LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Misterija trpezarije u Manasiji
[/h]
Veliki sistem spoljnih bedema, posebno utvrđenje, specifično za srpsku srednjovekovnu vojnu arhitekturu, koju ima ovaj manastir, druga je njegova neobičnost
Despotovac, Manasija–Uobičajeno je da manastiri imaju trpezarije. Tako je ima i manastir Manasija. Ali nije uobičajeno da ona bude slobodno-stojeći objekat, nevezan za ogradni zid, uz to toliko veliki koliki je pre mnogo vekova sagrađen u porti ove svetinje. Oni koji su prošle godine započeli radove na njenoj obnovi postavljaju sebi isto pitanje koje su im, prilikom posete ovom manastiru na preliminarnoj listi Svetke baštine, postavili i novinari – krije li ona neku tajnu, autentičnu namenu, danas nama nedokučivu.
– Možda je krije. To je misterija, trudićemo se da je otkrijemo – ostavlja nas u nedoumici Gordana Simić, arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pokazujući na početku obilaska izuzetno veliku konstrukciju, dimenzija 38 puta 16 metara, koja je mogla da primi čak nekoliko stotina ljudi.
Unutar kompleksa – tišina. Unutar konaka – cveće. Manastir je od 1954. godine ženski, što mu daje posebno topao ton. Tim pre, sledeće upada u oči: veliki sistem spoljnih bedema, posebno utvrđenje, specifično za srpsku srednjovekovnu vojnu arhitekturu, s kojom neupućeni mogu da se upoznaju samo još na ovom mestu, kada je naša zemlja u pitanju. Upravo su ti bedemi druga neobičnost Manasije.
– Ovakav sistem odbrane začet je u Kruševcu, primenjen u Beogradu, došao do punog izražaja u Manasiji, da bi se posle pojavio i u Smederevu – kaže Marko Popović, predsednik Komisije za spomenike od izuzetnog značaja, pa dalje detaljnije objašnjava:
– Ova dupla fortifikacija, kojom manastir praktično može sam da se odbrani, jer je građen kao manastir-tvrđava, podrazumeva glavni bedem s kulama. Njih ima dvanaest, među kojima se izdvaja takozvana Despotova kula – prava kula poslednje odbrane. Postoje i odbrambeni balkoni, takozvane mašikule, ima ih 139, kao i posebno branjeni prostor koji nazivamo mali grad, a gde su, verujemo, stanovali branioci. Ispred ovog bedema nalazi se još jedan niži, spoljni zid, a ispred njega zidani rov. Sistem zanimljiv i stručnjacima i laicima.
Ovde je sahranjen i despot Stefan Lazarević. Mošti, pronađene pre nekoliko godina, prilikom arheoloških iskopavanja glavnog dela crkve Svete Trojice, prošle su čak i dnk analizu i danas se nalaze u kivotu u blizini oltarske pregrade, jer je ovaj srpski vladar u međuvremenu kanonizovan. Samo grobno mesto nekoliko je metara dalje, u jednom od uglova crkve. Istraživači su saznali još nešto – despot Stefan, koji je umro iznenada, sahranjen je na brzinu, jer je trebalo sprečiti moguće nemire. O tome svedoči izgled grobnog mesta. Posle istraživanja pod crkve je obnovljen, kao i celokupan nameštaj. Predstoje radovi na zidnom slikarstvu, koje je posebno – karakteriše ga pojava svetih ratnika, kojih ima u živopisima iz vremena Moravske Srbije, krajem 14. i početkom 15. veka. Svrha je bila, kako pričaju stručnjaci, prizivanje nebeske zaštite. Slikovitije rečeno, napisano stihovima monahinje Jefimije na pokrovu za glavu kneza Lazara, koja kaže, parafraziramo: „Pozovi svete ratnike da pomognu čedima tvojim da se odbrane od turske invazije...”
Ceo manastirski kompleks nedavno je obnovljen toliko da je u odnosu na stanje od pre 2008. neprepoznatljiv.
– U poslednjih nekoliko godina radovi su bili veoma intenzivni, od arheoloških istraživanja, preko radova na utvrđenju i bedemima do istraživačkih radova na živopisu. Ukupno je uloženo 76 miliona dinara. Zadatak Srbije je da se u neredne dve ili tri godine preskoči stepenica preliminarne liste dok se naša zemlja nalazi u Komitetu za svetsku baštinu. Verujemo da će i obnova i posao podnošenja kandidature za svetsku listu u tom roku biti okončani – zaključuje Marko Popović.
Politika
[/h]
Veliki sistem spoljnih bedema, posebno utvrđenje, specifično za srpsku srednjovekovnu vojnu arhitekturu, koju ima ovaj manastir, druga je njegova neobičnost
Despotovac, Manasija–Uobičajeno je da manastiri imaju trpezarije. Tako je ima i manastir Manasija. Ali nije uobičajeno da ona bude slobodno-stojeći objekat, nevezan za ogradni zid, uz to toliko veliki koliki je pre mnogo vekova sagrađen u porti ove svetinje. Oni koji su prošle godine započeli radove na njenoj obnovi postavljaju sebi isto pitanje koje su im, prilikom posete ovom manastiru na preliminarnoj listi Svetke baštine, postavili i novinari – krije li ona neku tajnu, autentičnu namenu, danas nama nedokučivu.
– Možda je krije. To je misterija, trudićemo se da je otkrijemo – ostavlja nas u nedoumici Gordana Simić, arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pokazujući na početku obilaska izuzetno veliku konstrukciju, dimenzija 38 puta 16 metara, koja je mogla da primi čak nekoliko stotina ljudi.
Unutar kompleksa – tišina. Unutar konaka – cveće. Manastir je od 1954. godine ženski, što mu daje posebno topao ton. Tim pre, sledeće upada u oči: veliki sistem spoljnih bedema, posebno utvrđenje, specifično za srpsku srednjovekovnu vojnu arhitekturu, s kojom neupućeni mogu da se upoznaju samo još na ovom mestu, kada je naša zemlja u pitanju. Upravo su ti bedemi druga neobičnost Manasije.
– Ovakav sistem odbrane začet je u Kruševcu, primenjen u Beogradu, došao do punog izražaja u Manasiji, da bi se posle pojavio i u Smederevu – kaže Marko Popović, predsednik Komisije za spomenike od izuzetnog značaja, pa dalje detaljnije objašnjava:
– Ova dupla fortifikacija, kojom manastir praktično može sam da se odbrani, jer je građen kao manastir-tvrđava, podrazumeva glavni bedem s kulama. Njih ima dvanaest, među kojima se izdvaja takozvana Despotova kula – prava kula poslednje odbrane. Postoje i odbrambeni balkoni, takozvane mašikule, ima ih 139, kao i posebno branjeni prostor koji nazivamo mali grad, a gde su, verujemo, stanovali branioci. Ispred ovog bedema nalazi se još jedan niži, spoljni zid, a ispred njega zidani rov. Sistem zanimljiv i stručnjacima i laicima.
Ovde je sahranjen i despot Stefan Lazarević. Mošti, pronađene pre nekoliko godina, prilikom arheoloških iskopavanja glavnog dela crkve Svete Trojice, prošle su čak i dnk analizu i danas se nalaze u kivotu u blizini oltarske pregrade, jer je ovaj srpski vladar u međuvremenu kanonizovan. Samo grobno mesto nekoliko je metara dalje, u jednom od uglova crkve. Istraživači su saznali još nešto – despot Stefan, koji je umro iznenada, sahranjen je na brzinu, jer je trebalo sprečiti moguće nemire. O tome svedoči izgled grobnog mesta. Posle istraživanja pod crkve je obnovljen, kao i celokupan nameštaj. Predstoje radovi na zidnom slikarstvu, koje je posebno – karakteriše ga pojava svetih ratnika, kojih ima u živopisima iz vremena Moravske Srbije, krajem 14. i početkom 15. veka. Svrha je bila, kako pričaju stručnjaci, prizivanje nebeske zaštite. Slikovitije rečeno, napisano stihovima monahinje Jefimije na pokrovu za glavu kneza Lazara, koja kaže, parafraziramo: „Pozovi svete ratnike da pomognu čedima tvojim da se odbrane od turske invazije...”
Ceo manastirski kompleks nedavno je obnovljen toliko da je u odnosu na stanje od pre 2008. neprepoznatljiv.
– U poslednjih nekoliko godina radovi su bili veoma intenzivni, od arheoloških istraživanja, preko radova na utvrđenju i bedemima do istraživačkih radova na živopisu. Ukupno je uloženo 76 miliona dinara. Zadatak Srbije je da se u neredne dve ili tri godine preskoči stepenica preliminarne liste dok se naša zemlja nalazi u Komitetu za svetsku baštinu. Verujemo da će i obnova i posao podnošenja kandidature za svetsku listu u tom roku biti okončani – zaključuje Marko Popović.
Politika