Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Mis vašarske šatre
U Srbiji se svake godine izabere najmanje pedesetak „zvaničnih“ lepotica. Lenta se „duži“ i na Slaninijadi, za mokru majicu, u kafanama.
DOK je publika, okupljena za kafanskim stolom sa kariranim stolnjacima u poznatoj kafani kraj još poznatijeg regionalnog puta, oduševljeno pljeskala (poneko je, doduše, pomalo i zavijao), niz lice rumene osamnaestogodišnjakinje iz sela u unutrašnjosti potekle su suze radosnice.
- Nadam se da će mi ova titula mis, koja je velika čast i obaveza, pomoći dalje u karijeri. Zahvaljujem se žiriju na ukazanom mi poverenju. I želim mir u svetu! - jedva je snajka uspela da prozbori, grcajući od sreće i uzbuđenja.
Istovetan scenario se, možda baš u isto vreme, ponavlja širom Srbije. Jer, tokom cele godine, a posebno od juna pa do kraja septembra, u zemlji koja nema ni desetak miliona stanovnika, izabraće se - na raznim izborima, danima kulture, vina, setve i žetve, jela i pića, pršutijadama, pasuljijadama, u svečanim salama, kafanama, ispod šatora, na splavovima - najmanje pedeset „misica“.
Kada na tu brojku dodamo titule prve, druge i treće pratilje (koje se biraju čak i ako je broj učesnica manji od četiri), mis fotogeničnosti, mis šarma, mokre majice, guze i svega ostalog čega se sete mutni i bistri organizatori, gotovo da nema devojke koja poželi neku lentu, a da ne može da je dobije.
Zvanični izbor za „mis Srbije“ samo je kap u moru raznoraznih takmičenja ovdašnjih lepotica. Iako daleko od nadmetanja „Kod Ere“ (sa zvaničnim nazivom „Mis lipovačkih dana i noći“) ili „Princeze istoka“ (gde se bira, valjda, najzgodnija Timočanka), često uveseljava široke narodne mase.
Tako je jedna od kandidatkinja - koja će se samo koji minut kasnije okititi krunom - na izboru 2006. imala zadatak da publici kaže nešto o životu i radu Nikole Tesle.
- Tesli dugujemo putovanje kroz vreme i viđanje na daljinu - „bupnula“ je buduća misica i zaslužila aplauz prepunog gledališta.
Tu su i izbori za mis: Slaninijade u Kačarevu, slovenskih zemalja, Balkana, Sajma automobila, mis turizma, mis jahti, splavova, mokre majice, biciklizma, automobila, pevaljki, bajkerki, sporta, Roma, trbušnog plesa, „Fejsbuka“, „Mis fantastika“, mis tinejdžera... Pa onda seoski, lokalni, regionalni izbori, od kojih su neki - zamislite - i „kvalifikacioni“.
Jedan dnevni list organizovao je i „najlepši dekolte“, jedan magazin bira „najlepšu majku i kćerku“, preduzimljivi Šumadinac je pre koju godinu birao „najlepšu partizanku“. Pa ko voli...
Scenario je manje-više isti: red svečanih toaleta, red bikinija, neizvesnost, strepnja. Misica će garantovano zaplakati, poneki ljuti roditelj ili zaštitnik će hteti da se potuče sa nekim iz žirija, ali će se sve završiti uz osmehe i zagrljaj.
Titula se pamti, a odricanja zaboravljaju. Neki, doduše, nikako da zaborave čuvene izjave. Marija, iako „prva guza Podgorice“, žiri na izboru za „Mis karlovački biser“ osvojila je pre svega svojim viđenjem (telesne) ljubavi:
- Smatram da devojka može da izgubi nevinost samo iz ljubavi, a ne s nekim koga ne voli. A pošto se ja nikada nisam zaljubila, onda sam nevina. U stvari, tu i tamo...
TRUDNICE I TRANSVESTITI
NEVEROVATNI izbori postoje i u čitavom svetu. Tako su Brazilci birali „mis beskućnica“, Rusi najlepšu naučnicu („mis atomik“), Amerikanci - koji su čuveni po takmičenjima čak i devojčica od dve-tri godine - „mis trudnicu“, Argentinci „mis zatvora“, Kamerunci najlepšu ženu težu od 90 kilograma.
Najdalje su, ipak, otišli na Dalekom istoku. U Kini smo dobili „mis lezbijki“ i „mis plastična hirurgija“, a na Tajlandu i „mis transvestita“...
Marko PRELEVIĆ, Večernje novosti 26. jun 2010.
U Srbiji se svake godine izabere najmanje pedesetak „zvaničnih“ lepotica. Lenta se „duži“ i na Slaninijadi, za mokru majicu, u kafanama.
DOK je publika, okupljena za kafanskim stolom sa kariranim stolnjacima u poznatoj kafani kraj još poznatijeg regionalnog puta, oduševljeno pljeskala (poneko je, doduše, pomalo i zavijao), niz lice rumene osamnaestogodišnjakinje iz sela u unutrašnjosti potekle su suze radosnice.
- Nadam se da će mi ova titula mis, koja je velika čast i obaveza, pomoći dalje u karijeri. Zahvaljujem se žiriju na ukazanom mi poverenju. I želim mir u svetu! - jedva je snajka uspela da prozbori, grcajući od sreće i uzbuđenja.
Istovetan scenario se, možda baš u isto vreme, ponavlja širom Srbije. Jer, tokom cele godine, a posebno od juna pa do kraja septembra, u zemlji koja nema ni desetak miliona stanovnika, izabraće se - na raznim izborima, danima kulture, vina, setve i žetve, jela i pića, pršutijadama, pasuljijadama, u svečanim salama, kafanama, ispod šatora, na splavovima - najmanje pedeset „misica“.
Kada na tu brojku dodamo titule prve, druge i treće pratilje (koje se biraju čak i ako je broj učesnica manji od četiri), mis fotogeničnosti, mis šarma, mokre majice, guze i svega ostalog čega se sete mutni i bistri organizatori, gotovo da nema devojke koja poželi neku lentu, a da ne može da je dobije.
Zvanični izbor za „mis Srbije“ samo je kap u moru raznoraznih takmičenja ovdašnjih lepotica. Iako daleko od nadmetanja „Kod Ere“ (sa zvaničnim nazivom „Mis lipovačkih dana i noći“) ili „Princeze istoka“ (gde se bira, valjda, najzgodnija Timočanka), često uveseljava široke narodne mase.
Tako je jedna od kandidatkinja - koja će se samo koji minut kasnije okititi krunom - na izboru 2006. imala zadatak da publici kaže nešto o životu i radu Nikole Tesle.
- Tesli dugujemo putovanje kroz vreme i viđanje na daljinu - „bupnula“ je buduća misica i zaslužila aplauz prepunog gledališta.
Tu su i izbori za mis: Slaninijade u Kačarevu, slovenskih zemalja, Balkana, Sajma automobila, mis turizma, mis jahti, splavova, mokre majice, biciklizma, automobila, pevaljki, bajkerki, sporta, Roma, trbušnog plesa, „Fejsbuka“, „Mis fantastika“, mis tinejdžera... Pa onda seoski, lokalni, regionalni izbori, od kojih su neki - zamislite - i „kvalifikacioni“.
Jedan dnevni list organizovao je i „najlepši dekolte“, jedan magazin bira „najlepšu majku i kćerku“, preduzimljivi Šumadinac je pre koju godinu birao „najlepšu partizanku“. Pa ko voli...
Scenario je manje-više isti: red svečanih toaleta, red bikinija, neizvesnost, strepnja. Misica će garantovano zaplakati, poneki ljuti roditelj ili zaštitnik će hteti da se potuče sa nekim iz žirija, ali će se sve završiti uz osmehe i zagrljaj.
Titula se pamti, a odricanja zaboravljaju. Neki, doduše, nikako da zaborave čuvene izjave. Marija, iako „prva guza Podgorice“, žiri na izboru za „Mis karlovački biser“ osvojila je pre svega svojim viđenjem (telesne) ljubavi:
- Smatram da devojka može da izgubi nevinost samo iz ljubavi, a ne s nekim koga ne voli. A pošto se ja nikada nisam zaljubila, onda sam nevina. U stvari, tu i tamo...
TRUDNICE I TRANSVESTITI
NEVEROVATNI izbori postoje i u čitavom svetu. Tako su Brazilci birali „mis beskućnica“, Rusi najlepšu naučnicu („mis atomik“), Amerikanci - koji su čuveni po takmičenjima čak i devojčica od dve-tri godine - „mis trudnicu“, Argentinci „mis zatvora“, Kamerunci najlepšu ženu težu od 90 kilograma.
Najdalje su, ipak, otišli na Dalekom istoku. U Kini smo dobili „mis lezbijki“ i „mis plastična hirurgija“, a na Tajlandu i „mis transvestita“...
Marko PRELEVIĆ, Večernje novosti 26. jun 2010.