Minja Marić

[zjovan29]

Milivoje MARIĆ - Minja

Milivoje MARIĆ - Minja


slikar
(Kotraža, 1940)


Školu primenjenih umetnosti završio je u Sarajevu, Višu pedagošku u Beogradu, a Akademiju likovnih umetnosti u Novom Sadu (1978). Na studijskim putovanjima boravio je u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji. Radio je u prosveti.
Slika tehnikom ulje na platnu. Ilustrovao je više knjiga, autor je zaštitnog znaka edicije „Tokovi “ Gradske biblioteke u Čačku.
Samostalno je izlagao u Čačku, Inđiji i Slatini, uz učešće na grupnim i godišnjim izložbama Društva likovnih umetnika „Risim“. Dobitnik je nagrade Zajednice kulture na prvoj godišnjoj izložbi Društva likovnih umetnika Čačka. Objavio je knjigu lirske proze (2005).

Minja Marić - Iskustvo slikara Milivoja Minje Marića kao da polazi od postavke da su čovek i ova zemlja sa svojim, pojedinačnim i(li) zajedničkim iskustvima, nedovoljni za smisaono postojanje. I jedno i drugo su prepuni trošnosti, stradanja, propasti, nemirisa i neukusa. Jednostavno, teško su nosivi. Kao da prostor koji je do zasićenosti ispunjen svakodnevnim naviknutim oblicima, predmetima, bojama, linijama i perspektivaama treba isprazniti i ispuniti novim sadržajem čija je priroda - čisti san. Sve bi trebalo zameniti nekim novim svetom koji ima drugačiju suštinu od ovog našeg telesno poznatog. - Slobodan Nikolić, profesor kjniževnosti

Minja Marić - Marićeve slike kao da teže napuštanju (ali kroz odugovlačenje) ovog umornog, čulno zadatog predela, ali sa nejasnom slutnjom koji je to drugi u koji bi se trebalo nastaniti. U svakom slučaju, to je nečulna, nedimenzionalna, nemeriva i ničim objašnjiva stvarnost. - Slobodan Nikolić

Minja Marić - Gledajući slike Minje Marića, kao da sebi pribavljate osećaj ponovnog rođenja kojim se prelazi u neku drugu, smisaoniju i čoveku potrebniju građevinu. Kao da nas neko (tajno) posećuje s one strane opipljivog tela. Uostalom, ovi dani, kakvi god bili, nisu dovoljni ni za šta. vera u Hrista je nešto sasvim drugo, ali tu priču ovog puta nećemo dodirivati. - Slobodan Nikolić

Minja Marić - marićevo slikarstvo ima jednu večernju, sumračnu, teško uhvatljivu boju. To je priroda koja se odaljava od ljudi isto onoliko koliko i oni od nje. I tu više kao da nema dodira. Ali, zar Georg Trakl ne peva mudro, natopljen sličnim iskustvom: "O, bole, ti plameno sagledanje velike duše!" (Oluja). A upravo se odatle, od bola, polazi u traganje. A gde ono završava? To poriče još jedan od uzvišenih duhova poezije, čije reči Milivoje Minja Marić kao da otelotvoruje na svojim platnima, Šarl Bodler.

Minja Marić

Minja Marić

Minja Marić

Minja Marić

Minja Marić



U DUŠI SMO ZAJEDNO PA SE OTIMAMO
Minja Marić

SVI SMO NA ONOM MESTU
GDE SU BOGOVI ODREDILI
ONAJ CRNI UŽAS KOJI JE
SVAKAKO POSTOJAO A MI GA
NISMO NI PRIMEĆIVALI

LJUBLJENI DANE
OPROSTI ŠTO SMO
DAN TVOJ DOČEKALI I
TVOJE POSTOJANJE,
IAKO CVET JUTRA
NIJE BIO NAŠ

U DUŠI SMO ZAJEDNO
PA SE OTIMAMO
DA IZAĐEMO NE ZNAJUĆI KAKO
NAS JE ZAROBILO VREME
I NIKADA NAS NEĆE NAPUSTITI
KAO ŠTO JE SAN NAD NAMA
I NOĆI NAD SNOVIMA
KAO SNEGOVI NAD REKAMA
KOJE SU ODLEĐENE
I POČELE DA SE KREĆU

OPROSTI NOĆI
ŠTO TE NIKO NIJE SANJAO
ZATO ŠTO SE PLAŠIM
JER AKO NISI VOLJENA
A SNAGU SAM TI DAO
KAO DETETU SNEG
PA SANKE BELE KRUŽE
OKO NEBA KAO SAN
KOJI JE NEBLISTAV

LICE PADA NA TVOJE
SA PLANINE VELIKE
KOJA SE PROSTIRALA
PO BELOM NEBU ANĐELA
NEKIH MAGLA
KOJE NE POSTOJE
PA VREMENOM ĆUTE U ROSI JUTRA
KOJE JE DAVNO OČEKIVANO
NIJE DOŠLO
ZATO ŠTO SE PLAŠI TRAVE
KOJA S JUTRA UME DA ZAPLENI REKE
ZATO ŠTO JE VODA
USTAVILA VRATA DA SE NE OTVORE

​

Kratak prikaz biografije
Milivoja Minje Marića

​

​

U znak sećanja na sve naše
ispričane, dopričane,
neotpričane i
neispričane priče......

izvor:moji-tragovi.blogspot
​