Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Šolohov spada u red najvećih pisaca savremene, ne samo sovjetske, nego i svetske književnosti. Po poreklu donski kozak, on je jedan od najboljih poznavalaca mentaliteta i psiholigije kozaštva, pa je otuda postao i njegov najverniji tumač u literaturi.
Rođen je 1905. godine na imanju Kružilino u Donskom okrugu, u porodici "raznočinca" koji je menjao mnoga životna zanimanja. Šoholovljevo školovanje nije bilo redovno ni potpuno, i on se smatra samoukom. Kao i otac, i on je često menjao zanimanja: bio je zemljoradnik, nabavljač, borac protiv intervencionističkih bandi, zatim utovarač,i zidar, pa kancelarijski službenik, kada je i objavio svoj prvi feljton u listu "Omladinska istina". Osećajući da ga stvaralački impulsi neodoljivo vezuju za Don i kozake, on se vratio u zavičaj da piše "o ljudima među kojima se rodio i koje je poznavao". Objavio je zbirku Donske pripovetke (1926), romane Tihi Don (I-1928; II-1929; III-1933 i IV-1940) i Uzorena ledina (I-1932 i II-1960). Veliki uspeh doživela je njegova povest Čovekova sudbina (1957). U toku drugog svetskog rata Šolohov je bio dopisnik sa ratnog fronta, gde je prikupio građu za svoj novi u celosti još uvek neobjavljen roman Oni su se borili za domovinu.
Dubina poniranja u ljudsku psihu, literarna objektivnost u slikanju tragike ruskog čoveka zahvaćenog vihorom revolucije, njegov sveži i slikoviti pesnički stil, posebno su doprineli njegovoj književnoj slavi. Pored najviših sovjetskih odlikovanja, Šolohov je i dobitnik Nobelove nagrade za književnost koja mu je dodeljena 1965.godine.
Šolohov se kao umetnik javio u doba kad je sovjetska literatura tek počinjala da traži izraz za svoju revolucionarnu viziju sveta. Dok su se u Moskvi i Petrogradu vodile žučne rasprave oko ekspresionizma, futurizma, kubizma i drugih modernističkih strujanja u tadašnjoj literaturi, Šolohov je postajano ostajao u najboljim tradicijama ruskog klasičnog realizma, dajući mu pečat svoje snažne umetničke individualnosti.
Literarna tematika Mihaila Šolohova je živo iskustvo iz revolucije, građanskog rata i izgradnje sovjetskog društva. Ove prekretničke istorijske događaje Šolohov je literarno trasponovao u široke epopejske slike života i sudbina svojih donskih kozaka.
Kao stilist, Šoholov je maksimalno razvio i oplemenio vrline realistčkog književnog metoda. On priča o životu bogatim, razvijenim i raznobojnim slikama. To je i surov i prozaičan život, čas osunčan ljudskom srećom čas poraženom tragikom, vrletan i sa iskušenjima koja vrebaju krhku ljudsku prirodu, ali i sa mnogo svetlosti na horitontima za one koji su u njemu izabrali stvaranje i akciju.
Umro je 21. februara 1984.godine.
Izvor: Dragutin A. Stefanović Mihail Aleksandrovič Šolohov
Rođen je 1905. godine na imanju Kružilino u Donskom okrugu, u porodici "raznočinca" koji je menjao mnoga životna zanimanja. Šoholovljevo školovanje nije bilo redovno ni potpuno, i on se smatra samoukom. Kao i otac, i on je često menjao zanimanja: bio je zemljoradnik, nabavljač, borac protiv intervencionističkih bandi, zatim utovarač,i zidar, pa kancelarijski službenik, kada je i objavio svoj prvi feljton u listu "Omladinska istina". Osećajući da ga stvaralački impulsi neodoljivo vezuju za Don i kozake, on se vratio u zavičaj da piše "o ljudima među kojima se rodio i koje je poznavao". Objavio je zbirku Donske pripovetke (1926), romane Tihi Don (I-1928; II-1929; III-1933 i IV-1940) i Uzorena ledina (I-1932 i II-1960). Veliki uspeh doživela je njegova povest Čovekova sudbina (1957). U toku drugog svetskog rata Šolohov je bio dopisnik sa ratnog fronta, gde je prikupio građu za svoj novi u celosti još uvek neobjavljen roman Oni su se borili za domovinu.
Dubina poniranja u ljudsku psihu, literarna objektivnost u slikanju tragike ruskog čoveka zahvaćenog vihorom revolucije, njegov sveži i slikoviti pesnički stil, posebno su doprineli njegovoj književnoj slavi. Pored najviših sovjetskih odlikovanja, Šolohov je i dobitnik Nobelove nagrade za književnost koja mu je dodeljena 1965.godine.
Šolohov se kao umetnik javio u doba kad je sovjetska literatura tek počinjala da traži izraz za svoju revolucionarnu viziju sveta. Dok su se u Moskvi i Petrogradu vodile žučne rasprave oko ekspresionizma, futurizma, kubizma i drugih modernističkih strujanja u tadašnjoj literaturi, Šolohov je postajano ostajao u najboljim tradicijama ruskog klasičnog realizma, dajući mu pečat svoje snažne umetničke individualnosti.
Literarna tematika Mihaila Šolohova je živo iskustvo iz revolucije, građanskog rata i izgradnje sovjetskog društva. Ove prekretničke istorijske događaje Šolohov je literarno trasponovao u široke epopejske slike života i sudbina svojih donskih kozaka.
Kao stilist, Šoholov je maksimalno razvio i oplemenio vrline realistčkog književnog metoda. On priča o životu bogatim, razvijenim i raznobojnim slikama. To je i surov i prozaičan život, čas osunčan ljudskom srećom čas poraženom tragikom, vrletan i sa iskušenjima koja vrebaju krhku ljudsku prirodu, ali i sa mnogo svetlosti na horitontima za one koji su u njemu izabrali stvaranje i akciju.
Umro je 21. februara 1984.godine.
Izvor: Dragutin A. Stefanović Mihail Aleksandrovič Šolohov
