Šta je novo?

Mikrohirurgija u Srbiji

Učlanjen(a)
08.02.2009
Poruka
5.538
Mikrohirurgija u Srbiji
14. jun 2009. 16:29 -> 19:21

Beograd -- Svake godine, oko 1.000 teško povređenih pacijenata iz cele zemlje biva zbrinuto na odeljenju za mikrohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Hirurzi u Srbiji izvode sve savremene procedure, prišivaju odsečene delove tela, rekonstruišu povređene kosti, nerve, izvode autotransplantaciju. Ipak, kako kažu, rade sa dotrajalom opremom i u lošim uslovima rada. Samo trenutak nepažnje nekada je dovoljan da se desi teška nesreća.

"Komad koji je pao je merio preko 600 kila. Stopalo je bilo skroz smrskano, sve koščice, zgnječeno tkivo, mišići, sve. Sad ponovo imam stopalo“ , rekao je jedan pacijent.

Drugi pacijent kaže da mu je "transportna traka uhvatila ruku i istrgnula je iz ramena“.

"Tu mi je ruka pala. Ja sam ruku uzeo i poneo sa sobom. Tu su mi ruku prišili i evo ta ruka se hvala bogu vraća“, kaže ovaj pacijent.

Ukoliko je ruka odsečena ili iščupana zajedno sa mišićima visoko pri korenu, unesrećeni mora, u roku od šest sati da stigne na odeljenje za mikrohirurgiju, kako bi operacija uspela.

Odsečeni deo mora pravilno da se čuva i hladi.

U suprotnom, dolazi do bržeg propadanja tkiva.

"Taj deo mora jednostavno da se pokupi na mestu nesreće, da se stavi u jednu običnu najlon kesu, ne mora da bude sterilna. Da se stavi u jedan sud odgovarajuće veličine i da se izruči jedna kesica leda i da se to zalije vodom", kaže Marko Bumbaširević, direktor Instituta za ortopedsku hirurgiju i Odeljenja za mikrohirurgiju.

Kad su prsti u pitanju, nikakvog opravdanja nema da se baci, ili šaka, zato što to može da traje i po 24 sata", navodi on.

Za pomoć teško unesrećenim pacijentima potreban je timski rad više hirurških specijalnosti.

Mikrohirurgija je vrhunsko umeće.

Samo konac kojim se pod mikroskopom spajaju zdrobljeni delovi tkiva, tanji je od ljudske dlake, a šije se iglom veličine mikrona.

Mikrohirurgija se koristi u svim hirurškim disciplinama, ali po rečima profesora Bumbaširevića, nema odgovarajuću podršku sistema.

"Dvadest i četiri sata dnevno primamo ljude koji imaju teške povrede ekstremiteta. Mora da ustanova bude spremna, da ima dovoljno ljudi da dolaze za takav posao", priča Bumbaširević.

"Ne mogu oni sutra da nastave da rade i običan posao, a plus da nemaju gde ni da se presvuku, da se okupaju. To je jedan težak posao, operacije koje traju po 10 - 12 sati, za jedan prst u proseku je dobro vreme da se prišije za tri do pet sati, a ja sam prišio i po devet prstiju. Izuzetno je zahtevno i teško, i normalno da je teško naći danas mlade ljude motivisane da se bave takvim poslom“, kaže on.

Već devet godina u svetu se izvodi i transplantacija ruke sa preminule osobe.

Hirurzi u Srbiji sposobni su da izvedu takve zahvate i navode da se nijedna proteza ne može meriti sa prirodnim tkivom.

Da bi se to desilo, kako kažu, nužna je podrška države, a ono što im je hitno potrebno je, bar novi mikroskop u operacionoj sali.

Izvor: B92
 
Top