.
Preživeli su hraneći se bananama, kokosovim mlekom i ukradenim govedima dok su se sporadično obračunavali sa lokalnom policijom.
Krajem 1945. godine, grupa je nailazila na letke na kojima je pisalo da je rat završen i bilo je naređeno svim vojnicima da se predaju.
Nakon razmatranja letaka, vojnici su zaključili da se radi po prevari i nastavili su da se bore.
„Svaki Japanac je bio spreman za smrt, ali kao oficir obaveštajac ja sam imao naređenja da vodim gerilski rat i da ne umrem. Morao sam da ispunim svoja naređenja, jer sam bio vojnik“, rekao je Hiro Onoda.
Pet godina kasnije jedan od njegovih saboraca se predao, a drugi je ubijen 1954. godine.
Poslednji Onodin saborac je stradao u okršaju sa policijom kada su uništavali zalihe pirinča na jednoj farmi 1972. godine.
Onoda je ostao potpuno sam i postao legenda na ostrvu Lubang, ali i dalje.
Priča o misterioznom vojniku koji odoleva predaji privukla je pažnju mladog avanturiste Norija Suzukija. Kako je Suzuki rekao njegov plan je da nađe „poručnika Onodu, pandu i grozomornog Jetija, tim redosledom“.
Njihov sudbonosni susret desio se 20. februara 1974. godine. Začudo oni su brzo postali prijatelji.
Suzuki je rekao Onodi da se Japan brine za njega, ali je on odbijao da se preda osim u slučaju da mu to naredi viši oficir.
„Taj hipi momak Suzuki je došao na ostrvo da čuje priču japanskog vojnika. Suzuki me je pitao zašto ne želim da odem. Rekao sam mu da ću, ako je rat gotov i ako dobijem naređenje da prestanem da se borim, onda ću otići odavde. Suzuki je doveo mog komandanta“, rekao je Onoda.
Foto: Profimedia Hiro Onoda sa roditeljima
Suzuki se vratio u Japan i uz pomoć vlade pronašao čoveka koji je bio komandant Onodi, majora Jošimija Tanigučija, već ostarelog čoveka koji je radio u knjižari.
Taniguči je odleteo na Lubang i 9. marta 1974. godine on je zvanično Onodu oslobodio njegovih dužnosti, skoro 29 godina nakon završetka rata.
Tri dana kasnije Onoda je predao svoj mač filipinskom predsedniku Ferdinandu Markosu i dobio oproštaj za svoje aktivnosti tokom prethodne tri decenije. On i njegovi saborci su ubili oko 30 ljudi misleći da rat i dalje traje.
Onoda je konačno video i svoje roditelje koji su verovali da je poginuo u ratu i podigli mu spomenik.
Po povratku u Japan, Onoda je stekao status junaka, ali je ipak odlučio da se preseli u Brazil i da bude stočar.
Deceniju kasnije vratio se u Japan gde je osnovao škole u kojima su deca učila kako da prežive u divljini.
Što se tiče Suzukija, on je ostvario dva od svoja tri cilja: ubrzo nakon susreta sa Onodom, našao je džinovsku pandu u šumama Kine. Međutim, poginuo je u lavini na Himalajima 1986. godine dok je tragao za legendarnim jetijem.
Onoda je preminuo 2014. godine u 91. godini života.
BlicOnline
Nakon što su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, Japan se predao i Drugi svetski rat se završio.
Foto: Public domain / Wikipedia Hiro Onoda
Međutim, za neke ljude trajao i nakon toga.
Za poručnika Hiru Onodu taj rat trajao je još skoro tri dekade.
Hiro Onoda je imao 22 godine kada je poslat na filipinsko ostrvo Lubang u decembru 1944. godine.
Kao oficir obaveštajne službe imao je naređenja da sabotira neprijateljske akcije.
Naređeno mu je da učini sve što je u njegovoj moći kako bi omeo neprijateljske napade na ostrvo, uključujući i uništavanje uzletne staze za avione i pristaništa u luci. Naređeno mu je još i da se ni pod kojim uslovima ne predaje niti da sam sebi oduzme život.
Kada su u februaru 1945. godine ostrvo zauzele američke i filipinske snage, ubrzo je većina japanskih vojnika poginulo ili se predalo.
Foto: Profimedia Onoda je postao legenda
Onoda se sa još tri vojnika povukao u brda i džunglu odakle su nastavili gerilski rat.
Preživeli su hraneći se bananama, kokosovim mlekom i ukradenim govedima dok su se sporadično obračunavali sa lokalnom policijom.
Krajem 1945. godine, grupa je nailazila na letke na kojima je pisalo da je rat završen i bilo je naređeno svim vojnicima da se predaju.
Nakon razmatranja letaka, vojnici su zaključili da se radi po prevari i nastavili su da se bore.
„Svaki Japanac je bio spreman za smrt, ali kao oficir obaveštajac ja sam imao naređenja da vodim gerilski rat i da ne umrem. Morao sam da ispunim svoja naređenja, jer sam bio vojnik“, rekao je Hiro Onoda.
Pet godina kasnije jedan od njegovih saboraca se predao, a drugi je ubijen 1954. godine.
Poslednji Onodin saborac je stradao u okršaju sa policijom kada su uništavali zalihe pirinča na jednoj farmi 1972. godine.
Onoda je ostao potpuno sam i postao legenda na ostrvu Lubang, ali i dalje.
Priča o misterioznom vojniku koji odoleva predaji privukla je pažnju mladog avanturiste Norija Suzukija. Kako je Suzuki rekao njegov plan je da nađe „poručnika Onodu, pandu i grozomornog Jetija, tim redosledom“.
Njihov sudbonosni susret desio se 20. februara 1974. godine. Začudo oni su brzo postali prijatelji.
Suzuki je rekao Onodi da se Japan brine za njega, ali je on odbijao da se preda osim u slučaju da mu to naredi viši oficir.
„Taj hipi momak Suzuki je došao na ostrvo da čuje priču japanskog vojnika. Suzuki me je pitao zašto ne želim da odem. Rekao sam mu da ću, ako je rat gotov i ako dobijem naređenje da prestanem da se borim, onda ću otići odavde. Suzuki je doveo mog komandanta“, rekao je Onoda.
Foto: Profimedia Hiro Onoda sa roditeljima
Suzuki se vratio u Japan i uz pomoć vlade pronašao čoveka koji je bio komandant Onodi, majora Jošimija Tanigučija, već ostarelog čoveka koji je radio u knjižari.
Taniguči je odleteo na Lubang i 9. marta 1974. godine on je zvanično Onodu oslobodio njegovih dužnosti, skoro 29 godina nakon završetka rata.
Tri dana kasnije Onoda je predao svoj mač filipinskom predsedniku Ferdinandu Markosu i dobio oproštaj za svoje aktivnosti tokom prethodne tri decenije. On i njegovi saborci su ubili oko 30 ljudi misleći da rat i dalje traje.
Onoda je konačno video i svoje roditelje koji su verovali da je poginuo u ratu i podigli mu spomenik.
Po povratku u Japan, Onoda je stekao status junaka, ali je ipak odlučio da se preseli u Brazil i da bude stočar.
Deceniju kasnije vratio se u Japan gde je osnovao škole u kojima su deca učila kako da prežive u divljini.
Što se tiče Suzukija, on je ostvario dva od svoja tri cilja: ubrzo nakon susreta sa Onodom, našao je džinovsku pandu u šumama Kine. Međutim, poginuo je u lavini na Himalajima 1986. godine dok je tragao za legendarnim jetijem.
Onoda je preminuo 2014. godine u 91. godini života.