Milorad Mandić Manda

[Ana_ana]

Milorad Mandić Manda

Milorad Mandić Manda je rođen u Beogradu 3. maja 1961. godine, poznati je srpski glumac i TV voditelj. U svojoj 21. godini je postao član amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. Nakon 6 godina kasnije diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kao profesionalni glumac imao je angažman u dečijem pozorištu "Boško Buha". Snimio je više od 250 epizoda emisije "Bajka za laku noć" koja se emitovala na nacionalnoj televiziji. Šest godina je vodio u to vreme najpoznatiju emisiju za decu "S one strane duge", što ga je svrstalo u red najpoznatijih dečijih glumaca. Par godina zbog epiteta dečijeg glumca je teško dobijao uloge druge vrste. Kao voditelj je radio emisije "Više od igre" i kviz "Uzmi ili ostavi", a sada vodi emisiju "Ja volim Srbiju" na Prvoj srpskoj televiziji.

Filmovi u kojima je Milorad Mandić Manda imao zapaženije uloge: Kako je propao rokenrol, Lepa sela lepo gore, Kupi mi eliota, Rane, Točkovi, Apsolutnih 100, Mrtav 'ladan, Mali svet, Sivi kamion crvene boje, Made in YU, Ivkova Slava, Promeni me, Tri palme za dve bitange i ribicu.

 

[crvendac_011]

TRAGIČAN KRAJ NA SCENI: Preminuo glumac Milorad Mandić Manda

Poznati glumac Milorad Mandić Manda danas je pao na sceni pozorišta Vuk Karadžić.

Mandu je reanimirala hitna pomoć duže od sat vremena, ali, nažalost, njegov organizam nije uspeo da se izbori.

Milorad Mandić Manda rođen je u Beogradu, 3. maja 1961. godine.

U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. 6 godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dečjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji.

Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za decu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dečjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na RTV Pink.

Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“.

Bio je voditelj kviza „Uzmi ili ostavi“, a vodio je i kviz „Ja volim Srbiju“.

Izvor: Balkanspress.com

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Profesionalno je bio glumac, privatno tata četvoro dece i Anjin najbolji prijatelj

Milorad Mandić Manda koji je danas preminuo u 55. godini, ostavio je iza sebe niz uloga, ali i četvoro dece i suprugu, glumicu Anastasiu Anju Mandić. O tome kakav je glumac bio privatno, kakav je bio tata, a kakav muž, najbolje govore njegove reči.

Tata Manda koji u prvom braku sa Sonjom dobio Marka, Mariju i Filipa, a sa drugom suprugom Anastasiom sina Andriju, pričao je ovako:

Anja i Manda u predstavi "Egzekutor"

O svom detinjstvu
- Odrastao sam u skromnoj porodici i vaspitavan sam tako da nisam imao mnogo želja. Bio sam svestan da su mnoge stvari za mene bile nemoguće, iako su se moji roditelji trudili da sestri, bratu i meni obezbede što više. Kada sam dobio svoju decu, pokušavao sam da svaku njihovu želju ostvarim istog trenutka. Zbog takvog stava oni su bili izgubili interesovanje za iznenađenja, a ja sam shvatio kako sam svojim postupcima postigao kontraefekat. Međutim, vremenom su počeli drugačije da razmišljaju i naučili su da cene roditeljski trud. Vodio sam ih na snimanja da vide koliko su naporna i kako sam na neki način žrtvovao porodicu zbog zanata, što me mnogo boli. ( magazin "Stori", 2010. godina).

O druženju sa mališanima
- Ja sam jedno vreme bio tata svoj deci dok sam radio dečje emisije. Neko dete mi potrči u zagrljaj, raduje se, pruža mi ruke, a ja, šta treba da kažem: Beži bre, tamo, prošlo mi je "radno vreme"! Morao sam da delim ljubav. To radim i dan-danas ( "Vesti onlajn, 2010. godina).

Očinstvo ga je iznenadilo, ali mu je donelo ogromnu sreću
- Nikada nisam planirao decu. Porodicu jesam, ali decu - nikada. Decu toliko volim da mi ne bi smetalo da ih imam desetoro! ("Pres", 2009. godina)

O svojoj deci
- Imam tu sreću da imam veliku porodicu koju obožavam, i zbog koje za mene nema granica. Spreman sam na to žrtvovanje, nespavanje, putovanja, iscrpljujući rad, ali sve zbog toga da bi odrastanje moje dece bilo koliko toliko lakše, lepše i životnije ( magazin "Stori" 2009. godina).

O saradnji sa Anjom (predstava "Egzekutor" 2015)
- Kod nas profesionalaca ne postoji partner kao prepreka, bez obzira po kom osnovu se nalazi na sceni. Nas dvoje nikada ne prenosimo posao kući. Možemo kod kuće razgovarati o nekom postupku ili o sceni, ali ništa više. Kada bismo to radili, onda bi bilo bolje da ostanemo u pozorištu i radimo non-stop ("Blic", 2015).

O ljubavi sa Anjom
- Veoma pazi na mene i pošto me dobro poznaje u stanju je da me na vreme posavetuje. Osim toga što smo kolege i supružnici, ja nemam boljeg prijatelja od nje. ("Stori", 2010).

O današnjim klincima
- Radim samo ono što sam naučio u svojoj porodici, iako su vremena sasvim drugačija, trudim se da im prenesem ono kako su mene vaspitavali: časno, pošteno i na korist društvu i svome gradu. Nije lako objasniti današnjoj deci kako se nekad živelo, odrastalo, zaljubljivalo, družilo, zato što su oni uživaoci kompjuterskih igrica, sajber zabava, ja više ne znam kako da pohvatam sve te izraze i smestim ih u neki registar u svojoj glavi. Da li imaju sreću ili nesreću što je tehnologija toliko napredovala, ostaje tek da se vidi, ali negde mi se čini da su dosta izgubili ("Stori", 2009. godina).

(Blic Žena)

 

[crvendac_011]

Dušan Matejić o poslednjoj sceni sa Mandom: Kapetane, pali smo u vodu!

Mladi glumac Dušan Matejić svedoči o poslednjoj sceni Kapetana Kuka. Mislio sam da improvizuje, da želi da vidi kako ću da se snađem u ovoj neočekivanoj situaciji

MANDA je bio divan čovek koji je meni i mojim kolegama pružio šansu posle Akademije – kaže za "Novosti" Dušan Matejić, koji nije u stalnom angažmanu „Buhe“, ali u ovoj pozorišnoj kući igra učetiri predstave.

– Prethodnog dana imali smo generalnu probu „Petra Pana“ koja je trajala od deset ujutru do osam uveče. Svi smo radili s velikom ljubavlju, a Manda posebno. Toliko se davao.S posebnim zadovoljstvom čekao je premijeru, jer Kapetan Kuka je njegova omiljenja uloga.

Došao je i taj trenutak. Počela je predstava, ja samnjemu izgovorio svoj deo teksta, on meni svoj, a onda me je zagrlio i zajedno smo s broda pali u „vodu“. Mislio sam da improvizuje, da želi da vidi kako ću da se snađemu ovoj neočekivanoj situaciji. To sam i uradio, izgovarajući rečenice kojih nema u komadu:

Kapetane, pali smo u vodu. Idemo na brod, ja ne znam daplivam.

Nisam razumeo šta se desilo sve dok iz gledališta nisupočeli da ustaju, dok se nisu upalila svetla i neko počeo da doziva hitnu pomoć.

Tada sam shvatio da nije gluma. Jer, Manda se nije srušio na podveć je pao nekako glumački meko, opravdano. Mnogo sam ga voleo. Bio je vrhunski glumac, veliki komičar, veliki upravnik. Brinuo je o svemu.

Bavio se i svetlom, i šminkom, i dekorom. Ne mogu da verujem da ga nema, još mi se čini da sanjam. Kao u bunilu, iste večeri sam u Narodnom pozorištu odigrao predstavu „Knjiga druga“. Takav je glumački život.

(Novosti)