Mikica protiv svih mlekara
15. novembar 2010. | 12:09 | Izvor: Politika
Beograd -- Mlekarka iz Homolja tvrdi da mleku ne gubi, već da ima zaradu koja joj je omogućila i da otplati kredit od 15.000 evra
Mikica Balanović, proizvođač mleka iz sela Osanica kod Žagubice, naljutila je mnoge svoje kolege, proizvođače mleka, time što je javno rekla da i pri postojećim otkupnim cenama mleka zarađuje.
Ne samo da ima zaradu za tekući život, već joj omogućava investicije u farmu. Nada se da će od profita na mleku i dalje moći da ulaže.
Njena računica je jasna: od 35 krava u proseku dobije 20 litara mleka. Oko 15 litara mleka su svi troškovi, a pet njena zarada. „Imlek“ joj plaća ukupno 31 dinar po litru sa PDV-om i stimulacijama. Drugim rečima, proizvodna cena jednog litra mleka na Mikicinoj farmi je 23,5 dinara po litru. Mesečno joj „Imlek“ plati pola miliona dinara, a njena zarada je 160.000 dinara. Ipak, nije sve to čista zarada jer otplaćuje i kredit.
Na pitanje kako to da ona zarađuje u ovoj proizvodnji kada svi drugi kažu da gube, jer im je proizvođačka cena čak 38 do 40 dinara po litru zbog čega su odustali od tog posla što je posledično prouzrokovalo nestašicu mleka u Srbiji, Milica Balanović odgovara:
“Kad su se odlučili da imaju farmu mislili su da će da budu biznismeni. Da će da zaposle radnike koji će rade, a da oni neće morati da uđu u štalu i zagaze u balegu. Mi porodično radimo. Nas troje – ja, muž i svekrva i, iako ne radimo s gubitkom, ne možemo da platimo radnika. Oni bi hteli da radnika plaćaju 1.000 dinara na dan i da on primeti šta kravi nedostaje, a ne gazda. Ne može ovaj posao svako da radi. Mora da se saživi s poslom i životinjama ”, kaže ona.
“Ustajem u pet sati ujutru i tri puta dnevno muzem krave jer samo tako one mogu da daju maksimum, a drugi bi da to rade samo dvaput dnevno. Malo je ovakvih poput nas i samo mi znamo koliko nam je bilo teško ”, kaže ova homoljska farmerka, dodajući da je njena porodica poslednjih godina, otkako rade ovaj posao, sasvim normalno živela. Slavili su slave, a na more nisu išli zato što je puno posla.
Mikica je u ovaj posao krenula 2005. godine kada su ona i njen suprug ostali bez posla. Nasledili su porodično imanje koje im je omogućavalo da započnu posao. Od Ministarstva poljoprivrede su uzeli dugoročni kredit od 15.000 evra s grejs periodom od tri godine i kamatom od tri odsto. Prošle godine počeli su da otplaćuju kredit i to u dve šestomesečne rate od 3.820 evra. Poslednjeg dana u oktobru vratili su četvrtu ratu kredita.
“Sve smo to otplatili od mleka. Proširićemo proizvodnju. Uzeli smo ponovo 700.000 dinara kratkoročnog kredita od Ministarstva poljoprivrede. Pozajmili smo i 30.000 evra od rođaka iz inostranstva. U novu štalu s izmuzištem, jer sada muzemo ručno, uložićemo oko 70.000 evra. Zamislite mi na svojim rukama, u kantama, dnevno od štale do garaže gde je uređaj za hlađenje prenesemo 600 litara mleka”, priča Mikica čija porodica obradi i 50 hektara zemlje s koje dobija stočnu hranu.
Milkicino mišljenje je da će poljoprivreda i mlekari da „progledaju“ kada Ministarstvo za poljoprivredu poveća premije za mleko, a da je do nestašice mleka došlo zato što je država pre dve godine dozvolila veliki uvoz mleka u prahu. Država treba da razume seljaka, pomogne poljoprivredu, jer mi sve, kaže ona, možemo da proizvedemo.
Kod velikih proizvođača mleka sve je, međutim, drugačije. Proizvodna cena mleka im je, kako oni navode, od 38 do 40 dinara po litru. Ljubiša Jovanović, direktor farme „BD Agro“ u Dobanovcima, koji je na čelu Udruženja (velikih) proizvođača mleka Srbije, čiji su članovi 22 velike farme, ali i 80-ak manjih proizvođača, kaže da analiza Mikice Balanović – nije ozbiljna.
“Nas stotine drugih proizvođača tvrde nešto sasvim drugo. A to je da se na ovoj proizvodnji gubi. Ekonomija proizvodnje je na strani velikih farmi i cena koštanja bi trebalo da bude niža kod velikih količina. Nestašica mleka je posledica dvogodišnjeg pogubnog koncepta Ministarstva poljoprivrede” , kaže Jovanović.
Inače, velike farme koje su u sastavu ovog udruženja zapošljavaju u proseku 300 ljudi.
Kalkulacija Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine čiji su članovi mahom manji proizvođači pokazuje da ih mleko u proizvodnji košta 38 dinara po litru.
15. novembar 2010. | 12:09 | Izvor: Politika
Beograd -- Mlekarka iz Homolja tvrdi da mleku ne gubi, već da ima zaradu koja joj je omogućila i da otplati kredit od 15.000 evra
Mikica Balanović, proizvođač mleka iz sela Osanica kod Žagubice, naljutila je mnoge svoje kolege, proizvođače mleka, time što je javno rekla da i pri postojećim otkupnim cenama mleka zarađuje.
Ne samo da ima zaradu za tekući život, već joj omogućava investicije u farmu. Nada se da će od profita na mleku i dalje moći da ulaže.
Njena računica je jasna: od 35 krava u proseku dobije 20 litara mleka. Oko 15 litara mleka su svi troškovi, a pet njena zarada. „Imlek“ joj plaća ukupno 31 dinar po litru sa PDV-om i stimulacijama. Drugim rečima, proizvodna cena jednog litra mleka na Mikicinoj farmi je 23,5 dinara po litru. Mesečno joj „Imlek“ plati pola miliona dinara, a njena zarada je 160.000 dinara. Ipak, nije sve to čista zarada jer otplaćuje i kredit.
Na pitanje kako to da ona zarađuje u ovoj proizvodnji kada svi drugi kažu da gube, jer im je proizvođačka cena čak 38 do 40 dinara po litru zbog čega su odustali od tog posla što je posledično prouzrokovalo nestašicu mleka u Srbiji, Milica Balanović odgovara:
“Kad su se odlučili da imaju farmu mislili su da će da budu biznismeni. Da će da zaposle radnike koji će rade, a da oni neće morati da uđu u štalu i zagaze u balegu. Mi porodično radimo. Nas troje – ja, muž i svekrva i, iako ne radimo s gubitkom, ne možemo da platimo radnika. Oni bi hteli da radnika plaćaju 1.000 dinara na dan i da on primeti šta kravi nedostaje, a ne gazda. Ne može ovaj posao svako da radi. Mora da se saživi s poslom i životinjama ”, kaže ona.
“Ustajem u pet sati ujutru i tri puta dnevno muzem krave jer samo tako one mogu da daju maksimum, a drugi bi da to rade samo dvaput dnevno. Malo je ovakvih poput nas i samo mi znamo koliko nam je bilo teško ”, kaže ova homoljska farmerka, dodajući da je njena porodica poslednjih godina, otkako rade ovaj posao, sasvim normalno živela. Slavili su slave, a na more nisu išli zato što je puno posla.
Mikica je u ovaj posao krenula 2005. godine kada su ona i njen suprug ostali bez posla. Nasledili su porodično imanje koje im je omogućavalo da započnu posao. Od Ministarstva poljoprivrede su uzeli dugoročni kredit od 15.000 evra s grejs periodom od tri godine i kamatom od tri odsto. Prošle godine počeli su da otplaćuju kredit i to u dve šestomesečne rate od 3.820 evra. Poslednjeg dana u oktobru vratili su četvrtu ratu kredita.
“Sve smo to otplatili od mleka. Proširićemo proizvodnju. Uzeli smo ponovo 700.000 dinara kratkoročnog kredita od Ministarstva poljoprivrede. Pozajmili smo i 30.000 evra od rođaka iz inostranstva. U novu štalu s izmuzištem, jer sada muzemo ručno, uložićemo oko 70.000 evra. Zamislite mi na svojim rukama, u kantama, dnevno od štale do garaže gde je uređaj za hlađenje prenesemo 600 litara mleka”, priča Mikica čija porodica obradi i 50 hektara zemlje s koje dobija stočnu hranu.
Milkicino mišljenje je da će poljoprivreda i mlekari da „progledaju“ kada Ministarstvo za poljoprivredu poveća premije za mleko, a da je do nestašice mleka došlo zato što je država pre dve godine dozvolila veliki uvoz mleka u prahu. Država treba da razume seljaka, pomogne poljoprivredu, jer mi sve, kaže ona, možemo da proizvedemo.
Kod velikih proizvođača mleka sve je, međutim, drugačije. Proizvodna cena mleka im je, kako oni navode, od 38 do 40 dinara po litru. Ljubiša Jovanović, direktor farme „BD Agro“ u Dobanovcima, koji je na čelu Udruženja (velikih) proizvođača mleka Srbije, čiji su članovi 22 velike farme, ali i 80-ak manjih proizvođača, kaže da analiza Mikice Balanović – nije ozbiljna.
“Nas stotine drugih proizvođača tvrde nešto sasvim drugo. A to je da se na ovoj proizvodnji gubi. Ekonomija proizvodnje je na strani velikih farmi i cena koštanja bi trebalo da bude niža kod velikih količina. Nestašica mleka je posledica dvogodišnjeg pogubnog koncepta Ministarstva poljoprivrede” , kaže Jovanović.
Inače, velike farme koje su u sastavu ovog udruženja zapošljavaju u proseku 300 ljudi.
Kalkulacija Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine čiji su članovi mahom manji proizvođači pokazuje da ih mleko u proizvodnji košta 38 dinara po litru.