Mešanje komposta

[Nostradamus]

Uopšteno, korovi se razlikuju u zavisnosti od načina razmnožavanja, pa tako postoje semenski i rizomni korovi. Da biste uspešno i dugoročno kontrolisali korov, treba da znate koji korov pripada kojoj vrsti.

 

[Nostradamus]

[h=3]Semenski korovi:[/h] Semenski korovi uglavnom cvetaju tokom leta. Ali za vreme cvetanja stvaraju toliko semena, da mogu ostati u zemlji godinama nakon toga. Mogu doći do površine zemlje zbog kopanja i da zatim ponovo proklijaju. Sečenje semenskog korova dok je u cvetu takođe podstiče dalji i brži rast, tako da baštovani koji ga tako tretiraju postižu upravo suprotno od onoga što su nameravali da urade. Bolje je sačekati da prođu prve dve do tri nedelje proleća pre setve ili sađenja. Tada možete ukloniti veći deo korova koji je proklijao do tog trenutka. Da biste to postigli, jednostavno obradite zemlju ručnim usitnjivačem zemljišta i iščupajte neželjenu biljku. U slučaju da korov još nije procvetao, može poslužiti kao đubrivo i na taj način se dobro iskoristiti. Tipični primeri semenskih korova: rusomača, mišjakinja, pepeljuga i uskolisna bokvica

 

[Nostradamus]

[h=3]Rizomni korovi:[/h] Rizomni korovi se šire prvenstveno pod zemljom pomoću korenja i manjim delom pomoću semena. Ukoliko ostane mali deo korena nakon uklanjanja, korovi će se ubrzo opet pojaviti. Za razliku od semenskih korova, rizomni korovi ne bi trebalo da se stavljaju na kompostnu gomilu, zato što nikada ne možete biti potpuno sigurni da su delovi korena uništeni tokom kompostiranja. Tipični primeri rizomnih korova: trava, maslačak i pirevina.

Kako biste izbegli hemijska sredstva za uništavanje korova, preporučujemo upotrebu dobrih, starih i proverenih metoda, kao što su čupanje korova, malčiranje ili postupak uništavanja toplotom. Ručno čupanje korova nije uvek zgodno, pogotovo ako ga ima puno. Lako je iščupati korove čiji je koren plitko usađen. Pridržavajući se principa „gde nema svetlosti, nema rasta“, malčiranje je dobar način kontrolisanja korova. Ako je zemljište prekriveno, korov se ne može širiti uspešno. Spaljivanje je još jedan delotvoran način uništavanja korova. Ovo je naročito korisno na mestima gde nije moguće okopavati zemlju. Međutim, samo iskusni baštovani bi trebalo da rade na taj način, jer može da se nanese šteta organizmima koji žive u zemlji. Toplota traje samo nekoliko sekundi, ali potpuno uništava korov za samo nekoliko dana.

 

[Nostradamus]

Zapamtite, nisu svi korovi loši. Pod korove spadaju takozvane „biljke pioniri vegetacije“, kao što su maslačak i palamida. Njihovo jako korenje snabdeva zemljište vazduhom i prikuplja hranljive materije iz dubljih slojeva zemlje, čime omogućava drugim biljkama da se kasnije tu nastane. Mnogi korovi su takođe važna hrana za korisne insekte i ptice. Zato uvek treba pažljivo razmotriti da li korov zaista predstavlja problem ili ne i na kojim tačno lokacijama, kako biste na odgovarajućim mestima mogli da preduzmete prave korake.