- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Милан Кашанин
Милан Кашанин (21. фебруар 1895, Бели Манастир — 22. новембар 1981, Београд) је био српски историчар уметности, књижевник, историчар књижевности и културни радник.
Историју уметности студирао је на Сорбони код професора Малеа, Баша и Шнајдера. Тезом Бела црква Каранска докторирао је у Београду 1926. године. Био је директор Музеја кнеза Павла, Музеја савремене уметности и Галерије фресака у Београду. Значајан је и као један од организатора првих великих европских изложби у Београду: Италијански портрет кроз векове (1938) и Француско сликарство 19. века (1939). Био је покретач и уредник часописа Уметнички преглед који је излазио између 1937. и 1941. године. Музејом кнеза Павла, како се тада звао данашњи Народни музеј у Београду, управљао је од 1935. до 1944. године.
У научном раду бавио се истраживањем српске уметности од средњег века до новијих времена. Његова тумачења заснована су на учењима француске школе између два светска рата и заснивају се пре свега на префињеној анализи стила. Дао је значајан допринос познавању српске средњовековне књижевности. према речима Димитрија Богдановића његова књига о старој српској књижевности представља одступање од главног тока њеног пручавања али са врло освежавајућим приступом. Кашанин није настојао да да преглед целокупног развоја српске средњовековне књижевности већ је хтео да ревалоаризује њено место у српској култури и да међу читалачком публиком промовише највреднија остварења српског средњовековног наслеђа. Објављивао је ликовне критике од 1924. у листовима Политика, Време и часопису Реч и слика.
Важнији радови
Милан Кашанин (21. фебруар 1895, Бели Манастир — 22. новембар 1981, Београд) је био српски историчар уметности, књижевник, историчар књижевности и културни радник.
Историју уметности студирао је на Сорбони код професора Малеа, Баша и Шнајдера. Тезом Бела црква Каранска докторирао је у Београду 1926. године. Био је директор Музеја кнеза Павла, Музеја савремене уметности и Галерије фресака у Београду. Значајан је и као један од организатора првих великих европских изложби у Београду: Италијански портрет кроз векове (1938) и Француско сликарство 19. века (1939). Био је покретач и уредник часописа Уметнички преглед који је излазио између 1937. и 1941. године. Музејом кнеза Павла, како се тада звао данашњи Народни музеј у Београду, управљао је од 1935. до 1944. године.
У научном раду бавио се истраживањем српске уметности од средњег века до новијих времена. Његова тумачења заснована су на учењима француске школе између два светска рата и заснивају се пре свега на префињеној анализи стила. Дао је значајан допринос познавању српске средњовековне књижевности. према речима Димитрија Богдановића његова књига о старој српској књижевности представља одступање од главног тока њеног пручавања али са врло освежавајућим приступом. Кашанин није настојао да да преглед целокупног развоја српске средњовековне књижевности већ је хтео да ревалоаризује њено место у српској култури и да међу читалачком публиком промовише највреднија остварења српског средњовековног наслеђа. Објављивао је ликовне критике од 1924. у листовима Политика, Време и часопису Реч и слика.
Важнији радови
- Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињена, 1927.
- Бела црква Каранска, 1928.
- Добрун, 1928.
- Два века српског сликарства, 1942.
- Уметност и уметници, 1943.
- Савремени београдски уметници, 1952.
- Уметничке критике, 1968.
- Српска књижевност у средњем веку, 1975.
- Случајна открића, 1977.
- Камена открића, 1978.
- Погледи и мисли, 1978.