- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Meto Jovanovski: Balkan je duhovno nedeljiv
Glumac Meto Jovanovski, predsednik žirija na Filmskom festivalu u Herceg Novom: Drago mi je kad sa svojim kolegama gradim veliki umetnički most koji spaja ovaj region. Kako je Šerbedžija postao Makedonac
OVOGODIŠNjI festival na hercegnovskoj Kanli-kuli otvorio je makedonski glumac Meto Jovanovski. Najavljujući ga, Tanja Bošković je između ostalog, rekla da je reč o čoveku koji može da popravi sve što političari pokvare.
Upečatljiva ličnost i glumac, Jovanovski je karijeru gradio paralelno i jednako uspešno u pozorištu i na filmu, širom nekadašnje Jugoslavije. Čini to i danas. Sa istom pozitivnom energijom i strašću. Čini to i na ovom festivalu, na kome je u ulozi predsednika žirija za selekciju glavnog programa.
* Koliko umetnici mogu da poprave ono što političari pokvare?
- Uvek sam se trudio da ne mešam politiku u pozorište i film. Znam da je to u današnje vreme praktično nemoguće, ali želeo sam da kroz svoj rad spajam zemlje u regionu. Radio sam od Makedonije do Slovenije i drago mi je što, zajedno sa svojim kolegama, mogu da se osetim kao veliki umetnički most koji spaja ovaj region. Izuzetno poštujem autentičnost i senzibilitet svakog naroda pojedinačno. Svi smo mi bliski, Balkan je teško podvojiti. To vreme kada smo bili zajedno donelo je neke lepe stvari, koje se ne smeju negirati, ali ne mogu da kažem da sada patim za tim periodom. Desilo se sve što se desilo i svet je krenuo dalje.
* Radili ste sa nekim od najznačajnijih reditelja - Savinom, Paskaljevićem, Karanovićem, Unkovskim, Mađelijem. Da li kod reditelja mlađe generacije preopznajete sličnu umetničku snagu i energiju?
- Da budem iskren, ne. Bar ne u Makedoniji. Možda kod Aleksandra Popovskog. Dopada mi se njegova estetika zbog koje ga smatraju naslednikom Slobodana Unkovskog. Na filmu i u pozorištu volim da osetim snažnu, "ludu" energiju, kakvu ima recimo Paolo Mađeli, čovek izuzetne umetničke snage, koji je sposoban da razbije pozorišnu žabokrečinu i mulj.
Da nas razdrma iz korena i izvuče iz glumca ono što nije ni znao da nosi u sebi. Bojim se da danas takvi reditelji ne postoje. Retko ko istinski, punom snagom živi u pozorištu, ili na filmu. Nedavno sam radio sa Englezima i Francuzima, i opet se iznova iznenadio kako ti ljudi vole svoj posao, sa kojom odgovornošću se odnose prema svojim likovima. Bojim se da ta strast kod nas više ne postoji. Postoje, verujem, dobri mladi reditelji, ali pitanje je da li im dajemo dovoljno prostora i šansi.
* Šta mislite o zajedničkim produkcijama kinematografija sa ovih prostora, je li to budućnost filma iz zemalja nekadašnje Jugoslavije?
- Ne možemo drugačije, jer film je skup. Nijedna zemlja iz regiona ne odvaja dovoljno novca za film. Moramo se udružiti kako bismo došli do zajedničkog cilja - kvalitetnog filma. To je fantastična praksa i čini mi se da daje odlične rezultate... Evo jedne anegdote na tu temu: Rade Šerbedžija namerava da snimi film, i kako je želeo da radi sa internacionalnom ekipom, u kojoj su i Makedonci, planirao je da konkuriše za sredstva u Filmskom savezu Makedonije. Međutim, zakon je takav da na to imaju pravo samo makedonski državljani. Šerbedžija, u želji da uradi kvalitetan film, podneo i zahtev za makedonsko državljanstvo. I dobio ga je. Sada mogu da se pohvalim da mi je Šerbedžija sunarodnik.
* Pozorište ili film?
- Sve ima svoje draži i težinu. Na filmu su dozvoljene greške, dok u pozorištu nema prostora za njih. Srećan sam što sam radio sa pravim ljudima koji su mi davali prostora za igru i nove ideje. Najsrećniji sam dok radim, čovek koji ne radi vrlo brzo se i duhovno razboli.
IZVORNOST
NARODI sa ovih prostora trebalo bi da neguju svoju izvornost, ono što ih čini autentičnim - kaže Jovanovski. - Moramo da osećamo puls novog vremena, ali i čuvamo svoje korene. Treba izbeći svaki vid imitacije i pokušaja da budemo ono što nismo. Mi jesmo Balkanci, ali smo svi različiti - Hrvati, Srbi, Crnogorci, Makedonci... Svet treba da vidi naš mentalitet, da upozna velikane sa ovih prostora. To je naše bogatstvo i to moramo poštovati, a granice nisu bitne. Umetnik ne sme da bude ograničen.
(Večernje novosti)
Glumac Meto Jovanovski, predsednik žirija na Filmskom festivalu u Herceg Novom: Drago mi je kad sa svojim kolegama gradim veliki umetnički most koji spaja ovaj region. Kako je Šerbedžija postao Makedonac
OVOGODIŠNjI festival na hercegnovskoj Kanli-kuli otvorio je makedonski glumac Meto Jovanovski. Najavljujući ga, Tanja Bošković je između ostalog, rekla da je reč o čoveku koji može da popravi sve što političari pokvare.
Upečatljiva ličnost i glumac, Jovanovski je karijeru gradio paralelno i jednako uspešno u pozorištu i na filmu, širom nekadašnje Jugoslavije. Čini to i danas. Sa istom pozitivnom energijom i strašću. Čini to i na ovom festivalu, na kome je u ulozi predsednika žirija za selekciju glavnog programa.
* Koliko umetnici mogu da poprave ono što političari pokvare?
- Uvek sam se trudio da ne mešam politiku u pozorište i film. Znam da je to u današnje vreme praktično nemoguće, ali želeo sam da kroz svoj rad spajam zemlje u regionu. Radio sam od Makedonije do Slovenije i drago mi je što, zajedno sa svojim kolegama, mogu da se osetim kao veliki umetnički most koji spaja ovaj region. Izuzetno poštujem autentičnost i senzibilitet svakog naroda pojedinačno. Svi smo mi bliski, Balkan je teško podvojiti. To vreme kada smo bili zajedno donelo je neke lepe stvari, koje se ne smeju negirati, ali ne mogu da kažem da sada patim za tim periodom. Desilo se sve što se desilo i svet je krenuo dalje.
* Radili ste sa nekim od najznačajnijih reditelja - Savinom, Paskaljevićem, Karanovićem, Unkovskim, Mađelijem. Da li kod reditelja mlađe generacije preopznajete sličnu umetničku snagu i energiju?
- Da budem iskren, ne. Bar ne u Makedoniji. Možda kod Aleksandra Popovskog. Dopada mi se njegova estetika zbog koje ga smatraju naslednikom Slobodana Unkovskog. Na filmu i u pozorištu volim da osetim snažnu, "ludu" energiju, kakvu ima recimo Paolo Mađeli, čovek izuzetne umetničke snage, koji je sposoban da razbije pozorišnu žabokrečinu i mulj.
Da nas razdrma iz korena i izvuče iz glumca ono što nije ni znao da nosi u sebi. Bojim se da danas takvi reditelji ne postoje. Retko ko istinski, punom snagom živi u pozorištu, ili na filmu. Nedavno sam radio sa Englezima i Francuzima, i opet se iznova iznenadio kako ti ljudi vole svoj posao, sa kojom odgovornošću se odnose prema svojim likovima. Bojim se da ta strast kod nas više ne postoji. Postoje, verujem, dobri mladi reditelji, ali pitanje je da li im dajemo dovoljno prostora i šansi.
* Šta mislite o zajedničkim produkcijama kinematografija sa ovih prostora, je li to budućnost filma iz zemalja nekadašnje Jugoslavije?
- Ne možemo drugačije, jer film je skup. Nijedna zemlja iz regiona ne odvaja dovoljno novca za film. Moramo se udružiti kako bismo došli do zajedničkog cilja - kvalitetnog filma. To je fantastična praksa i čini mi se da daje odlične rezultate... Evo jedne anegdote na tu temu: Rade Šerbedžija namerava da snimi film, i kako je želeo da radi sa internacionalnom ekipom, u kojoj su i Makedonci, planirao je da konkuriše za sredstva u Filmskom savezu Makedonije. Međutim, zakon je takav da na to imaju pravo samo makedonski državljani. Šerbedžija, u želji da uradi kvalitetan film, podneo i zahtev za makedonsko državljanstvo. I dobio ga je. Sada mogu da se pohvalim da mi je Šerbedžija sunarodnik.
* Pozorište ili film?
- Sve ima svoje draži i težinu. Na filmu su dozvoljene greške, dok u pozorištu nema prostora za njih. Srećan sam što sam radio sa pravim ljudima koji su mi davali prostora za igru i nove ideje. Najsrećniji sam dok radim, čovek koji ne radi vrlo brzo se i duhovno razboli.
IZVORNOST
NARODI sa ovih prostora trebalo bi da neguju svoju izvornost, ono što ih čini autentičnim - kaže Jovanovski. - Moramo da osećamo puls novog vremena, ali i čuvamo svoje korene. Treba izbeći svaki vid imitacije i pokušaja da budemo ono što nismo. Mi jesmo Balkanci, ali smo svi različiti - Hrvati, Srbi, Crnogorci, Makedonci... Svet treba da vidi naš mentalitet, da upozna velikane sa ovih prostora. To je naše bogatstvo i to moramo poštovati, a granice nisu bitne. Umetnik ne sme da bude ograničen.
(Večernje novosti)