- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Дизајн
Минимализам црвено-плаве столице
Коришћење ове столице обојено је својеврсном безвременошћу, не остаје отисак тела, јер би пореметио стоицизам примарних облика, веру у исправност идеје
Када се појавила, 1918, одмах је постала више од столице: симбол нове естетике коју је међу првима заступао сликар Пит Мондријан. Његов истомишљеник, архитекта и дизајнер Герит Ритвилд, са групом других истомишљеника окупљених око авангардног магазина „Де Стијл”, столицу је третирао као манифест групе: предмет сведен на основне геометријске форме и боје ограничене само на основне (плава, црвена, жута).
Идеја минимализма с почетка прошлог века увек је била више питање естетике него етике. Овакав минимализам никада није успео да освоји масе, био је и остао привилегија у култури малобројних, изабраних. У минимализму доминира нема речитост, рестрикција свега сувишног, у њему је намерно спутана машта, па ипак тишина којом зрачи речитија је од свих речи. У игри је свега неколико кадрова, читава ствар заснива се на само неколико елементарних равни међусобно сучељених под правим углом. Изузетак се толерише само уз јаке аргументе као што су, на пример, седиште и наслон ове столице, где је известан угао прилагођен седењу. Али каквом седењу?
Коришћење ове столице обојено је својеврсном безвременошћу, на столици нема отиска тела, јер би овај пореметио стоицизам примарних облика, веру у исправност идеје!
Уздржљивост и одрицање при примени доследног минимализма неодољиво подсећају на егзалтиране гестове покајања и горко кајање за сва она грешна декоратерска иживљавања са којима су дизајнери и архитекти лудовали у ентеријерима.
Ипак, ни минимализам није увек исти. Под овим именом могу се срести и елегантна, отмена једноставност и спартанска, војничка строгост и испосничка, ћелијска празност.
Дизајнер Ритвилд је, вешто манипулишући, успео својој столици да обезбеди дуговечност.
-----------------------------------------------------------
Авангардни Холанђанин
Холандски архитекта и дизајнер рођен је у Утрехту. Са 11 година почео је да ради као шегрт у столарској радионици свога оца, у 23. години отвара сопствену радионицу намештаја и истовремено почиње да студира архитектонско цртање у једној вечерњој школи, код познатог архитекте Клархамера. У тридесетој години, као авангардни дизајнер, креира „црвено-плаву” столицу којом ће се прославити у свету дизајна намештаја 20. века. Преко свог професора улази у уметничке авангардне кругове чланова групе „Де Стијл”. Ова столица постаје заштитни знак читавог покрета. Као архитекта пројектовао је познату „Кућу Шредер” која такође представља симбол новог минимализма и специфичног става према примењеној уметности уопште. Ритвилд је експериментисао са бројним материјалима и формама, остајући веран основним идејама авангарде свога времена. Од 1945. његова репутација иде узлазном линијом, предаје на бројним универзитетима у Холандији, активно учествује у раду Међународног конгреса модерне архитектуре (CIAM), чији је члан још од оснивања 1928. године. Дизајнира холандски павиљон на Бијеналу модерне уметности у Венецији, ради столице за палату Унеско у Паризу... После његове смрти, од 1971. године, права за производњу Ритвилдовог намештаја преузима италијанска фирма „Касина”.
Радмила Милосављевић, архитекта
Објављено: 03.01.2011.
Извор: Политика
Минимализам црвено-плаве столице
Коришћење ове столице обојено је својеврсном безвременошћу, не остаје отисак тела, јер би пореметио стоицизам примарних облика, веру у исправност идеје
Када се појавила, 1918, одмах је постала више од столице: симбол нове естетике коју је међу првима заступао сликар Пит Мондријан. Његов истомишљеник, архитекта и дизајнер Герит Ритвилд, са групом других истомишљеника окупљених око авангардног магазина „Де Стијл”, столицу је третирао као манифест групе: предмет сведен на основне геометријске форме и боје ограничене само на основне (плава, црвена, жута).
Идеја минимализма с почетка прошлог века увек је била више питање естетике него етике. Овакав минимализам никада није успео да освоји масе, био је и остао привилегија у култури малобројних, изабраних. У минимализму доминира нема речитост, рестрикција свега сувишног, у њему је намерно спутана машта, па ипак тишина којом зрачи речитија је од свих речи. У игри је свега неколико кадрова, читава ствар заснива се на само неколико елементарних равни међусобно сучељених под правим углом. Изузетак се толерише само уз јаке аргументе као што су, на пример, седиште и наслон ове столице, где је известан угао прилагођен седењу. Али каквом седењу?
Коришћење ове столице обојено је својеврсном безвременошћу, на столици нема отиска тела, јер би овај пореметио стоицизам примарних облика, веру у исправност идеје!
Уздржљивост и одрицање при примени доследног минимализма неодољиво подсећају на егзалтиране гестове покајања и горко кајање за сва она грешна декоратерска иживљавања са којима су дизајнери и архитекти лудовали у ентеријерима.
Ипак, ни минимализам није увек исти. Под овим именом могу се срести и елегантна, отмена једноставност и спартанска, војничка строгост и испосничка, ћелијска празност.
Дизајнер Ритвилд је, вешто манипулишући, успео својој столици да обезбеди дуговечност.
-----------------------------------------------------------
Авангардни Холанђанин
Холандски архитекта и дизајнер рођен је у Утрехту. Са 11 година почео је да ради као шегрт у столарској радионици свога оца, у 23. години отвара сопствену радионицу намештаја и истовремено почиње да студира архитектонско цртање у једној вечерњој школи, код познатог архитекте Клархамера. У тридесетој години, као авангардни дизајнер, креира „црвено-плаву” столицу којом ће се прославити у свету дизајна намештаја 20. века. Преко свог професора улази у уметничке авангардне кругове чланова групе „Де Стијл”. Ова столица постаје заштитни знак читавог покрета. Као архитекта пројектовао је познату „Кућу Шредер” која такође представља симбол новог минимализма и специфичног става према примењеној уметности уопште. Ритвилд је експериментисао са бројним материјалима и формама, остајући веран основним идејама авангарде свога времена. Од 1945. његова репутација иде узлазном линијом, предаје на бројним универзитетима у Холандији, активно учествује у раду Међународног конгреса модерне архитектуре (CIAM), чији је члан још од оснивања 1928. године. Дизајнира холандски павиљон на Бијеналу модерне уметности у Венецији, ради столице за палату Унеско у Паризу... После његове смрти, од 1971. године, права за производњу Ритвилдовог намештаја преузима италијанска фирма „Касина”.
Радмила Милосављевић, архитекта
Објављено: 03.01.2011.
Извор: Политика