Član
- Učlanjen(a)
- 22.08.2009
- Poruka
- 488
Milena Dravić
Milena Dravić (Beograd, 5. oktobar 1940) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica, najveća filmska diva Jugoslavije. Dobitnica je Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu i Nagrade „Žanka Stokić“. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima Kozara, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Sekula se opet ženi, Nije lako sa muškarcima i Zona Zamfirova. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije Priče iz Nepričave, Natalija iz Policajca sa Petlovog brda, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija Pozorište u kući i Lud, zbunjen, normalan.
Sa suprugom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program Obraz uz obraz. Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.
Milena je rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Cvetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimanziju. Njen otac Milenko Dravić je igrao fudbal, međutim morao je da prestane kada je saznao da boluje od infektivne žutice. Par godina kasnije, njen brat Rade postao je hokejaš. Majka Ana bila je talentovana za pevanje, i premda je sanjala da joj to bude profesija, odlučila je da bude domaćica i posveti se samo porodici. Milena kaže da joj je njen sud oduvek bio najbitniji. Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili.Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac. Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.
Dravićeva često ističe da joj je Narodno pozorište u Beogradu bilo prozor u svet.
Dravićeva je na film došla slučajno, kada je 1959. prvi put napustila Beograd, i otišla kod tetke u Sarajevo. Zapazio je slovenački reditelj František Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena. Snimala je celo leto, a producent je bila kuća Bosna film. Milena potom snima Diližansu snova, Zajednički stan, Bolje je umeti, Uzavreli grad i Leto je krivo za sve. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu Prekobrojna, u režiji Branka Bauera. Tu je igrala devojku sa sela koja sa momkom kreće na radnu akciju. Iako je fakultet upisala zato što je bila izuzetno motivisana, Milena je tada mislila da je njen opstanak na filmu neizvestan. Međutim, dobivši za Prekobrojnu nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli, shvatila je da je na putu da izgradi veliku karijeru.
Njeni sledeći projekti bili su ratni film Kozara, Lito vilovito – komedija o turističkoj sezoni u jednom dalmatinskom gradiću, i politički nepodoban Čovek nije tica, sa Evom Ras, dobitnik Srebrne arene na festivalu u Puli. Godine 1967. igra Hasanaginicu u uspešnoj ekranizaciji narodne balade. Iste godine dobija malu nagradu Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu Jutro sa Ljubišom Samardžićem. Dvoje mladih glumaca su tada izabrani i za filmski par godine. Za potrebe filma Kros kontri iz 1969. godine, reditelja Puriše Đorđevića, morala je da trenira trčanje sa ličnim trenerom. Posle godinu dana napornog vežbanja, kamerman je na snimanju molio da sporije trči, jer nije mogao da je stigne iako se vozio u ševroletu. Krajem decenije glumila je u filmu Zaseda, još jednom izdanku „crnog talasa“, ali i u najskupljem filmu u celoj istočnoj Evropi (bez Rusije). Reč je o ratnoj drami Bitka na Neretvi, koja je te godina bila u trci za Oskara za najbolji strani film, i u kojoj su igrale velike zvezde poput Jula Brinera i Orsona Velsa.
Dravićeva je tada bila izbačena sa fakulteta, jer je na predavanjima zbog snimanja nije bilo više od mesec dana. Godinama kasnije, njena profesorka Ognjenka Milićević je molila da se vrati i predložila da joj Prekobrojna bude diplomski rad, no ova nije htela. Negde u to vreme počela je da igra u pozorištu Atelje 212, za koje danas kaže da je vezuju jako lepe uspomene. Kada devedesetih Svetlana Bojković postaje najveća televizijska zvezda, zahvaljujući TV–serijama koje su dobile na popularnosti, Milena Dravić počinje da glumi u sve manje projekata. Premda glumi u izuzetno popularnim TV–serijama Metla bez drške i Policajac sa Petlovog brda, njene uloge su bile isuviše male da bi joj održale reputaciju velike zvezde. Krajem veka igra sporedne uloge u filmovima Nebeska udica i Bure baruta, a 2002. ponovo dobija na popularnosti zahvaljujući blokbasteru Zona Zamfirova, gde je igrala Tašanu. Godine 2007. u TV–seriji Pozorište u kući igra Vukosavu Petrović – pored Tanje Bošković, koja je maestralno izvela gospođu Nikolajević. Ovaj rimejk istoimene serije iz 1965. godine, bio je veoma gledan na RTS-u, gde je prikazivan u više navrata. Dravićeva je još igrala i sporedne uloge u humorističnoj seriji Lud, zbunjen, normalan i u hit–filmu Sveti Georgije ubiva aždahu, kao i epizodnu ulogu u seriji Selo gori, a baba se češlja. Milena sa zahvalnošću ističe da je Stefan Arsenijević, reditelj filma Ljubav i drugi zločini iz 2008, vratio na film u vreme kada je na RTS-u nisu želeli, i na neki način joj obezbedio uloge u pomenutim projektima. Takođe kaže da je zahvalna i Goranu Paskaljeviću, koji joj je obezbedio ulogu u njegovom Buretu baruta, u vreme kada se borila protiv Miloševićevog režima, i kada je trajala najgora decenija u njenoj karijeri.
Pedeset godina glumičine karijere u zemlji nije obeleženo. Milena se 2009. godine, tačno pedeset godina od snimanja svog prvog filma, ponovo našla u Sarajevu. Šetajući se sa svojom kumom i koleginicom Sekom Sabljić, zaustavila se ispred porušene zgrade Bosna filma. Veliki jubilej je obeležen tako što je Seka telefonom slikala Milenu koja je stala ispred zgrade u kojoj je sve počelo.
Nakon ogromnog uspeha filma W.R. Misterije organizma, Milena je dobila ponudu da se slika za američko izdanje Plejboja, što je glatko i bez razmišljanja odbila. Međutim, njene fotografije su ipak osvanule u tom časopisu budući da su se urednici 1965. bavili glumicama iza gvozdene zavese i objavljivali njihove slike. Između ostalih, tu je bila i Milenina slika u muškoj košulji. Na snimanju filma Kako su se volele dve budale upoznala je Dragana Nikolića, sa njim počela ljubavnu vezu. U jednoj od pauza između snimanja 31. decembra otišli su u Opštinu Vračar i venčali se. Kuma im je bila Seka Sablić, a venčanje je prošlo bez fotografisanja. Nikolić, koji je tri godine mlađi od nje, postao je popularan tek dve godine kasnije, sa jugoslovenskom hit serijom Otpisani.
Nagrade
→ Statueta Joakim Vujić 2013. godine
→ Nagrada „Zlatni ćuran“ za životno delo na Pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije „Dani komedije“ u Jagodini Nagrada joj je uručena 21. marta 2012. za prethodnu 2011. godinu.
→ Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ptic i ptica” na festivalu Dani komedije, u Jagodini,
→ Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ćelava pevačica” na festivalu “Dani komedije” u Jagodini’
→ Nagrada “Žanka Stokić” koja se dodeljuje za celokupni životni umetnički opus i doprinos.
→ Za ulogu u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera, dobija nagradu “Zlatna arena” na tada najprestižnijem filmskom festivalu u Puli,
→ Za ulogu u filmu “Jutro” u Veneciji dobija nagradu “Zlatna ruža”,
→ Za ulogu u koprodukcionom filmu češke i američke produkcije “Voda nešto nosi”, čuvenog pisca Lajoša Zilahija, a u režiji oskarevaca Jan Kadara i Elmara Klosa, dobija evropsku nagradu “Zlatni David”, kao najbolja evropska glumica 1978. godine.
→ Za film “Specijalni tretman” Gorana Paskaljevića i Dušana Kovačevića dobija Kansku nagradu 1980. godine.
→ 1994. godine dodeljena joj je Nagrada „Pavle Vuisić“, kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu (do 1993. godine bila je to Nagrada Slavica, a ona je bila prvi dobitnik Nagrade sa promenjenim imenom, imenom velikana srpskog glumišta, glumaca Pavla Vuisića).
wikipedia
Filmografija:
Vrata ostaju otvorena (1959)
Zajednicki stan (1960)
Dilizansa snova (1960)
Bolje je umeti (1960)
Uzavreli grad (1961)
Leto je krivo za sve (1961)
Kozara (1962)
Pesceni grad (1962)
Prekobrojna (1962)
Radopolje (1963)
Dugme za peti sprat (1963)
Herrenpartie (1964)
Sluzbeni polozaj (1964)
Lito vilovito (1964)
Narodni poslanik (1964)
Covek nije tica (1965)
Devojka (1965)
Le soldatesse (1965)
Covik od svita (1965)
Klakson (1965)
Pogled u zjenicu sunca (1966)
Rondo (1966)
Do pobedata i po nea (1966)
Nemirni (1967)
Jutro (1967)
Dim (1967)
Zgodba ki je ni (1967)
Hasanaginica (1967)
Sirota Marija (1968)
Svabica (1968)
Bez treceg (1968)
Sedmina - Pozdravi Mariju (1969)
Horoskop (1969)
Kros contri (1969)
Bitka na Neretvi (1969)
Zaseda (1969)
Plava Jevrejka (1969)
Bezimena zvezda (1969)
Biciklisti (1970)
Ceo zivot za godinu dana (1971– )
Touha zvaná Anada (1971)
W.R. - Misterije organizma (1971)
Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji (1971)
Makedonski del od pekolot (1971)
Od svakog koga sam volela (1971)
Jedan covek - jedna pesma (1971– )
Zenski razgovori (1972– )
Ko pride lev (1972)
Prvo ubistvo (1972)
Kako su se volele dve budale (1972)
Sutjeska (1973)
Samrtno prolece (1973)
Pjegava djevojka (1973)
Deps (1974)
Njurci (1974)
Obraz uz obraz (1972– )
Predstava 'Hamleta' u Mrdusi Donjoj (1974)
Strah (1974)
Nocturno (1974)
Zivot je lep (1975– )
Pavle Pavlovic (1975)
Povratak otpisanih (1976)
Lepse od snova (1976)
Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo (1976)
Beogradska deca (1976)
Gruppenbild mit Dame (1977)
Topovska zavrsnica (1977)
Mala nocna muzika (1977)
Ljubavni zivot Budimira Trajkovica (1977)
Ancika Dumas (1977)
Povratak otpisanih (1976– )
Sedam plus sedam (1978– )
Trener (1978)
Tamo i natrag (1978)
Obraz uz obraz: Novogodisnji special (1978)
Ljubav u jedanaestoj (1978)
Kvar (1978)
Cardak ni na nebu ni na zemlji (1978– )
Povratak (1979)
Vecera za Milicu (1979)
Rad na odredjeno vreme (1980)
Poseban tretman (1980)
Snovi, zivot, smrt Filipa Filipovica (1980)
Osam kila srece (1980)
Sesta brzina (1981)
Pocnimo zivot iz pocetka (1981)
Laf u srcu (1981)
Sijamci (1981)
Price iz radionice (1981– )
Zivot i prica (1982)
Nedeljni rucak (1982)
Moj tata na odredjeno vreme (1982)
Osvajanje srece (1983– )
Secerna vodica (1983)
Covek sa cetiri noge (1983)
Price iz Nepricave (1983– )
Pozoriste u kuci (1972–1984)
Una (1984)
Divlja patka (1984)
Horvatov izbor (1985)
Nije lako sa muskarcima (1985)
Anticasanova (1985)
Na istarski nacin (1985)
Ukazanje Gospe u selu Grabovica (1985)
Osveta (1986)
Frka (1986– )
Razvod na odredjeno vreme (1986)
Lijepe zene prolaze kroz grad (1986)
Putovanje u Vucjak (1986– )
Soba 405 (1987– )
Dogodilo se na danasnji dan (1987)
Trideset konja (1988)
Cavka (1988)
The Dark Side of the Sun (1988)
Spijun na stiklama (1988)
Najbolji (1989)
Boj na Kosovu (1989)
Gospodja ministarka (1989)
Cudna noc (1990)
Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove (1990)
Sekula se opet zeni (1991)
Obraz uz obraz: Novogodisnji special (1991)
Policajac sa Petlovog brda (1992)
Sekula nevino optuzen (1992)
Metla bez drske (1989– )
Suza i njene sestre (1993)
Niko nije savrsen (1993)
Policajac sa Petlovog Brda (1993– )
Treca sreca (1995)
Dvoboj za troje (1995)
Tri letnja dana (1997)
Svastara (1997)
Ljubav, zenidba i udadba (1997)
Bure baruta (1998)
Nebeska udica (2000)
Normalni ljudi (2001)
Boomerang (2001)
Mala jutarnja prica (2002)
Zona Zamfirova (2002)
Zona Zamfirova (2002– )
Ledina (2003)
M(j)esoviti brak (2003– )
Sjaj u ocima (2003)
Picknick på kyrkogården (2003)
Lost and Found (2005)
Od danas do sutra (2006)
Agi i Ema (2007)
Pozoriste u kuci (2007– )
Bliznji (2008)
Ljubav i drugi zlocini (2008)
Sveti Georgije ubiva azdahu (2009)
Selo gori, a baba se ceslja (2007– )
Ta tvoja ruka mala (2009)
Sesto culo (2009– )
Sreca (2013)
Marijina epizoda (2014)
Lud, zbunjen, normalan (2007– )
Sindjelici (2013– )
Komsije (2015– )
Balkan Cursed Dream
Milena Dravić (Beograd, 5. oktobar 1940) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica, najveća filmska diva Jugoslavije. Dobitnica je Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu i Nagrade „Žanka Stokić“. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima Kozara, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Sekula se opet ženi, Nije lako sa muškarcima i Zona Zamfirova. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije Priče iz Nepričave, Natalija iz Policajca sa Petlovog brda, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija Pozorište u kući i Lud, zbunjen, normalan.
Sa suprugom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program Obraz uz obraz. Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.
Milena je rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Cvetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimanziju. Njen otac Milenko Dravić je igrao fudbal, međutim morao je da prestane kada je saznao da boluje od infektivne žutice. Par godina kasnije, njen brat Rade postao je hokejaš. Majka Ana bila je talentovana za pevanje, i premda je sanjala da joj to bude profesija, odlučila je da bude domaćica i posveti se samo porodici. Milena kaže da joj je njen sud oduvek bio najbitniji. Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili.Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac. Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.
Dravićeva često ističe da joj je Narodno pozorište u Beogradu bilo prozor u svet.
Dravićeva je na film došla slučajno, kada je 1959. prvi put napustila Beograd, i otišla kod tetke u Sarajevo. Zapazio je slovenački reditelj František Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena. Snimala je celo leto, a producent je bila kuća Bosna film. Milena potom snima Diližansu snova, Zajednički stan, Bolje je umeti, Uzavreli grad i Leto je krivo za sve. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu Prekobrojna, u režiji Branka Bauera. Tu je igrala devojku sa sela koja sa momkom kreće na radnu akciju. Iako je fakultet upisala zato što je bila izuzetno motivisana, Milena je tada mislila da je njen opstanak na filmu neizvestan. Međutim, dobivši za Prekobrojnu nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli, shvatila je da je na putu da izgradi veliku karijeru.
Njeni sledeći projekti bili su ratni film Kozara, Lito vilovito – komedija o turističkoj sezoni u jednom dalmatinskom gradiću, i politički nepodoban Čovek nije tica, sa Evom Ras, dobitnik Srebrne arene na festivalu u Puli. Godine 1967. igra Hasanaginicu u uspešnoj ekranizaciji narodne balade. Iste godine dobija malu nagradu Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu Jutro sa Ljubišom Samardžićem. Dvoje mladih glumaca su tada izabrani i za filmski par godine. Za potrebe filma Kros kontri iz 1969. godine, reditelja Puriše Đorđevića, morala je da trenira trčanje sa ličnim trenerom. Posle godinu dana napornog vežbanja, kamerman je na snimanju molio da sporije trči, jer nije mogao da je stigne iako se vozio u ševroletu. Krajem decenije glumila je u filmu Zaseda, još jednom izdanku „crnog talasa“, ali i u najskupljem filmu u celoj istočnoj Evropi (bez Rusije). Reč je o ratnoj drami Bitka na Neretvi, koja je te godina bila u trci za Oskara za najbolji strani film, i u kojoj su igrale velike zvezde poput Jula Brinera i Orsona Velsa.
Dravićeva je tada bila izbačena sa fakulteta, jer je na predavanjima zbog snimanja nije bilo više od mesec dana. Godinama kasnije, njena profesorka Ognjenka Milićević je molila da se vrati i predložila da joj Prekobrojna bude diplomski rad, no ova nije htela. Negde u to vreme počela je da igra u pozorištu Atelje 212, za koje danas kaže da je vezuju jako lepe uspomene. Kada devedesetih Svetlana Bojković postaje najveća televizijska zvezda, zahvaljujući TV–serijama koje su dobile na popularnosti, Milena Dravić počinje da glumi u sve manje projekata. Premda glumi u izuzetno popularnim TV–serijama Metla bez drške i Policajac sa Petlovog brda, njene uloge su bile isuviše male da bi joj održale reputaciju velike zvezde. Krajem veka igra sporedne uloge u filmovima Nebeska udica i Bure baruta, a 2002. ponovo dobija na popularnosti zahvaljujući blokbasteru Zona Zamfirova, gde je igrala Tašanu. Godine 2007. u TV–seriji Pozorište u kući igra Vukosavu Petrović – pored Tanje Bošković, koja je maestralno izvela gospođu Nikolajević. Ovaj rimejk istoimene serije iz 1965. godine, bio je veoma gledan na RTS-u, gde je prikazivan u više navrata. Dravićeva je još igrala i sporedne uloge u humorističnoj seriji Lud, zbunjen, normalan i u hit–filmu Sveti Georgije ubiva aždahu, kao i epizodnu ulogu u seriji Selo gori, a baba se češlja. Milena sa zahvalnošću ističe da je Stefan Arsenijević, reditelj filma Ljubav i drugi zločini iz 2008, vratio na film u vreme kada je na RTS-u nisu želeli, i na neki način joj obezbedio uloge u pomenutim projektima. Takođe kaže da je zahvalna i Goranu Paskaljeviću, koji joj je obezbedio ulogu u njegovom Buretu baruta, u vreme kada se borila protiv Miloševićevog režima, i kada je trajala najgora decenija u njenoj karijeri.
Pedeset godina glumičine karijere u zemlji nije obeleženo. Milena se 2009. godine, tačno pedeset godina od snimanja svog prvog filma, ponovo našla u Sarajevu. Šetajući se sa svojom kumom i koleginicom Sekom Sabljić, zaustavila se ispred porušene zgrade Bosna filma. Veliki jubilej je obeležen tako što je Seka telefonom slikala Milenu koja je stala ispred zgrade u kojoj je sve počelo.
Nakon ogromnog uspeha filma W.R. Misterije organizma, Milena je dobila ponudu da se slika za američko izdanje Plejboja, što je glatko i bez razmišljanja odbila. Međutim, njene fotografije su ipak osvanule u tom časopisu budući da su se urednici 1965. bavili glumicama iza gvozdene zavese i objavljivali njihove slike. Između ostalih, tu je bila i Milenina slika u muškoj košulji. Na snimanju filma Kako su se volele dve budale upoznala je Dragana Nikolića, sa njim počela ljubavnu vezu. U jednoj od pauza između snimanja 31. decembra otišli su u Opštinu Vračar i venčali se. Kuma im je bila Seka Sablić, a venčanje je prošlo bez fotografisanja. Nikolić, koji je tri godine mlađi od nje, postao je popularan tek dve godine kasnije, sa jugoslovenskom hit serijom Otpisani.
Nagrade
→ Statueta Joakim Vujić 2013. godine
→ Nagrada „Zlatni ćuran“ za životno delo na Pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije „Dani komedije“ u Jagodini Nagrada joj je uručena 21. marta 2012. za prethodnu 2011. godinu.
→ Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ptic i ptica” na festivalu Dani komedije, u Jagodini,
→ Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ćelava pevačica” na festivalu “Dani komedije” u Jagodini’
→ Nagrada “Žanka Stokić” koja se dodeljuje za celokupni životni umetnički opus i doprinos.
→ Za ulogu u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera, dobija nagradu “Zlatna arena” na tada najprestižnijem filmskom festivalu u Puli,
→ Za ulogu u filmu “Jutro” u Veneciji dobija nagradu “Zlatna ruža”,
→ Za ulogu u koprodukcionom filmu češke i američke produkcije “Voda nešto nosi”, čuvenog pisca Lajoša Zilahija, a u režiji oskarevaca Jan Kadara i Elmara Klosa, dobija evropsku nagradu “Zlatni David”, kao najbolja evropska glumica 1978. godine.
→ Za film “Specijalni tretman” Gorana Paskaljevića i Dušana Kovačevića dobija Kansku nagradu 1980. godine.
→ 1994. godine dodeljena joj je Nagrada „Pavle Vuisić“, kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu (do 1993. godine bila je to Nagrada Slavica, a ona je bila prvi dobitnik Nagrade sa promenjenim imenom, imenom velikana srpskog glumišta, glumaca Pavla Vuisića).
wikipedia
Filmografija:
Vrata ostaju otvorena (1959)
Zajednicki stan (1960)
Dilizansa snova (1960)
Bolje je umeti (1960)
Uzavreli grad (1961)
Leto je krivo za sve (1961)
Kozara (1962)
Pesceni grad (1962)
Prekobrojna (1962)
Radopolje (1963)
Dugme za peti sprat (1963)
Herrenpartie (1964)
Sluzbeni polozaj (1964)
Lito vilovito (1964)
Narodni poslanik (1964)
Covek nije tica (1965)
Devojka (1965)
Le soldatesse (1965)
Covik od svita (1965)
Klakson (1965)
Pogled u zjenicu sunca (1966)
Rondo (1966)
Do pobedata i po nea (1966)
Nemirni (1967)
Jutro (1967)
Dim (1967)
Zgodba ki je ni (1967)
Hasanaginica (1967)
Sirota Marija (1968)
Svabica (1968)
Bez treceg (1968)
Sedmina - Pozdravi Mariju (1969)
Horoskop (1969)
Kros contri (1969)
Bitka na Neretvi (1969)
Zaseda (1969)
Plava Jevrejka (1969)
Bezimena zvezda (1969)
Biciklisti (1970)
Ceo zivot za godinu dana (1971– )
Touha zvaná Anada (1971)
W.R. - Misterije organizma (1971)
Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji (1971)
Makedonski del od pekolot (1971)
Od svakog koga sam volela (1971)
Jedan covek - jedna pesma (1971– )
Zenski razgovori (1972– )
Ko pride lev (1972)
Prvo ubistvo (1972)
Kako su se volele dve budale (1972)
Sutjeska (1973)
Samrtno prolece (1973)
Pjegava djevojka (1973)
Deps (1974)
Njurci (1974)
Obraz uz obraz (1972– )
Predstava 'Hamleta' u Mrdusi Donjoj (1974)
Strah (1974)
Nocturno (1974)
Zivot je lep (1975– )
Pavle Pavlovic (1975)
Povratak otpisanih (1976)
Lepse od snova (1976)
Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo (1976)
Beogradska deca (1976)
Gruppenbild mit Dame (1977)
Topovska zavrsnica (1977)
Mala nocna muzika (1977)
Ljubavni zivot Budimira Trajkovica (1977)
Ancika Dumas (1977)
Povratak otpisanih (1976– )
Sedam plus sedam (1978– )
Trener (1978)
Tamo i natrag (1978)
Obraz uz obraz: Novogodisnji special (1978)
Ljubav u jedanaestoj (1978)
Kvar (1978)
Cardak ni na nebu ni na zemlji (1978– )
Povratak (1979)
Vecera za Milicu (1979)
Rad na odredjeno vreme (1980)
Poseban tretman (1980)
Snovi, zivot, smrt Filipa Filipovica (1980)
Osam kila srece (1980)
Sesta brzina (1981)
Pocnimo zivot iz pocetka (1981)
Laf u srcu (1981)
Sijamci (1981)
Price iz radionice (1981– )
Zivot i prica (1982)
Nedeljni rucak (1982)
Moj tata na odredjeno vreme (1982)
Osvajanje srece (1983– )
Secerna vodica (1983)
Covek sa cetiri noge (1983)
Price iz Nepricave (1983– )
Pozoriste u kuci (1972–1984)
Una (1984)
Divlja patka (1984)
Horvatov izbor (1985)
Nije lako sa muskarcima (1985)
Anticasanova (1985)
Na istarski nacin (1985)
Ukazanje Gospe u selu Grabovica (1985)
Osveta (1986)
Frka (1986– )
Razvod na odredjeno vreme (1986)
Lijepe zene prolaze kroz grad (1986)
Putovanje u Vucjak (1986– )
Soba 405 (1987– )
Dogodilo se na danasnji dan (1987)
Trideset konja (1988)
Cavka (1988)
The Dark Side of the Sun (1988)
Spijun na stiklama (1988)
Najbolji (1989)
Boj na Kosovu (1989)
Gospodja ministarka (1989)
Cudna noc (1990)
Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove (1990)
Sekula se opet zeni (1991)
Obraz uz obraz: Novogodisnji special (1991)
Policajac sa Petlovog brda (1992)
Sekula nevino optuzen (1992)
Metla bez drske (1989– )
Suza i njene sestre (1993)
Niko nije savrsen (1993)
Policajac sa Petlovog Brda (1993– )
Treca sreca (1995)
Dvoboj za troje (1995)
Tri letnja dana (1997)
Svastara (1997)
Ljubav, zenidba i udadba (1997)
Bure baruta (1998)
Nebeska udica (2000)
Normalni ljudi (2001)
Boomerang (2001)
Mala jutarnja prica (2002)
Zona Zamfirova (2002)
Zona Zamfirova (2002– )
Ledina (2003)
M(j)esoviti brak (2003– )
Sjaj u ocima (2003)
Picknick på kyrkogården (2003)
Lost and Found (2005)
Od danas do sutra (2006)
Agi i Ema (2007)
Pozoriste u kuci (2007– )
Bliznji (2008)
Ljubav i drugi zlocini (2008)
Sveti Georgije ubiva azdahu (2009)
Selo gori, a baba se ceslja (2007– )
Ta tvoja ruka mala (2009)
Sesto culo (2009– )
Sreca (2013)
Marijina epizoda (2014)
Lud, zbunjen, normalan (2007– )
Sindjelici (2013– )
Komsije (2015– )
Balkan Cursed Dream
Poslednja izmena od urednika: