- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Metla umesto robije
Izvor:
Novosti.rs
OTKAKO je rad u javnom interesu postao kazna, u Srbiji su na ovu vrstu “robije” osuđene 834 osobe. Međutim, državna kasa se, zahvaljujući izricanju ovih sankcija, nije najviše punila u najvećim beogradskim sudovima, kako se pretpostavljalo.
Kako pokazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde, beogradski osuđenici nalaze se na drugom mestu sa 158 kazni, iza Subotičana sa čak 248, dok Somborci imaju 130 sankcija.
- Potpisali smo ugovore o saradnji za obavljanje rada u javnom interesu sa javnim preduzećima, javno-komunalnim preduzećima, mesnim zajednicama i ustanovama kulture - kažu za “Novosti” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema potpisanim sporazumima, u Beogradu osuđenici mogu da budu raspoređeni u JKP “Vodovod i kanalizacija”, “Gradskoj čistoći”, “Putevima Beograd”, “Hipodromu”. U Nišu polovina njih održava gradsko zelenilo i postavlja signalizaciju.
- Kod nas su angažovana dvojica osuđenika na rad u javnom interesu - kaže Andrea Stojanović iz JKP “Gradske pijace” Beograda.
- Rade u tehničkom servisu i dosad nismo imali nikakvih problema sa njima.
O svakom osuđeniku, kako kažu u Ministarstvu, brinu poverenici. U Srbiji trenutno postoji sedam povereničkih kancelarija koje održavaju kontakte između osuđenika i preduzeća, ustanova kulture, mesnih zajednica...
Rad u javnom interesu može da se izrekne za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. Angažman mora da bude koristan za društvo, da se njime ne vređa ljudsko dostojanstvo i da se ne obavlja sa namerom da se stekne neka dobit. Koliko će kazna da traje određuje sud, a konkretnu vrstu posla koju će osuđeni obavljati - poverenik. Pre nego što donese takvu odluku, on uzima u obzir sposobnosti osuđenog, stručna znanja i zdravlje.
Ako osuđeni ne izdrži celu kaznu ili njen deo, ona se zamenjuje zatvorom po formuli - osam sati rada za jedan dan iza rešetaka. Ali, ako osuđeni savesno izdržava kaznu, sud može da mu je umanji i za četvrtinu.
- Prvobitne predrasude o radnom angažovanju osuđenih su otklonjene - kažu u Ministarstvu. - Poslodavci su zadovoljni kvalitetom rada i ponašanjem osuđenih, koji se do sada nisu ponašali ni agresivno niti nedolično. Mnogi poslodavci, zadovoljni dosadašnjim iskustvom, žele da angažuju i mnogo više osuđenih na rad u javnom interesu.
Izvor:
Novosti.rs
OTKAKO je rad u javnom interesu postao kazna, u Srbiji su na ovu vrstu “robije” osuđene 834 osobe. Međutim, državna kasa se, zahvaljujući izricanju ovih sankcija, nije najviše punila u najvećim beogradskim sudovima, kako se pretpostavljalo.
Kako pokazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde, beogradski osuđenici nalaze se na drugom mestu sa 158 kazni, iza Subotičana sa čak 248, dok Somborci imaju 130 sankcija.
- Potpisali smo ugovore o saradnji za obavljanje rada u javnom interesu sa javnim preduzećima, javno-komunalnim preduzećima, mesnim zajednicama i ustanovama kulture - kažu za “Novosti” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema potpisanim sporazumima, u Beogradu osuđenici mogu da budu raspoređeni u JKP “Vodovod i kanalizacija”, “Gradskoj čistoći”, “Putevima Beograd”, “Hipodromu”. U Nišu polovina njih održava gradsko zelenilo i postavlja signalizaciju.
- Kod nas su angažovana dvojica osuđenika na rad u javnom interesu - kaže Andrea Stojanović iz JKP “Gradske pijace” Beograda.
- Rade u tehničkom servisu i dosad nismo imali nikakvih problema sa njima.
O svakom osuđeniku, kako kažu u Ministarstvu, brinu poverenici. U Srbiji trenutno postoji sedam povereničkih kancelarija koje održavaju kontakte između osuđenika i preduzeća, ustanova kulture, mesnih zajednica...
Rad u javnom interesu može da se izrekne za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. Angažman mora da bude koristan za društvo, da se njime ne vređa ljudsko dostojanstvo i da se ne obavlja sa namerom da se stekne neka dobit. Koliko će kazna da traje određuje sud, a konkretnu vrstu posla koju će osuđeni obavljati - poverenik. Pre nego što donese takvu odluku, on uzima u obzir sposobnosti osuđenog, stručna znanja i zdravlje.
Ako osuđeni ne izdrži celu kaznu ili njen deo, ona se zamenjuje zatvorom po formuli - osam sati rada za jedan dan iza rešetaka. Ali, ako osuđeni savesno izdržava kaznu, sud može da mu je umanji i za četvrtinu.
- Prvobitne predrasude o radnom angažovanju osuđenih su otklonjene - kažu u Ministarstvu. - Poslodavci su zadovoljni kvalitetom rada i ponašanjem osuđenih, koji se do sada nisu ponašali ni agresivno niti nedolično. Mnogi poslodavci, zadovoljni dosadašnjim iskustvom, žele da angažuju i mnogo više osuđenih na rad u javnom interesu.